Povratak oca

bilo je slatko i kratko,
a jedva da je sto godina trajalo:

žene su postale muskarci,
muskarci su potali žene

slobodni i svesni i sami,
okruzeni hiljadama facebook prijatelja

umirali su polako
na svojim malim ostrvima slobode

mastali o idealnim ljubavnicima
između dva odlaska na posao,

verovali u san, i svoje mesto pod suncem
ljudska prava, zenska prava, pederska prava

plakali od uzvisene svesti o sebi samima,
dirnuti znanstvenim perspektivama progresa

dok jednom, u zoru, u plamenu sunca,
odnikud nije stigao otac

skrivao se negde u crnim sumama severa,
cekajuci da mu opet izraste snaga

i evo ga opet: podmladjen i ludji no ikad
spreman da satre i kazni i ubije

docekali su ga s olaksanjem
bez njega je bilo tako dosadno.

„Gde si do sada bio tata?”
zaplakale su feministkinje radosne da prime batine

„Dugo smo te cekali?”
cmizdrili su metro muskarci skidajuci vesto gace

A otac se zagonetno smeskao.
„Vise vas nikada neću napustiti”

MC

sloboda ili smrt?
Smrt slobodi!