Дискусије : Књижевност

Коментар
Zed..
EnigmaIII
14. јануар 2010. у 11.14
I da se vratim s hiljade rana,
na prag kućni kad stanem,
ne nosi vode,
ni zavoja -
tijelom mi povij rane.

ek
No-1
14. јануар 2010. у 13.20
http://www.youtube.com/watch?v=Ci1v2e3Ua5Y

:)
EnigmaIII
14. јануар 2010. у 13.48
Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je sto i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je sto i more razdvajati...

ek

:)
No-1
14. јануар 2010. у 14.03
Pitam se pitam.
Kako li je,
Kako li je...
Jesti Srca drugih Ljudi?

:)
EnigmaIII
14. јануар 2010. у 14.35

Oh, jedinice ne bih ti znala odgovoriti na to pitanje...nisam od tog „posla”... :)

***

Brzo se sakrij u mene.
Ja ću se u tebe skriti,
Da ne znam ko sam ja,
Da ne znaš ko si ti.

Sva se u mene zavuci,
Vani se zima sprema,
To smrt nas naša traži,
I vidi da nas nema...
Anakonda
(I like it,,,so shut up)
14. јануар 2010. у 16.41
mocno
No-1
14. јануар 2010. у 17.23
For Enigmall;)

http://www.youtube.com/watch?v=l8brvPd8nbc&feature=player_embedded#

:)
No-1
14. јануар 2010. у 20.23
http://www.youtube.com/watch?v=nOSujkeDYUw

pozz
No-1
14. јануар 2010. у 23.25
Zelje.

Želeo bih kao more okružiti tvoje obale
I biti smiraj koji tražiš...

Ali svaki put kad sam ti blizu
Puno je toga što ti ne uspevam reći
i ti samo odeš...

...i zaboravim ti reći da te volim...
EnigmaIII
15. јануар 2010. у 00.09
Zima se odavno spustila u grad,
kroz prozor rominjaju pahulje snene,
iako nas dijele kilometri mnogi,
kamin u sobi gori za tebe i mene.

Januarska vece je tako lijepa,
al’ u meni je samo praznina neka,
sam sam u zemlji jezera i sume,
a ti mi se cinis kao vila daleka.

Kad bih mogao bar k’o mjesec biti,
da ti sa neba kroz prozor dodjem,
da budem kraj tebe ove divne noći
ili bar, da ti samo kroz san prođem.

I nocas ću sam utonuti u noć,
i ponovo ću usnuti onaj isti san,
u kojem ćeš ti biti tu kraj mene,
a kad se probudim, bi’će isti dosadni dan...
EnigmaIII
15. јануар 2010. у 15.19
Po mjesecu ti saljem uzdah jedan
Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece
U tuzni cas kad zimsko pada vece
Da sam k'o Azra, blijed, vjeran i predan

I šta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do vjecitoga Rima
Ceznjivu svjetlost i sanjivu boju
Svi pjesnici na jezicima svima

Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tjesio srca što se ceznjom guse
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći
Vezivao sve rastavljene duse

I sad, kad sine ta starinska Luna
I sjetne zrake prospe mojom sobom
Ja cudno prenem i, ko da si tuna
Sva dusa moja zamirise tobom...
No-1
15. јануар 2010. у 19.11
Čudi se svemu bezazleno,
kao da si se rodio prvi put.
Ali ostavljaj dokaze iza sebe,
oprezno kao da tu postojiš poslednji put.
I voli najžešćom nežnošću,
kao da živiš jedini put i nikad više.
EnigmaIII
16. јануар 2010. у 14.37
Noću,
dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom
tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim
jedino,
jedino s tobom
mogao bih plakati
mogao bih se smijati
opraštati i razumjeti
vjeruj mi,
toliko, toliko te volim
od juče tek si tu, i o tebi malo znam
al mogu život svoj da ti dam
uz mene nađi mir, nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav biće zalog za to
mila,
poklanjam ti
svaki dan svog života
kada se moj san ostvari
i ti ćeš kao i ja biti sretna
toliko, toliko te ljubim...

rs
No-1
17. јануар 2010. у 21.05
HVALOSPEV LJUBAVI

Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve veruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.
Prorokovanja? Uminut će.
Jezici? Umuknut će.
Spoznanje? Uminut će.
A sada: ostaju vera,nada i ljubav
- to troje -
A najveća je među njima ljubav.

:)
BEPAHAIIIA
(volim da citam)
18. јануар 2010. у 12.17
„ Понекад не могу да одредим границе између себе и људи које волим: где завршавам ја, а где почињу они. Као да смо сви ми једно, као да смо исти – иста душа, жеља која тражи нешто...заједничко свима нама.

Сви смо у истом чамцу. А опет, сви смо различити и посебни, изразито индивидуални.

Постоји једна посебна, ретка врста људи које ја зовем моји људи. То су људи које пуштам у свој простор, у себе. Сви моји људи су у нечему исти:
Њихово тражење је стваралачко. Они не руше, већ нешто граде. Не желе да владају, јер владање губи сјај у очима,...

Моји људи имају исто осећање живота. Није више битно како ћемо назвати наше односе и који ће облик они имати. Форме наших односа се могу мењати, али то осећање повезаности нечим изнад нас, већим од нас, што нас зове и спаја, остаје.
Ми некако набасамо једни на друге и наше се судбине помешају заувек, чак и ако нисмо заједно.Као да смо неке боје које се лако мешају међусобно, а много теже са другом врстом. Боје које се растварају помоћу светла... ”

( „ Бити једно”, Небојша Јовановић )
EnigmaIII
18. јануар 2010. у 12.46

Najvažnije susrete duše dogovaraju mnogo prije nego što su se tijela vidjela.
Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome. Od tog trenutka počinju da se sklapaju veze, muškarac i žena ulaze u igru, ali ono što se desi prije toga – privlačnost koja ih je spojila – to je nešto što je nemoguće objasniti. To je nepatvorena želja, u najčistijem obliku. I znaju da će se dogoditi ono što je neizbježno, da istina uvijek pronađe način da se ispolji.

Svako ljudsko biće živi svoju sopstvenu želju; ona čini dio njegovog blaga. To je emocija koju je moja duša izabrala. Svakog dana biram istinu sa kojom ću živjeti. Pokušavam da izaberem, uvijek, želju kao moju saputnicu. Ne iz obaveze, niti da ublažim samoću svog življenja, već zato što je to lijepo.

Ljubav ne može da se vodi u svako doba. Postoji skriveni sat u svakome od nas, i da bi se vodila ljubav kazaljke sata obje osobe treba da pokazuju isti čas u isto vrijeme. To se ne dešava svakodnevno. Dvije osobe koje se vole, treba da izjednače svoje satove, strpljivo, uz igre i «pozorišne» predstave...A kad kucne čas, ne oklijevaju, ne propuštaju priliku, ne gube nijedan čarobni trenutak, jer poštuju vrijednost svake sekunde.

Da, mnogo te volim, kao što nikada nikoga nisam voljela, i upravo zbog toga odlazim, jer ako ostanem san će se pretvoriti u stvarnost, želju da se posjeduje, da se zaželi da tvoj život postane moj...

Bolje je ovako: san.

pk

****

Moje i tvoje minute se nisu poklopile. Prilika se izgubila, nestala...kapnula je u okean zaborava...
Minodora
(kustos)
18. јануар 2010. у 16.42
Између те двије минуте је простор за ово моје 'стиховање'

Pokaži mi samoćo
Kako
Zubima da kidam
Tvoje okrajke
I volim
Puste proplanke
Zgaženim srcem
Nauči me tugo
Kako
Da ne volim drugo
Do tvog plača
U mom jecaju
Pokažite
Bezdane noći
Kako
Da zatvorim oči
Pred bjelinom dana
I ožiljcima
Ljudskih obmana...

EnigmaIII
18. јануар 2010. у 18.19

Želim obruč oko naših srca koji bi nas usmjeravao.
Ne želim da te privučem bliže nego što to možeš da izdržiš.
Govor prstiju, jezik gluvonijemih, ostavlja na tijelu tragove tjelesne žudnje.
Ko te je učio da krvlju pišeš po mojim leđima?
Urezuješ svoje ime u moja ramena, obelježavaš me svojim znakom?
Jabučice tvojih prstiju postaju štamparska slova.
Kucaš poruku na mojoj koži, ukucavaš značenje u moje tijelo.
Tvoja azbuka miješa se sa otkucajima moga srca.

Zapisi na tijelu su trajni kod, vidljiv samo pod izvjesnim svjetlom. Tu se odvija nabiranje života.

dzv

***

Al' zapisi na dusi veci trag ostavljaju...
Minodora
(kustos)
19. јануар 2010. у 06.31
Трагови твојих очију направили су ране по мом тијелу, тастатура твојих прстију повезала их са срцем, поруке твоје подсвијести
убациле су вирус -непостојања.

Направио си празнину, тамо гдје је било срце.

Твоја азбука у мојој глави изгубила је смисао, али је трајни код у души крвљу укуцао истину - само је туга извјесна у овом животу...

нисам више жедна...
EnigmaIII
19. јануар 2010. у 10.11
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova

mc
No-1
21. јануар 2010. у 14.39
April
Beograd spava
Bio si mi drag
Biti ili ne biti
Crne zore
Cudna igra
Da kamen zaplace.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.