muzej nevinosti

koliko godina,
koliko istambulskih brodova
i olovnosivih jutara...
koliko suza toplih i teških,
koliko zalogaja gorkih,
koliko bola...
i tuge, najtužnije,
i duše podeljene, koliko...
to srce sto voli
koliko uzdaha može da podnese,
u noći, u danu...
te ruke,
otvorene rane za ptice gladne,
obrazi što se zarumene od sreće,
stida i neizvesnosti...
koliko duvana mora ući u vene
da pomuti razum
i razbistri vodu života,
da upije strast i zaseni um...
koliko poljubaca u potaji
svaki drhatj tela mora da sakrije...
ti, željo...
nesrećo moja u sreći...
moja ljubavi...

Ana