Sve za prijateljstvo..
No-1
16. децембар 2009. у 01.24
Zelje za prijatelje.
~Dragi prijatelji moJi~
Želim svima Vama, da zadržimo životni optimizam i radost življenja u novoj 2010. godini. Prolazimo kroz dosta promena, kriza, straha od novog gripa i mnogo čega još. Ali podsetiću Vas - čovek je opstao milionima godina i ima vrlo jak sistem za prilagođavanje.
Život je vrlo lep i vredi uživati u njemu. Uživati u velikim , ali i malim, naizgled beznačajnim stvarima, uživati u svakom proživljenom danu. Jer to je naš život i nijedan dan, a naročito godina nije za bacanje.
Želim Vam da postavite realne ciljeve, usmerite se ka kvalitetnom radu na sebi i želje će se ostvariti u ovoj godini. Želim Vama i vašim najmilijima sve najbolje u novoj Godini.
S nadom u bolje sutra.
No.1
drhtaj
16. децембар 2009. у 03.40
I tebi, veliki Prijatelju, ostajes NO:1 i u 2010-oj, i, naravno- ZDRAV i SrećAN !
:)
No-1
16. децембар 2009. у 14.58
Drhtaj;)
Kako sam saznao da je stigla zima.
Jutros je stigla zima u moju pećinu na kraju grada.
Znam to nepogriješivo po sledećim znakovima
Subote su tiše nego inače.
Tišine su tiše nego inače.
Ne boli me glava nakon tri crne kafe i pive.
Na radiju je upravo to što mi treba.
Ne osećam se starim za punk(sindrom večite zime)
Traperice oblačim s s vremenom.
Vetar zvuči kao narodni orkestar na tripu.
Letne uspomene izgledaju kao nečije tuđe ili kao španjolska tv serija za mlade iz 80-tih(Plavo leto).
Konobarica u lokalnom kaficu naručuje medicu.
Već treću dok ja dođem na red.
Počinje sezona skijanja na TV-u( o ne).
Počinje sezona na skijaških skokova(nažalost NE na TV-u).
Mozak ima dvije brzine plus rikverc.
Pevušim popularne melodije i evergreene dok sam u kupaonici, s naglaskom na 60-te.
Jedem grejp.
Primećujem crvenu boju češće nego inače(možda zbog grejpa).
Izgovaram reč rum nakon godinu dana apstinencije.
Osećam se melankonično pogled devojaka u letnim haljinama.
Stavaljam Broken English u player.
Reč tumarati poprima mitsko značenje.
Uvek kad sam u gradu kupim DOG-a:) sa senfom.
Ulice postanu duže.
Pesme postaju kraće.
Što znači da su ulice noći, a pesme dani.
Razmišljam kako su svi gradovi isti, a kako je moj najlepši kad je pust.
Razmišljam kako su svi gradovi drugačiji, a kako je moj najlepši kad je prepun ljudi.
Želim deliti svoj grad kao staru kurvu.
Ostavljam tragove da se znam vratiti.
Brišem tragove da se ne bih slučajno vratio.
Zaboravljam da sam pospan.
Čini mi se da su u izlozima prave žene, a ne plastične lutke(ili je to bilo one zime u Amsterdamu,Sarajevu..?)
Konobarica pije četvrtu kaficu.
Čini mi se da je more izmišljeno mesto koje je nacrtao neki perverzni crtač razglednica.
Čujem kazaljke sata prije nego što zaspem(iako moj sat u sobi uopste nema kazaljke).
Jutra su dorečenija nego leti.
Čak i pesma deluje kao nešto što bi se u dalekoj budućnosti moglo slušati.
Primećujem stabla.
Pišem post samo da bih imao opravdanje da ne izađem iz kuće.
Ali krenut ću.
Prije nego što konobarica krene na petu kaficu.
A i vesti u novinama zimi deluju nekako hibernirano.
Zima nam se vratila u grad.
A kod Vas..?
Pozzz
