За себе воли да каже као и већина његових сународника да су имали трновит пут кроз живот у суровој туђини.Да је поштен и честит човјек.А да је многима помогао који су то затражили од њега, наравно у границама његових могућности што је донекле и тачно.У младости а богами понекада и у старости волио је понекада и нешто да „смуља”,односно пређе преко црте закона..Такав ти је живот и састоји се од добрих и лоших дјела .Недјељом обавезно присуствује служби у цркви,јер само тако може да сретне пријатеље из народа и средине одакле вуче своје коријене.Иако је више отуђен од свог народа и нема честе контакте ,када има прилику упознаје нове ликове из домовине осјећа једну дозу и страха и знатижеље.Страх који се усадио у њега и мистичност којим зраче ти нови ликови , наводе га на размишљање да можда њега баш неко прати.Неки агент или тако нешто, међутим послије извијесног времена „схвати” или мисли да је био у заблуди.Али не није био у заблуди, тај страх се обнавља као сезонска грипа за коју нема довољан имунитет.Идући линијом здравог разума , обзиром да има прилично чисту прошлост зашто би се неко интересовао за њега старог емигранта.Не ,има зашто јер он се тако осејећа.Он повремено размишља да је у центру система одакле полазе све команде, а себе види као јако важног емигранта.
Наставиће се!