AKO HOĆEŠ...

Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...
a.š.

http://www.youtube.com/watch?v=9JhpSXdXNhs&feature=related

најљепша верзија

не вјеруј...

http://www.youtube.com/watch?v=9Bfo02eDZN0

:)
Mish beli srećhu deli,pa i ja plusice.
:)

Subino.

Po šta si došla,moja sudbo,

po šta? kad ništa nemam,

zaboravljeni lutalica na ovoj pustoj tusini bez nje,

šta ima? ćemu se nada,

kaži,ti to već odavno znaš.

Otvorena pozornica jada ,samo jedan akter na njoj,

Lutalica zalutali u vremenu,

zrnca suza u očima gore od čežnje,

nemaš sudbo ništa da uzmeš,

što već uzela od mene nisi.

pozzz

Da. Mora da je bilo tako;)

OCHI.
Neke te oči do smrti pogode
I naravno:
teško meni sa tobom, a još teže bez tebe - sve stane u ovu rečenicu.

...ljubav mi nikako nije jasna.
Umeesto da vremenom sve više shvatam, čini mi se da sve manje znam.

Ima stvari jačih od razuma.
Uostalom, razum ne može boleti...ili..?
Sve ostalo može.

:))

..ok,nisam na 'pravopisu'il za katedrom..a stavio/la si Ti...sala...

No,ne ljutim se..i nema toga da bi mogao naljutiti No-a:)))

Gde mi Enigma bre,ljubi je chiko:)

ISPOVEST / Vojislav Ilic /

Na trosnom cunu, bez krme i nade,
u meni vera gubi se i mre.
Ja ništa više ne verujem, ništa.
Il bolje reci, ja verujem sve...

Na moru burnom ljudskoga zivota,
Prerano ja sam upoznao svet.
Za mene zivot nistavna je senka.
Za mene zivot otrovan je cvet.

Trpi i živi..prijatelju stari
o mnogom cemu mislio sam ja.
O blago onom ko ne misli ništa.
Taj manje tuzi, manje jada zna.

Veselo cedo Arkadije cvetne,
On ne zna šta je trnje, šta je kam.
Za krsne klance on je sluso možda
al po njima nije iso sam.

Za njega svet je perivoj od ruza
po cvecu sece kao paun mlad,
njegova dusa jezero je mirno,
njegov se nikad ne koleba nad.

Istina gde je? ..Idi svojom stazom...
Al poznaj sebe, pa da poznas nju.
Koracaj mirno po uskome putu,
i budi skroman istina je tu.

Al šta me goni, te se umom krecem
Medj sjajne zvezde, u pucine dno?
Kakve me tamo ocekuju tajne?
Ima li kraja tumaranje to?

Tavnim se vecnost zaogrce plastom,
Al slab je razum da ga digne s nje.
Pogledaj napred - ne vidi se ništa,
Pogledaj natrag - nistavno je sve.

Ko smoren putnik u dubokoj noći
Sto zaman baca mutni pogled svoj,
i razum ljudski tako isto luta
i strasno klice u nevolji toj.

Al nigde glasa..nigde stanka nema,
Umornu svoju da okrepi moc.
Odjek se gubi, sustaje i pada,
I svud se siri noć,duboka noć.

ŽENA / Jovan Dučić /(1871-1943)

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
Čija će lepota biti tajna svima,
Što je kao Božji dah u prostorima,
Koji ne dotače nikog osim mene.

Njen čar da je moje veliko otkriće;
Da mirno prisustvo te čudesne žene
Ne razume više niko osim mene,
Osim moje večno očarano biće.

I pre čijom gordom lepotom od sviju
Samo ja otvorih oči očarane,
I srce ko crni cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
Neobeščašćena hvalama glupaka,
Da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve duše, samo jedne.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
Srećom vidim jasno da je ova žena
Od istoga svetlog tkiva načinjena
Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

DOK SAM TE IMAO / Pero Zubac/

Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći,u planini
tolike navoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao

PROSTA ISTORIJA / Velimir Živojinović Massuka /

Prošlo je sve; i jedva dušu dirne
sećanja talas drag,
ko s večeri kad tihom vodom pirne
daleki vetar blag.
Prošlo je sve što bolelo me ikad!
O, laž je da se ne zaceli nikad
rana i radosti trag!

Bez nespokojstva,bez srdžbe,bez krika,
sećam se danas ja
ljubavi naše, tvog smeha, tvog lika;
a srce jedva zna
za užas dana, za besane noći,
za kletve da se živeti neće moći,
za gorke snove bez sna.

Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol, ni gnev, ni strah.
Prošlo je sve. - I samo katkad, kada
mesečev takne me prah,
dušu mi talas jedan jedva dirne,
ko tihu vodu u večeri mirne
dalekog vetra dah.

Rapsodija

Da mi je da ljubim kao nekad prije —
Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći
Ispuniti opet cele svoje noći
Suzama i slutnjom kojoj konca nije.

Da mi je da volim kao pre, pun mračne
I svirepe slasti da patim i stradam;
I uživajući u bolu što zadam,
Da ne ljubim oči nego kad su plačne.

Da mi je da volim srcem, koje tajno
Sve noseći sumnju strašniju i veću,
Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću,
I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.

Ducic

Енигма, искрене честитке...

немој случајно
то да радиш,
немој да се деси
да се сјетиш,
да се јавиш,
понеси
звјездани сјај
крпица њежности
на дну чаше,
чаробни мај
плавог свода
једном наше
стазе хода,
немој
да се деси,
да се сјетиш.

Vasko Popa

Srce belutka

Igrali se belutkom
Kamen ko kamen
Igrao se s njima ko da srca nema

Naljutili se na belutak
Razbili ga u travi
Ugledali mu srce zbunjeni

Otvorili srce belutka
U srcu zmija
Zaspalo klupče bez snova

Probudili su zmiju
Zmija je uvis šiknula
Pobegli su daleko

Gledali su izdaleka
Zmija se oko vidika obvila
Ko jaje ga progutala

Vratili se na mesto igre
Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka
Nigde ničeg daleko u krugu

Zgledali se osmehnuli
I namignuli jedni drugima

San belutka

Ruka se iz zemlje javila
U vazduh hitnula belutak

Gde je belutak
Na zemlju se nije vratio
Na nebo se nije popeo

šta j s belutkom
Jesu li ga visine pojele
Je li se u pticu pretvorio

Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi
Ni na nebu ni na zemlji

Samog sebe slućša
Među svetovima svet