Serenada
MojeImeJeTanja
20. новембар 2009. у 14.24
ovde je tako mirno, a ja volim sum valova. zato, možda bi bilo dobro da se ustajala voda malo zatalasa. lepo je slusati zivu i mirisnu...i bistru, po mogućnosti.
šta bi još bilo lepo?
možda napisati jednu serenadu?
verujem da bi uspeli u tome, sa posve malo truda.
zato, napisacu prvu recenicu serenade...a vi, ako je u uhu osetite, dodajte svoju notu. ako i ne napisete ništa, neka ostane samo moja recenica. valjda će biti dovoljna da se serenada otpeva, makar i u jednom glasu, bez terce...
voli vas Tanja
dakle,
zivot je serenada...
MojeImeJeTanja
21. новембар 2009. у 14.20
...ipak u jednom glasu...
Hvala ti živote, mnogo si mi dao.
Dao si mi oči, otvara ih svjetlo.
Jasno vidim crno, jasno vidim bijelo.
Nebo iznad glave, tako sjajno i kad se budim
vidim u tom mnoštvu, lice koje ljubim…
Hvala ti živote, mnogo si mi dao.
Sluh koji ne vara i ne čuje laži,
a sluša dječaka kada ljubav traži.
I čuje u noći što je iza vrata
korak prijatelja, ili korak tata…
Hvala ti živote, mnogo si mi dao.
Hrabrosti još imam, i nisam bez dara,
da zavolim voće, koje čovek stvara.
Delili smo udes, dobar ili zao,
kad u moje oči tvoj je pogled pao…
Hvala ti živote, mnogo si mi dao.
Dao si mi osmeh, učio me plaču.
Sve što ne znam danas, možda sutra znacu.
Ti si dao nežnost koja pev moj čini,
ponoru me dao, i dao visini…
Za sve što mi ote ...
Hvala ti, živote…
Violeta Parra (1917 - 1967)
