FLORIJAN STOJAN SILIŠTEANU (FLORIAN STOIAN SILISTEANU) Rumunski pesnik veliki prijatelj Srba i Srbije , novinar lokalnolg lista ``curierul zilei`` iz rumunskog grada pitestija dolazidanas na sahranu patrijarhu Pavlu.
U razgovoru sa gore pomenutim pesnikom i novinarom pomenuh daje u četvrtak sahrana patrijarha Pavla,bese to negde oko 18 casova u sredu i on odmas rece, idem u Beograd, i odmah poce pripreme za put...rezervoar automobila poluprazan, u novcaniku promaja.
Vlasnik lista u kome radi obecao je 70 eura za gorivo i 50 za troskove ali kad se vrati u Rumuniju.
Kriza je. Niodkoga ne može da pozajmi novac za put. Tek kupljeni telefon od 220 eura zalaze za 70 eura sa rizikom da ga ne podigne ali i kao toliko puta pre novinarska bolest da bude tamo gde se nešto dogadja pobedjuje, bas kao i 1999 kad je bio u Srbiji pod NATO bombama, u Kragujevcu , gradu pobratimu sa Pitestijem.
O tom vremenu je napisao i knjigu ``ZANIMANJE SVEDOK``, koja će se uskoro pojaviti i na srpskom jeziku.
Izrazimo mu zahvalnost i divljenje , evo njegove elektronske adrese
[email protected]
ili možda poneki sms na broj 0040734705532
Ovo je njegova web stranica
www.silisteanuflorian.blogspot.com
pri dnu starnice su slike i tekst o poseti kragujevcu pre mesec dana
i druga na pesnickom portalu
www.poezie.ro/index.php/author/0003944/florian_stoian_-sili%C5%9Fteanu
evo i jedne njegove pesme
ZEMLJA NEPOSTOJANJA
Htedoh da postanem djakom Njegovim. Uz veliku vodu nebesku rodih se
k`o nedonoštče i odtad lutam
tražeći svetlost
Braćo i sestre hoću cigaru. Da ošamarim sebe, pucao bih iz damskog malokalibarskog
sebi u slepe oči zbog straha satanskog u kostima mojim
Spasi me Bože!
Gde su sad te ptice moje? Gde ih to šaljes pokise razbarušenog perja i u kom selu kriješ
za sutra sto nam spremaš?
Premoren sam. Evo lasice izgladnele i trava zmijolikih
a jelen na rogove svoj priplod diže, a ti Bože oprosti mi
mrave sto rasturaju čvorove života.
Oh, Majko što praviš svadbu strvini u osvit novoga dana
Kažem vam braćo zaklinjući se,
želim da budem djak Božji. Osećam da nisam za ništa i odlazim
u krčmu žedan života ljutog ko čemer
i laktovima se probijam dalje
kroz život gde ostade samo mi vazduh
zemlje nepostojanja
Posvećeno
Srbi Ignjatoviću, Radomiru Andriću, Adamu Puslojiću, Joanu Flori i Nikiti Staneskuu
