Jezik je bilo, ako ne i srce naroda. Možda je i kozza?:)
Jezik je fascinantna pojava, mene opcinjava svaki jezik. Nas srpski naročito. Mislim da svaka reč treba da ima koren sa necim presudnim, mocnim u svetu.

Mediji ne treba da vaspitavaju narod niti da uticu toliko na nas jezik, a koliko ocigledno uticu.
Mediji nisu pouzdano merilo zivota i rasta jezika.
Mislim.
Možda se varam?:)
moguće da je preplet knjizevnog i govornog jezika u takvom dinamicnom procesu sada, da će to dati neke nove, zanimljive rezultate?

Svaki jezik se oslanja na druge jezike. Preterana upotreba stranih reci može biti pomodarstvo.

Ali je vrlo moguće neizbezna pojava u ovom istorijskom trenutku u kome se nalazi nas narod: između dve vatre, između dva Buridanova plasta slame. Dok je tako, magare smo pravo.
Dok se ide iz krajnosti u krajnost, sve ostaje ne parolama, primitivizmu, na laznoj ljubavi prema svetu, sebi, svom narodu.

Dobro je biti svestan ovih tokova i ne dati im da vode glavnu reč, već cuvati jezik. Ali ne kao relikviju, kao staticni parametar, već kao zivo biće koje se razvija, jede, dise:)

Puna
Ovde covek može lepo da bira sa kim trosi vreme, kao i u rl. Ja biram da na vase iskaze sa znakom pitanja na kraju - ne trosim svoje vreme.

Nije to ništa lično. Jednostavno prirodna selekcija...

„Агресија” због језика свакако није потекла с моје стране.

И
ЈеднаТањаБелиЗмај

Када кажеш „магаре смо право” изражавај се у једнини, замолићу лепо!

U mojoj generaciji mi smo za upotrebu takvih reči govorili da su „psovke”.. i čim bi neko počeo da upotrebljava reči kao - krucialno, kardiovaskularno, naracija, elokventnost i sl.. mi bismo ga prekidali sa rečima - „ne psuj!”

Mi smo inače kao društvo jako skloni formama. Nušić je prelepo opisao „pokondirenu tikvu” i zaista kod nas postoji težnja da se nekako izdignemo iznad te „prostačke gomile” i onda mislimo da upotreba tih reči govori nešto o našoj „intelektualnoj razvijenosti”..Forma je važnija od suštine.

A da ne govorim o upotrebi latinskih izraza ili latinskih poslovica. :)

Пречесто понављане страних речи и фраза у медијима се прими, и преноси тако у недоглед, а што су неразумљивије, то мисле да су тајанственији ти који их репродукују, и сами често не знајући тачан смисао тих речи. Битније им је нешто друго: да одају утисак учених и умних, говорништву вичним - што их мање разуме онај што слуша, то боље. Важно је да делују углађено и „узвишено”.

Али, ни уџбеници за школску децу често нису прилагођени узрасту и много је компликованих страних речи у њима. Ако се мора увек имати речник уза се за стране језике, требало би више водити рачуна да речник за превод са „српског” на српски није неопходан.