Бијела пјесма

Црвено вино и тинта црвена,
Стих црвен од стида и црвена зјена,
Црвен казан метнут на црвена дрва
И јалова земља, црвена од црва.

Црвена књижица у лијевом џепу,
Под црвеним гркљаном црвена кравата,
Прирепак на црвеном ђаволовом репу,
Успомена црвена из минулог рата.

На црвеном тргу, црвена парада,
Под њим Мошти жуте од стида црвене,
И небо над градом црвено од јада,
А под небом црни људи и црвене сјене.

Само крв у вени не оста црвена,
Претвори се у воду и оста без боје,
Лишена Причешћа, грешна, некрштена,
Увире у бездан бесциљности своје.

Усрдно Те молим Милосни Господе,
Саклони ме таштине овога свијета,
Да ми крв не буде боје барске воде,
Него вјечно црвеног ускршњег јајета.