Граница

На полуотворена врата купеа неко у глуво доба куца
Опет ми снове, јатаке вјерне, чувари реда шапком разгоне,
Спремите своје личне карте, фразом се очас спокој разбуца,
К` о глатка кожа пучине морске, кад барка рибарска у њу потоне.

Изврћем џепове као змија кожу,
глупаво се смјешкам, а све бих да питам:
Измак`о сам лонцу турском и усташком ножу,
Што не могу сад слободно Србијом да скитам?

Ја границу ову срамну никад признат` нећу,
Залуду вам закон строги и сва сила овог свијета,
Па ово је света земља, па овдје се браћа срећу,
Зар овдје да ме зауставља неко, коме то Србија без међа смета?

Окренух главу на другу страну,
нећу да немоћне сузе виде,
Не баш у овом најдражем дану
Кад Србин мајчици Србији иде!