eh, ne treba verovati svemu sto piše, mada je put lep jednako kao i onaj koji vodi u Serenissimu...

behu ratovi, behu udaje, zenidbe, behu odlasci za onim što nazvase „put za srećom”. behu duse avanturisticke, behu i oni koji ne znaju šta su, pa krenuse da se potraže.

iza svega, stoji kofer u ruci napunjen papiram na kome je ispisano ime, da se zna.

mesto iz kojeg se poteklo, da se ne zaboravi.

datum rođenja...da, prošle su godine, ali ima još vremena...

to i ništa vise!

a gde su tavani, oni koji cuvaju cipelicu našeg prvog koraka? tavani na kojima su pohranjeni pecati jednog nam zivota?! nisu to bili od onih, na kojima je kao u filmu, odbaceni konjic na ljuljanje, ukrasne skrinje, bakina vencana haljina koja je kao sad iz radnje izasla.

ovo behu tavani gde su se smestila cuda. divna cuda. cuda u vidu starih cipela...„neka ih, moda se menja, mogu zatrebati”. skolskih knjiga...„trebace sestri, bratu”, iako su se sledeće godine nove kupovale. smestila se cuda od starih srafova, komada zamenjenog oluka, prazne gajbe golubarnika...ili ipak, sa po nekim percetom goluba, zaostalim. i knjige su svoje cose tavana imale, među njima i po neka fotografija nekog pretka, koji ne nadje svoje mesto u albumu.

a gde su sobe koje smo zvali „našima”? sobe koje su znale za ushicenja od prvih ljubavi, one koje zacuse prvi plac od razocarenja? one koje su bile omeksane rukom majke, one koje su na nju mirisale?

a gde je sto gde se najlepsa hrana jela? gde se deciji smeh krio dok je gledao oca koji je drzao pridiku strogo?

a gde je ulica u kojoj su se sva imena znala, u kojoj su najlepsi jorgovani cvali?

a gde su sva draga lica sa kojima se odrastalo?

gde su nestala sva silna imena koja su nam jedan deo zivota krasila?

sve se pohranilo na jednom mestu, u Sobu Uspomena!

koferi su poneli samo papir na kome je ispisano ime, mesto iz kojeg se poteklo, datum kada se rodismo.

sve ono za čim se zali, sto mislimo da je zauvek izgubljeno, strpljivo ceka na nas da ga dotaknemo u Sobi Uspomena i da nastavi da živi svojim zivotom, a nama da priusti putovanje vremeplovom u kome nema ni ratova, ni udaja, ni zenidbi, ni avanturizma, ni trazenja nas samih. samo trenutak sreće pri susretu sa svim onim što nam je drago i sto zovemo istinskim „našim”!