Stvarnost
Rubavica
(pom. radnik u kuhinji)
27. октобар 2009. у 18.43
Znaš ono,druže,kad se sve skupi
Kada mozak od bola otupi
Kada se mrznja u srcu rodi
Kada te slep za ruku vodi.
Tada ne znaš od sebe šta ćeš
Tragas za necim što ne možeš da nadjes
Budis se tako bez nekog smisla
Rekao bi nešto,a reč se stisla.
Znaš ono,druže,kad uhvate muke
Pa ti se od nervoze tresu ruke
Bezis od stvarnosti,ona te stize
Teras zmiju sto za tobom gmize.
Tada mi da vristis na sav glas
Da trazis od nekoga neki spas
Ne znaš vise od sebe šta ćeš
Trazis izlaz,a ne možeš da nadjes.
Kad od stvarnosti nemas kuda
Kada te vodi tvoja glava luda
Koracas,trcis-ne znaš vise sam
Da li je noc ili je dan...
- Ovu pesmu sam napisala sa 16 godina. :-)
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
28. октобар 2009. у 12.16
Jesu to godine kad svi između ostaloga tražimo sebe, ali si premlada bila da tada dobaciš tamo gde vidim da si dobacila.
Lepo si to napisala.
:)
Rubavica
(pom. radnik u kuhinji)
28. октобар 2009. у 13.13
Rano sam sazrela,pa sam tako rano i pocela da pišem takve pesme.Čini mi se da nikada nisam napisala neku tra la la pesmu u smislu-proleće je stiglo,ja sam opet zaljubljena...
Kada mi se sve skupi,padnem u bedak najveci,e onda olovka sama piše...
Tada se radjaju najlepse pesme.To je jednom i Dino Merlin rekao.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
28. октобар 2009. у 14.52
A, da ipak pokušaš ponekad da napišeš upravo ono što nikad nisi pisala? Možda ti se izazov dopadne, možda ti „legne”, nikad se ne zna;)
Rubavica
(pom. radnik u kuhinji)
28. октобар 2009. у 17.27
Mislis,ovo mi ne lezi nikako? :-)
Razmišljala sam o tome da napisem pesmicu o svojoj cerkici.To bi bilo veselo.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
28. октобар 2009. у 19.01
Ne:)
Možda bi ti ovo pasovalo onako potamanije, zašto da ne o curetku kog imaš;)
