Дискусије : Књижевност

Коментар
Desperadori
MojeImeJeTanja
26. октобар 2009. у 07.54
http://www.youtube.com/watch?v=mVSVUns5qW8
yugon
(inzenjer)
26. октобар 2009. у 16.24
Ne znam kako da odolim...
http://www.youtube.com/watch?v=Us6jYrMAz1M&feature=related
MojeImeJeTanja
27. октобар 2009. у 00.48
hvala za divnu pesmu :)
MojeImeJeTanja
27. октобар 2009. у 15.18
veceras želim, sa tobom, uraditi blesave stvari i bas me briga kako će nas posmatrati oni, koji nikad ne umese ni za tren da odzive jedan jedini klovnovski zivot.

hajde da od stepenica kojima se svaki dan penjemo, nacinimo klavijaturu. tvoj korak po crnim dirkama, moj po belim...ooo, biće to zaista muzika!

hajde da se kladimo. klupu u parku nacinicemo ispovedaonicom u koju će moći uci samo onaj, koji može da odgovori zahtevu „sve o meni”.

hajde da pozvonimo na sva vrata gde se cuje plac, da ga bar za cas zaustavimo. zamisli kako će ruke u brzini suze da sa lica obrisu...„ne, ništa se nije desilo, mi smo srećni”.

hajde da upregnemo misa u kutiju sibica, da je odnese onom koji izlaz iz mraka svecom trazi.

hajde ti budi moja zelja, ja tvoja. okacimo se o taj bungee i skocimo, bez vriska „volim te”.

cekam na tvoju ruku pa da krenemo...



MojeImeJeTanja
27. октобар 2009. у 16.10
za one koji bi da nas konzumiraju, preporucujem jedan posve jednostavan recept.

neka nas na malo ulja iseckaju umesto luka, da nas proprže onako, da ostanemo staklasti. u to da dodaju naseckanu sargarepu, nešto korena celera, konzervu ispasiranog paradajza. uslov da sos od nas bude dobar je da nas u pravom omeru posole, pobire i ukrckalim, dodaju bazilikum...

pasta iz snova...

prijatno!
MojeImeJeTanja
27. октобар 2009. у 16.34
http://www.youtube.com/watch?v=JUn5xIXTUMI
No-1
28. октобар 2009. у 01.53
...yes,
Borba između razuma i emocija - koliko ste osecajni? - To mi je najbitnija stvar u zivotu... Kao i za neke trenutke. Razum je samo drugi naziv za „uradicu sve,BLESAVE STVARI,samo da me ne povrede”.

pozdravche Sanjice;)
No-1
28. октобар 2009. у 01.54
..ops...sorry Tanjice,ocoto mislim na NEKU od Sanja:)))
MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 11.40
u poslednje vreme stalno mi ime menjaju za drugo, ali važno je da pozdrav osteje isti :)
MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 11.48
*ostaje
yugon
(inzenjer)
28. октобар 2009. у 13.15
„”27. октобар 2009. у 15.18„
Ово је написано супер. Свака реченица прaви слику у глави и осјећај у души.
”hajde da od stepenica kojima se svaki dan penjemo, nacinimo klavijaturu. tvoj korak po crnim dirkama, moj po belim...ooo, biće to zaista muzika! „ – ово би могао да уградим у један пројекат, који радим сада. Ово ми недостаје да идеја оживи. Тражим одобрење- куцам на твоја вратa.
Мој најбољи друг №1 помаже у пројеку-дао је сагласност.

”cekam na tvoju ruku pa da krenemo..„
–рука је испружена,
али пази,
могао би да те одведем!!!

Размисли!
која ће ”ruke u brzini suze da sa lica obrisu„
тамо неком мушкарцу,
тамо негдје, испод Алпа.
Не желим,
да Дунав потопи оно мало Србије
што нам је остало.

Размисли!!!
Због љубљви
Потопити Србију

А !!!
”veceras želim,
sa tobom,
uraditi blesave stvari„
Poзdrav!

i bas me briga
http://www.youtube.com/watch?v=dCjL7z7hEvs&feature=related

”
yugon
(inzenjer)
28. октобар 2009. у 13.20
pjesma budi lijepe uspomene.Lijepa su bila i ta vremena u Sarajevu! Pjesma osta,a Sarajevo ode...
Dali sam upravu No 1.
Razum treba staviti u sluzbu osjecanja i sve će doći na svoje mjesto.
Veliki pozdav!
No-1
28. октобар 2009. у 13.43
;)
Pozdrav for sve Vas,posebno za damu Tanjicu;)

Jogo,Jogo;)
Neću da ulazim u to zašto je to tako glasno rekla, al pretpostavljam da ni posle par opomena, koleginica pored nje nije zaklapala. (i uopšte nije lepo da je...Sala:)

PUCANJ U NOGE KAO OPOMENA ... ceo napad izgleda kao opomena, jer činjenica je da su napadači mogli da...?

„Nasa Borba” - Šta (da) se radi? Čim primeti da neki ministar skrece s revolucionarnog puta, pozove ga k sebi i lepo opomene. Po jednoj drugoj narodnoj prici, Lenjin je upucao nekog seljaka...why?

Omiljena igra:
Brate kad igram lepo nema mi ravnog.

pozdravche!!

ps.gde me nadje,majko BOZIJA!!!

MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 13.58
odlazi samo ono cemu dopustamo da ode :)
MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 14.05
jednom restoranu u Sarajevu nisam nikad dozvolila da ode. zvao se „Sentada”. on kod mene još uvek postoji i ima najbolje riblje specijalitete... jegulju na zaru...ili zubatac sve sa udicom koja mi se u ustima nasla i zbog koje sam od gazde kao iskupljenje sto sam se na nju „ulovila”, dobila veceru besplatno :)

nisam ni maglama dozvolila da odu. ostadose mi urezane u pamcenje. svojevremeno dok sam bila na jednom turniru, secam se da je magla bila tolika da kada sam spustila pogled prema stopalima, nisam ih videla i umrla sam od straha da neću moći da igram...:))))

MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 14.07
„ово би могао да уградим у један пројекат, који радим сада. Ово ми недостаје да идеја оживи.”

yugon, ozivi ideju. to bi bilo divno, zar ne?
MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 14.11
i suvise volim Srbiju da bih dozvolila izvoru na domak mene, da je potopi. :)
MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 14.26
„hajde da pozvonimo na sva vrata gde se cuje plac, da ga bar za cas zaustavimo. zamisli kako će ruke u brzini suze da sa lica obrisu...”ne, ništa se nije desilo, mi smo srećni„. ”

ja se nikad nisam stidela javno zaplakati, a ni javno se nasmejati. ali postoje ljudi koji se toga stide. uvek sam se pitala zašto?
yugon
(inzenjer)
28. октобар 2009. у 16.47
Da bi se ideja ozivjela i da bi bila onakva kako ja zamišljam trebala bi mi tvoja pomoć. Bez Vas ne bi imalo potrebnu draž. Ne bi to trazilo veliko angazovanje u odnosu na kolicinu zadovoljstva koju bi dobili mnogi ljudi a i Vi lično. Mi pripremamo još jedan veoma važan projekat i moj je zadatak je da okupim talentovane i cesne ljude. Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da se ukljucite.

MojeImeJeTanja
28. октобар 2009. у 17.01
yugon, moja adresa je:

[email protected]

ako mogu pomoći, biće mi drago...
No-1
29. октобар 2009. у 04.20
Tanjushka,možem li ja da se javnem na ovu odresu?

Kisss na daljinski;)
variolavera
(social psychologist)
29. октобар 2009. у 04.27
nedaj mu Tanja da se javlja. Ovaj NO1 se ponasa ko da je malo mentalno zaostao preko emails. Ja probala i zabezeknula se!
Minodora
(kustos)
29. октобар 2009. у 08.41
Шта се десило Верочка???
Ја радо читам NO:1, можда је мало више филозоф, али, можда нисам све његове прилоге прочитала...
No-1
29. октобар 2009. у 12.44
:)))
Vera,gresiti je ljsudki,ai je osechaj bozanski?

Sve ima svoj kraj,samo virsha ima dva kraja?
Kako je nastao Bog? Djavo che ga znati.

Skrenuh s teme kao Fata s' kuHrana..sprry.

lepo pozdravche for dame.

Kasijana,hvala za lepe rechi...kisss;)

MojeImeJeTanja
29. октобар 2009. у 13.24
dragi moji, lepi sagovornici. prizmama kojima posmatramo druge, ne dajimo imena i ne upirimo u njih prstom. možda ćemo upravo tim prstom upreti u nasu predrasudu i otkriti je, a da smo to najmanje poželeli. iza svakog imena, svakog nadimka, svakog nickname-a disu jedna pluca, kuca jedno srce, cuti jedna dusa. pa ako usta iza svega toga i progovore pokatkad ono sto nam nije pravo, sto nam se ne dopada, kazimo...„ja sam kriv/kriva”. sebi najlakse oprastamo. a oprost je nešto bez čega nije moguće živeti.

svaki covek je lep. samo treba imati strpljenja ga pogledati, ali ocima, ne prizmama predrasuda!

neka samo pesme nose imena...

voli vas Tanja

http://www.box.net/shared/vfd1c3t6eq
No-1
29. октобар 2009. у 13.56
Za drushtvo u choshku;)
http://www.youtube.com/watch?v=W1oXSr6jT9U

pozz
MojeImeJeTanja
29. октобар 2009. у 15.41
zašto uvek kažem da je noc nezna, iako je tamna?

ali i crno je boja,zar ne!?

boja, bez koje nema purpura, bez koje ne bi postojala ni siva, koju, iskreneo, ne volim, ali mi daje pokatkad utociste...

bez nje, tako crne, ne bi bilo ispruzene ruke, a ni one koja daje...

bez nje, crne, ne bi znali šta je belo, ne bi znali gde je izlaz...

bez nje tako crne, ne bi umeli doći do osecaja, a šta bi bez njega bili!?

zato, slavim je veceras...

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Earrings?
.