ZASTO SMO SE SRELI

Zašto smo se sreli,
U telu zemaljskog cara,
Zašto se dodirnusmo dusama,
O zašto nas oblik vara?

Lepo je sve sto forma,
I materija magijom oblaci,
Draž je dozivljena ljubav,
I patnja srećom sto zraci.

O zašto te osecam u sebi,
U mesu vaskrslog tkiva,
Svetlosne godine prolaze,
Al’ ljubav je beskrajno ziva...

M.

Anaaaaa;)
Loše namere ostaju loše i ako se ne ostvare!

Good day;)

Shta je ljubav?
A šta je?

Kad ti se dlanovi znoje, srce ubrzano kuca, a glas ti zastaje u grlu!
-To nije ljubav... To je Dopadanje

Ne možeš skinuti pogled il ruke s njega!
-To nije Ljubav... To je Pozuda

Želiš ga jer znaš da je on tamo!
-To nije Ljubav... To je Usamljenost.

Privlace te drugi ali ipak ostajes sa njim!
-To nije Ljubav to je Lojalnost.

Ostajes sa njim jer znaš da te voli ne želiš da ga povredis!
-To nije Ljubav... To je Sazaljenje.

Sa njim si, jer te ljubi i drzi za ruku!
-To nije Ljubav... To je Nesigurnost.

????

O,jeseni<><><> jeseni.
Gledam u tuznu jesenju noć s pokisle grane lisce opada
u daljini čujem muziku neku
i pitam sebe gde li si sada?

Hi...:)))
Hvala for pesmicu:_)

Nashi svetovi.
Ne znam kako su se nashi svetovi sreli.
Bilo je sve kratko i bio je veliki prasak;)

Godinama sam poslije skupljao komadice svoga rezrusenog sveta.
U snovima samo...
I neću te zvati i neću te sniti,
I nechu ti rechi svoju tajnu,
Da chuvam te u srcu.
K'o biser vredan.

Pozdravche;)

Yes,ima na Englesh,ovo je prevedeno...mislim..„Bekstvo od sebe”.

Bekstvo od istine!

Gledam svakodnevno kako delice istine razbijaju i bacaju u nepovrat…

Odbacuju obrise puteva koje ona pruza…. Zatrpavaju se lazima i argumentuju ih besmislom, ne bi li istinu učinili bespomocnom i bledom u njihovim ocima, uhvaceni zamkom straha… Cemu taj strah od istine… čemu? Beg od sebe…. Od zivota?

I umesto da tragaju za smislom zivota, okrecu ledja istini… u besmislu zivota gube sebe potiskujuci istinu…

Sa druge strane teze za slobodu, bore se za prividnu slobodu koja ih svaki dan zarobljava… Jer je ne traže na pravom mestu… jer ne znaju šta je prava sloboda… U svojoj subjektivnosti ponosa se gube i tapkaju u mraku….

A najveci apsurd je sto tezeci za slobodom, oduvek besomucno beze od istine, koja im jedina može doneti slobodu… pravu slobodu…

Bezeci od istine, postaju robovi laži, služe joj i sami se pretvaraju u laz i vise je ne vide… Zamenivsi istinu za laz, od mraka svetlost prave, od svetlosti mrak…

Bezeci od istine postaju robovi vlastite sujete koja obmanjuje um , i služe joj.

Istina im izgleda mracno, jer su je zamenili za laz... I zarobljeni u lazima tapkaju u mraku sujete sebičnosti i oholosti… Ne vide sebe kako treba, a ni oko sebe…. A ni ne žele da vide, ponos im to ne dozvoljava….

I Tako zavedeni sopstvenom voljom žive u mraku… odbacivsi istinu ugasili su svetlo na svom putu….

A jedino je istina pravo svetlo… jedino istina obsjava put kojim hodimo i otkriva nam zamke na tom putu i tako nas cuva i stiti… Jedino nas istina vodi ka onome ko je Istinit…

U njoj se možemo ogledati, možemo videti oko sebe, sebe, svoju nutrinu, ono sto zapravo jesmo…

A ljudi laži ne žele jasno videti sebe, zamagljuju ogledalo istine…

Neki ga čak razbiju u bezbroj nepreglednih delica, jer se uplase svoje slike u odrazu ili im se ne svidja ono sto vide…

I u sopstvenoj nemoci i bedi duse, umesto da se suoce i prihvate istinu o sebi, oni iskrivljuju sliku o sebi stvarajuci je prema sopstvenom htenju koja nema puno veze sa realnoscu, zatvarajuci svoj um i srce da ne spoznaju istinu… da ne bi mogli spoznati istinu…

Ne žele prihvatiti istinu o sebi koja podrazumeva i odgovornost prema sebi, prema negovanju sopstvene duse i uma, da se razvijaju u osobe koje su odraz našeg Tvorca koji je sve ono sto je dobro preneo na nas, kao i sposobnost da odrazavamo bozanska svojstva.

I tako covek bezeci od sebe, od onog dobrog u sebi, bozanskog, sakriva se od Boga….

Suocavajuci se sa istinom, sa sobom, , sa istinom o sebi, priblizavamo se izvoru istine i ljubavi – Bogu. I tako oplemenjujemo svoju dusu odgovarajuci bozanskom pozivu milosrdja.. Koja daje dostojanstvo sada, a u vecnosti zivot … I ljubav…

Istina već sada oslobadja od okova mraka….. daje duhovnu slobodu onima koji se ne plase da vide… koji žele da vide…

Bez suocavanja ne možemo dotaci put istine, na kome egzistira ljubav… Ljubav ne može biti temeljena na lazima, ne može egzistirati na putu laži….

Put istine je jedan, a mnogo je laznih puteva tame koji zaplicu naše srce cineci ga tako nepodobnim za ljubav , za Boga, za spasenje sopstvene duse……

Svoje duse već sad možemo izleciti istinom, posvecenosti istini po svaku cenu, možemo utrti put ljubavi sebi vecno… sada…

Jer samo putem istine nas Bog može voditi vecno.. To je jedini put našeg duhovnog i mentalnog zdravlja sada i u vecnosti…

Zato je bitno prepoznati laz, laz u sebi, laz oko sebe, laz izvan nas, lazne puteve koji odvode u propast... čiji je kraj smrt… i definisati je jasno kako ne bismo postali njene žrtve svojim neznanjem…

Istina je tu, oko nas, iznad nas, u nama, samo treba otvoriti srce i um….

A naše srce i nas um mogu, ukoliko prihvatimo vokaciju od Boga, vodjstvom i bozanskom mudroscu naći put istine i razlikovati pravi put od laznog, razlikovati istinu od laži, svetlost od mraka…

M.

Pozzzz