ne volim mesta gde se okuplja velika masa, a pogotovo mesta gde se cuje vika i svadja. ali, eto, covek nikad ne zna na šta će da nabasa dok koraca.

posvadjala se dva oka na jednoj glavi!

kakva scena! nisam znala da li da se smejem ili da placem.

desno, nateralo obrvu da se istanji u onu zlokobnu liniju, spustilo kapak do te mere da mu se zenica jedva i videla, glasa piskutava.

levo, obrvu na nos nateralo, razgoracilo se, a iz zenica samo iskre vrcaju, dok dubokim glasom arlauce.

jadni nos se među njima scucurio, a usi, one zaužele najbolju poziciju, kao i uvek, sve moraju da cuju i da znaju.

usta mi, bojazljivo, zapocese pricati kako je sve otpocelo...

toga jutra, oba su se u isto vreme otvorila, kao i uvek do tada, zajedno su zatreptala, zajedno zaskiljila pred dnevnom svetloscu, zajedno se umila. desno se pazljivo doterivalo i u ogledalu budno pratilo šta radi levo...oba su volela jutra, jer to je bila i jedina prilika kada su jedno drugo mogla u ogledalu da ugledaju.

„nemoras na sve da spustis svoj pogled. to je nepristojno. a ako već i gledaš, bar se potrudi da vidis kako treba”, govorilo je levo oko desnom.

a desno oko, pogledalo je ogledalu samo u sebe, sa onim izrazom ruganja„blablabla...”, namenjenom levom i viknulo je nehajno: „idemo”

i zakoracila su oba u dan, kao i toliko puta do tada...

dan je svakim minutom bivao sve stariji i stariji. sedeo je već na klupi postavljenoj ispred Noći podbocen stapom, zadremao...i tad, tad se u ulici stvorise još jedne oci...

usta na cas zastadose sa pricom. imala sam osecaj kao da su uplasena da ih oci neće videti...

ohrabrih ih rečima, da je posve svejedno da li će ih oci videti. ionako, oci će videti ono sto one budu htele, posve nevažno šta usta pricaju!

to je bilo dovoljno da i nastave, ali nisu zelela i da opisuju sve detalje.

tek mi rekose...„.desno oko se zaljubilo!”

„pa to je divno!” , rekoh..

usta mi odgovorise da ni ona u tome ne vide ništa loše. loše je pocelo od onog casa, kada je desno oko htelo da se i levo zaljubi.

desno oko se sudaralo sa stvarnoscu i trazilo je razumevanje od levog oka, pravdajuci se da je od ljubavi obnevidelo.

levo je tvrdilo da laže, govoreci da ništa nema tako izostren vid kao prava ljubav. optuzilo je desno oko da je samo obnevidelo od zavisnosti, od zelje. prava ljubav ne čini oci slepim!

razmišljam, kako ih pomiriti...kako utisati tu buku?