Дискусије : Књижевност

Коментар
Molim virsle sa kecapom!
MojeImeJeTanja
18. октобар 2009. у 12.58
odlucila sam da saznam ko pravi sendvice!

da li su to oni koji nisu u stanju da utvrde poreklo svojih nevolja?

da li su to oni, koji su svojim umom pridodali vrednost jednom Kamenu i još mu oznacili jedinicu mere karatom?

da li su to oni koji bi hteli da konkurisu ptici, srni...ali ptica za gnezdo uzme samo jednu granu, srna pije vode samo onoliko koliko joj u stomak stane?!

da li su to oni neuki, koji ne znaju da istine nisu u formulama?

da li su to oni, koji ne znaju kako su nastale cipele? o ti su posebni...oni menjaju svet oko sebe, ali zaobidjose ona mesta koja je trebalo u svom srcu promeniti...

da li su to oni koji skupljaju kamenje po mesecu? njih je vaspitanje naucilo kako da zarade za zivot...

da li su to oni opasnici, koji pripadaju hordi Zla ciji je slogan „ovo je moje!”

da li su to oni kojima je zeleznicka stanica udaljena od pruge dva kilometra?

da li su to oni koji pljuju na vodopade Nijagare, misleci da će im promeniti lepotu?

mislim da ću se prikloniti virslama sa kecapom!
MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 14.44
hajde da obidjemo osam besmrtnika!

onog, koji je nastanjen u telu ubogog prosjaka.

onog, koji je pojeo sedef i postao lak kao perca ptica.

onog, koji se u potrazi za Putem, postide sto nije imao s čim da plati prelaz preko Reke.

onog, kojeg prozvase „zastitnikom mastila”.

onu, koja cisti i previja rane cvecem iz svojih minijaturnih saksija.

onog, sasavca koji jase mulu naopacke.

onog, sa lepezom od pticijeg perja i u ruci breskvom, kojeg vezu za vojnika.

onog koji je putujuci muzicar.

ko zna šta nam susret sa njima može doneti?

možda se okitimo hrabroscu da se, sa osmehom, stavimo pod stopalo Gospodnje...

MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 14.54
ili hoćeš da samo gledamo svetlost svitca i izgubljenoj letnjoj noći

ili da budemo na predstavi marioneta, kojima Bogovi, konce u pokretu zamrsise?

ili hoćeš da budemo tkanina ruskog dervisa u plesu?

ili hoćeš da rukama okružimo prizmu onih cirkuskih ogledala, gde ćemo se smejati nasoj izoblicenosti?

ili ćeš da budemo parce cudnog mozaika koje muze, u igri, stvaraju?

ili ćeš da se pretvorimo u prasinu i tako sitni da se uvucemno u Sustinu?

MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 15.02
ili, možda, hoćeš da budemo tek pasaz u noćikroz koji će neke bezimene noge progacati?

ili ćeš da te zbog imena kojeg nosis, Mesec zainteresovano posmatra?

ili hoćeš da budemo graditelji mosta preko reke Nevolja?

ili hoćeš da se samo smejemo?

MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 15.06
sve ću sa tobom da učinim, osim jednog...

neću da te volim, jer ne želim, da te kroz ropstvo izgubim!
Tanjuska-c
(na)
19. октобар 2009. у 15.36
Ko se ljubavi boji i o njoj trezveno razmišlja...taj ne zna da voli!!!!
MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 15.38
Amin!
MojeImeJeTanja
19. октобар 2009. у 16.10
sirup od bukva/lista, smatraju isto tako lepim, kao i sirup od javor/lista..., samo sto ovaj drugi ima francuski izgovor, onako...nezan, mazan...sirop d'érable, za razliku od ovog prvog, koji je tvrd, odsecen i ne stvara mastu dok se konzumira...
Ptolomej
(Lovac u žitu)
20. октобар 2009. у 05.04
Na zrnu pirinča oslikaću lik Boga, sagradiću tu i crkvu i biće to hrana moja, moj budući život, sve moje

Klimnuću glavom i potvrditi: Zlo ne ulazi na usta, ono izlazi iz njih

Reči mogu biti i vrele i studene, mogu imati opojni dah i truležni zadah, ali mi ljudi posipamo se njima kao konfetama, i slavimo malenkost koja se izjednačava sa tragedijom

Umetnost je to besposličarenje, ta tanka pokorica koja deli naša stopala i našu egzistenciju od ništavila i pada

Da sam pčela, cvetovi bi bili moj cilj, moja nada i moja hrana, ovako, ja kao sparušeni i umorni čovek, kao hranu pronalazim svoju nespremnost i mnoge izgovore da bih zatrovao odnose sa svojom braćom, i to nazvao velikom srećom i najvećom umetnošću

Neka ljubav bude naš odnos, naša hrana, naše sunce i sve naše...

MojeImeJeTanja
20. октобар 2009. у 05.32
sedim nepismena u cosetu svete Biblioteke. kažu mi da trebam da se stidim, zašto nisam naucila da čitam...spremni su da me nauce...

ali, kako da me nauce? kada u sebe prstom uprem, ne znaju da procitaju tu reč!
Ptolomej
(Lovac u žitu)
20. октобар 2009. у 06.22
Naučiću hiljadu lala da marširaju, da se nasmeše, i da pozdrave Tebe

Naučiću hiljadu i jedan oblak da ublaže svaki mogući pad i da budu melem za svaku ranu

Naučiću hiljadu i dve divlje zveri da je njihova duša vrednija od moje oholosti i svega što sam stvorio

Eh, tri hiljade uzdaha je malo da bi se nazvalo ikakvom molitvom

Sledećeg leta, sa srpom u ruci, tražiću hranljive snopove za spas ove duše...
MojeImeJeTanja
20. октобар 2009. у 12.25
proteklu noc sam sanjala cudan san.

verala sam se po planini i srela Coveka koji razbija kamen. sela sam pored njega i slusala ga kako peva iz sveg glasa, dok mu je iz ociju sijala sreća. a onda mi je ispricao cudnu pricu...

i on je jednom sanjao o tome kako ne mora vise da razbija kamen. u snu mu se pojavila planinska vila, sa zeljom da mu ispuni svaku zelju.

tako je Covek pozeleo bogatstvo i dobio ga. pozeleo je da ima snagu Sunca, ali ni Sunce ne može da probije teske oblake. pozeleo je da postane Oblak. ali oblak ga je spustio kao kisu na Stenu preko koje je tekao. kada je video da je stena tako mocna, pozeleo je da bude Kamen...a onda ugledao coveka koji je taj kamen razbijao...

postao je opet Covek, zahvaljujuci strpljenju planinske vile.

i kako to biva, san me cudesno prebaci na drugo mesto. plivala sam u reci...

pitam se, ko to pozeli u svom snu da me pojede, tek znam da sam se obrela u nečijem grlu i da zbog mene su jedne neznane oci bile cudno iskolacene?! bas onako kada se dave od one, kao dlaka tanke koske...

valja poželeti, oboma, da se probudimo...
Tanjuska-c
(na)
20. октобар 2009. у 12.32
Moram da priznam da ste divni u svojim nadmetanjima rečima. To zaista ne može svako.
Anja-Maza
(umetnik)
21. октобар 2009. у 05.21
„Voleti pa propasti, to ide jedno sa drugim od pamtiveka.

Volja za ljubavlju, to je ujedno biti spreman na smrt.

To ja kažem vama - kukavicama!”

FN

Lep dan vam želim svima

Anja

MojeImeJeTanja
21. октобар 2009. у 06.48
a šta nam ti želiš da kažeš, Anja?
makonda
(kuvar)
21. октобар 2009. у 07.11
ma šta te briga,ne zna ni ona sama šta hoće...

veliki pozdrav

ps. obozavam da te čitam
MojeImeJeTanja
21. октобар 2009. у 07.30
citala sam studiju koja kaže da je Norveska najbolja zemlja za zivot i to po vise parametara. otud, valjda, i ljudi koji žive u njoj su posebni...
Anja-Maza
(umetnik)
21. октобар 2009. у 07.43
:)
Ah izvini Tanjice,
mislila sam da ćeš sama da skontas.
To je u stvari samo jedno mišljenje koje slavim i ciji sam pobornik a inspirisano onim što si napisala gore, to je sve. Radi se o ovome:

„sve ću sa tobom da učinim, osim jednog...

neću da te volim, jer ne želim, da te kroz ropstvo izgubim!”

Nemoj da se plasis odmah kad nešto kažem,i nema razloga ironiji i izbacivanju bodlji,a još manje trazenju „saveznika” jer ovde se ne vodi rat a moje su namere ciste. Ja samo želim da razvijemo ponekad , kada to dobra volja ili vreme dozvoljavaju ( naročito meni uffff u poslednje vreme ), neku konstruktivnu diskusiju.
Nazalost , malo je ovde ljudi koji me tangiraju svojim mišljenjem ,da bih gubila i malo svog vremena, te se tako javljam tamo gde mi se dopada.Zar to nije kompliment ili sam nespretna?

Ja tebe rado čitam i ovde i na yutubu.(da opet ponovim).

Pozdravcic i kada ćemo na caj od bobica nekih bese? :)

Anja

MojeImeJeTanja
21. октобар 2009. у 07.59
Anja, nisi valjda potcenila moju moc prosudjivanja?

ako ikad poželim direktno da te stavim na „lomacu”, to neće biti umotano ni cinizmom, ni ironijom, ni citatom.

nadala sam se da neko ko se bavi pisanjem ume da da malo masti i da pokusa da shvati šta je 'pisac' hteo da kaže...

a 'pisac' je hteo da kaže puno toga, bas upravo tom kratkom recenicom. ali ne, neću ulaziti u analizu svega toga. na kraju, i p i s a c stavih pod navodnike...

zašto bi pozdrav nekom ko je moj prijatelj od vajkada bilo trazenje saveznika? zar zaista mislis da ja sve ovo smatram bojnim poljem? ne budi detinjasta...i još nešto moram da kažem...srećna sam. toliko svojih delica pronasla si u meni.

MojeImeJeTanja
21. октобар 2009. у 08.02
*da da malo masti NA VOLJU...

o Boze, tvoje pominjanje straha, prevideh...ali na to se malo šta i ima reci :))
MojeImeJeTanja
21. октобар 2009. у 08.08
hvala na tvojoj paznji i komplimentu. pocastvovana sam!
ajrona
29. октобар 2009. у 09.15
:)),
Da nije smesno, bilo bi, ipak zalosno.

Zalosno je kad se podanici uznesu do samog kralja, prvo snishodljivo, pa drsko i bezobrazno, pa kad ne prođe, opet snishodljivo, itd itd.
Gde to vodi, gde to ide ovaj svet u kome svi zamišljaju da su jednaki, a pogotovo u umetnosti..

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Earrings?
.