Nisam poeta, nazalost, ali se pridruzujem pozivu!

Dobar dan,

evo moj skromni odaziv, ne bi li izazvala bar na cas smesak na vase lice postovana gospodjo :)

LJUDI BEZ LICA

Ljudi bez imena i lica
Su svuda oko mène,
Hodaju ovim istim ulicama
Ulaze u iste metroe
Ne znam da li su stvarni
Ili su napravljeni od neke sumorne pene

Hodam, gledam ih
Na mestu lica , stoji nekakva magla siva
Noge hodaju u cipelama i slede svoju kob
Izgubljeni u vremenu i prostoru
Na celu im maglovitom piše:
Ja sam rob!

Neki su uplaseni, neki oguglali
Neki su crni , zuti , zeleni ...
Ali obuceni u potpuno isto krojeni plast
Plast bezimenja i istog oblika

Kuda li idu ti svi ljudi
Cemu li se nadaju ,
ako se uopste nadaju
da li se oni icemu nekada raduju
ili je sve samo slepo i jednolično
sledjenje istih marsuta
bez pitanja, zašto to tako treba

znaju li oni za reč sloboda
da li su ikada čuli
ili su se rodili tako uplaseni
bezlicni i bezimeni...

Anja Polar

E, pa dobro je , a valjda i dovoljno da se vas dvoje uvek i obavezno odazovete kad neko pozove pesnike.
i..nema zime ove zime
:))

Ne zamerite na sali, ja lično nemam ništa protiv nijednog pesnika, mada imam svoje miljenike i ovde:
NO-1, Anakonda, Liznime, Biljana, Damjan i nadasve- B...
:)

A, secam se da je ranije i Polar imao lepih i zanimljivih prica.
Verovatno će ih biti još.
Anja-maza, verovatno, isto, takodjer.
Pozdrav svima nabrojanima od jednog antitalenta za poeziju. :)

Hej, pa gde si ti? :)))
Mislila sam da si me zaboravio.

Naravno da će biti topline.
Drago mi je zbog prepoznavanja, ovde još nema pahulja, bas su falile, HVALA TI!
Pozdravcina velika iz daleka! :))

Bog nam salje tačno i samo onoliko tereta koliko su nam ledja jaka..

Dovoljno je da to znamo, i sve ćemo lako izdrzati. :)

Naravno, čitamo se, mnogo se radujem ovom ponovnom susretu!
:)

Ових дана много неких несугласица на форуму.

Немојте се љутити на стару МО, желим јутрос само да вам вратим осмијех на лице.
Стише ми следеће на мејл, па да подијелим.
О стилу „пјесника” нећу коментарисати ;))))), али ме баш насмејало.

„Вјетар пуше
Шљиве опадају
Трухле шљиве мухе спопадају.
Твоје ми се очи допадају.
Твоје очи ко фарови Фиће
Ти си моје омиљено биће.
Сунце је распиздило своје зраке
У даљини вришту свраке.
Врапци се деру ко коњи
А ти носиш и веш доњи.
Мене пичи депресија
У души ми опсесија
Хебо матер ако те не волим.”

MO, u pravu si, o stilu, no comment :)) ali namamila si me osmehna lice...HVALATI :D

Ljubac