Pricalo se nekada da ako želiš da sanjas onog kojeg volis, da ispod glave stavis guscije pero, da kažeš onom ko je zaduzen za stvari kada spavas, koji bdi nad tobom :

Želim da u moj san udje onaj kojeg volim i želim

I tako je jedna Milena, nije bitno koja i odakle je, saputala sebi svaku noc da joj u sne dodje mladic najlepsih usana, najcrnjih ociju i stasit kao plemenito drvo koje raste u visokim gorama.
Prve noćizaspala je i ubrzo pocela da sanja, ali u san nije dolazio onaj kojeg je zelela , nego neki ruzan, bubuljicav mladic, krivonog i dlanova zadeblljalih i grubih od kojih se koza jezila pri najneznijem dodiru. Stasit jeste bio ali ne kao plemenito drvo nego kao neko divlje drvo izraslo tamo gde ne treba, na steni bez zemlje.

Uplasila se Milena, bezala od prikaze, sakrivala, trcala preko polja, uzalud, gde god bi pokusavala da se sakrije on joj je bio za petama. Molila bi ona svog cuvara duse da je probudi, da zaustavi san, ali On nije mogao tako naglo da je vrati u stvranost jer bi mogla zauvek da ostane u Zemlji snova gde bi je prikaza proganjala.
Bezeci kroz san uspela je da se popne naa tavan koji je podsecao na jedan isti na koji se penjala kao dete. Dedin tavan, pun starih uspomena i antikviteta, sablji, ukrasnih boca verovatno od konjaka. Preturajuci po drvenom sanduku naletela je na svesku ispisanu rukom. Poce da cita:

- Jedna supena kasika secera
- Jedna kasicica soli
- prasak za pecivo
- Brasno prosejano kroz sitno sito

i poce da se muci odgonetajuci sledeću recenicu

- i malo...ml...mlake vode

Kako je izgovori tako se i probudi. Obrisa znoj rukom i uzdahne sa olaksanjem.

Sledeće noći Milena je pazljivije izgovarala ime mladica kojeg je zelela da joj dodje u snove. Zamišljala je kako je grli i kako joj sapuce nezne reci, Do poljupa još nisu dosli a ona je već utonula u san. Trckarala je po zelenoj livadi bosonoga, vetar je razgonio letnju sparinu. Ocekivala je zeljenog ali opet ugleda onog drugog. Pošto ga je već videla prethodne noćinije pocela da bezi, nastavila je da trcakara ali je krisom gledala u njega. Imala je osecaj ako stane da će je scepati poput divlje zveri.

Nije stala. popela se na isti tavan, preturila prasnjavu stolicu, okidala paucinu dedinom sabljom ali onaj kojeg je sanjala nije dosao . razocarana uzela je opet istu svesku i pocela da cita:

- 1 kasicica oregana
-1 kasicica susama
- malo senfa
- i pola case belog vina

kako je izgovorila zadnju recenicu probudila se. Nerasplozeno je zbacila pokrivac sa sebe i ustala.

Sledeće noć pojela je parce sira, tako su joj predlozile komsinice, zamislila je zeljenog mladica i svom Cuvaru onom koji brine o dusi i telu se takođe obratila sa molbom da joj veceras pomogne. Popila je i veliku solju toplog mleka. Zaspala je brze nego pre. Letela je zrakom, na ljuljasci koju niko nije ljuljao. Plavo nebo se smenjivalo sa cvecem. gore -dole. Plasila se da će ispasti. Ugledala je onog kojeg želi u snovima kako stoji naslonjen na drvo. Gledoa je u nju ravnodusno, divio se svojoj lepoti i gustu crnu kosu povremeno zalizivao.
Milena je sve vise letela iz neba na travu, grcevito se drzala za lance. Njen princ je i dalje ravnodusno uzivao u sebi.
Onaj ruzan mladic iskoci iz ruzinog grma i u skoku zasutavi ljuljasku, Milena se vine u vazduh i on je zadrza svojim velikim grubim sakama. Posadi je naza i rece . Vidi:

Iz rukava izvuce belog zeca, ona poce da se smeje. zasvira na viloni ona se zamisli, pogleda u njegove oci, zarile su se kao dva sunca u pomracenju. A onda joj opet rece

Zapisi ovaj recept:

- 1 kasika sreće
- 1 kasika majcine dusice
- 1 kasika znanja
- 1 kasika ljute paprike
-1 kasika sirceta
- 1 flasa crnog vina

Kako izrece zadnju recenicu Milena se probudi. Veselo ustade i otrca do kuhinje da nadje neophodne sastojke.