Дискусије : Књижевност

Коментар
Usta puna duše
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
05. октобар 2009. у 11.54


Kao čestica nabijena energijom, impulsom pokrenuta, u savršeno uređenom haosu tragam za mestom. Ni jedno da me drži. Kroz sve dimenzije prolazim, nigde dovoljno haosa i nigde dovoljno reda za ovaj talas. Ne štedim fotone, svetlost odlazi kao jeka i vraća se kao odjek kad naiđe na masiv kome je mrak sve što jeste. Intuicija ne postoji, kao što ne postoji duž sve dok je ne ograničimo u beskonačnosti.

To što sam ikada tražila bilo je mesto. Ali, nema ga za grafik lepote. Svako je premalo da je primi, prestrašeno da je razume, zaslepljeno da sagleda isto u novim dimenzijama. Ostaje pokret. A statika je ništa drugo do privid. Statika je pokret u prividu suprotnosti.

Prema tome: ostani, jer to je jedini način da odeš.

Ostani tamo gde si, fotoni se odbijaju od tebe i nema nade da ikada shvatiš kuda to svetlost odnosi duše. Tako blizu tebe i tako daleko, nepojmljivo daleko za tebe smeštenog u tri dimenzije, uskraćenog za sve druge kao što je čovek večne tišine gluv za univerzum tonova. Duša ne postoji da bi grabila poslednje jaje u gnezdu i time stvorila prostor kukavici da poturi svoje u tuđe leglo.

Ima ljudi kojima su usta puna duše, a večno su gladni ni sami ne znaju čega. Žaliti takve ne znači poniziti ih. Jer, jedini su vredni žaljenja u njegovoj istinskoj dubini.

http://www.youtube.com/watch?v=jbdPUiih020

odgajivac
(provalnik)
07. октобар 2009. у 04.30

Читам, али одједном схватим да је ово сасвим лична опсервација која није намењена ширем аудиторијуму. Тражим занимљиве текстове и даље..Било је овде очигледно свега..Шта препоручујеш за особе поpут мене који немају таленат да пишу, а воле да читају?
Minodora
(kustos)
07. октобар 2009. у 05.07
- НИ ЈЕДАН ЧОВЈЕК није Острво, сам по себи целина; сваки је човек део Континента, део Земље; ако грудву земље однесе Море, Европе је мање, као да је однело неки Рт, као да је однело Посед твојих пријатеља или твој; смрт ма ког човека смањује мене, јер ја сам обухваћен Човечанством.
И стога никад не питај за ким звоно звони;
оно звони за тобом.-

Из романа -За ким звоно звони- Е. Хемингвеј
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
07. октобар 2009. у 05.17

Da, opservacija nije namenjena širem krugu, ali ni onome na koga se odnosi, reklo bi se da je po sredi „pismo sebi”.

Prvo mi je na pamet palo „Zašto sam postao vo” od Stanoja Ćebića:) Mada sumnjam da se igde može naći osim u bibliotekama. Ne preporučujem, ne poznajemo se da bih znala šta da sugerišem.

Ne znam ni ja da pišem, pa pišem, udavih čovečanstvo, ali šta je tu je;)
Minodora
(kustos)
07. октобар 2009. у 06.41
Хтјела сам рећи да 'твоје писмо упућено теби' припада и другим у неком сегменту јер смо сви дио човјечанстна и дијелимо радости и туге у било којој сфери живота.
odgajivac
(provalnik)
07. октобар 2009. у 07.33


Обе сте ми некако сувише метафизичке...Ако се тако то каже јер полако губим осећај за свој матењи језик.Просто ме страх да поменем било шта профано, свакодневно..Као да су сви бестелесни.И физички и језички. Али, тако је то кад се осећаш странцем. Не замерите.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
07. октобар 2009. у 08.16


Nema zamerki. Svako roni na svojoj dubini, zavisi od kapaciteta pluća...i ponekih stvarčica još. Svakodnevicom se ovde bave svi, svako na svoj način. Bar se meni tako čini.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
07. октобар 2009. у 08.18


Minodora,

pripada... koliko se ko prepozna, ili razazna ako nije na svojoj koži imao razloga da se time bavi. Daleko od toga da su razgovori sa sobom moj izum;)
Minodora
(kustos)
07. октобар 2009. у 11.03
Поздрав Мерлин,
Такви разговори су и најискренији, и остављају утисак да се воде -са остатком човјечанства...
Само ко неће, не види да се све врти у кругу,а да је сваки појединац на некој тачки тог круга идући од прољећа до јесени и зиме.

MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
08. октобар 2009. у 08.24


Umeju godišnja doba ponekad da se istumbaju, da iz proleća nastane jesen, iz jeseni leto, iz leta zima, ali sve se to opet vrati u prirodan tok stvari. Otegla se nešto ova zima, ali bar mi pluća uživaju na čistom vazduhu:)
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
13. октобар 2009. у 10.18


Hodaš po šljunku bosa
Kažem ti potrči ja'nje
Ti blago uzvratiš
Neću
Nije to usijanje
Gaziš po srči malena
Zamolim pusti korak
Ti mi se osmehneš
Nežno
Veliš taj put nije gorak
Stupaš po žeravici
Okean nosim ne časim
Al' samo šapneš
Pusti me
Hoću ja da je gasim
I posle svega vidim
Dobrota toči sa lica
Jedino pogled kaže
Zauvek nestaje
Devojčica...

Minodora
(kustos)
13. октобар 2009. у 16.31
Одакле ти толико снаге
моја малена
за осмјехе и туге
туђег времена?

На колико си одаја
срце подијелила
по један туђи уздах
да би ставила?
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
14. октобар 2009. у 11.49


:)

:-/
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
15. октобар 2009. у 10.12


uzmi, ovo je samo svitac
sa mnom je od davina
na dlan kad ti ga spustim
progovoriće sva tišina
iako znam da čuješ
šta oduvek ona nosi
lako ti ljubim pramen
što nosi sunce u kosi
uzmi, ovo je samo svitac
otisak moga dlana
kada poželiš on zasvetli
za njega ne postoji tama...
presipach
15. октобар 2009. у 20.02
pa dobro plavušo!
reci mi kako posle ovakvog naslova, koji i ne pročitam do kraja, naravno, kako da mislim o tebi?

nije loše, da se razumemo, naprotiv.
šta sam hteo da kažem. dobro.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
16. октобар 2009. у 06.51


Reče ti. I osta živ. To je već za orden:p
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
16. октобар 2009. у 09.42

Golman

Igrao si se klikerima
staklenci pravi iz detinjstva
nosio u svim džepovima
jer lice ti njihovom
srećom blista
igrao si se kao deran
na krovu kuće
pravio čeku
gledao kako u dvorištu
čupaju kose i
dižu dreku
i trista nekih vragolija
prosulo se iz glave tvoje
godine išle
ti igrao se
i zaigrao
srce moje
šapnuh ti jednom
stani na loptu
ni ona nije
baš okrugla
osmotri malo
pa onda kreni
u onu pravu
igru života
u kojoj sve daš
da ne gubiš ništa
igrao si se
po navici već
dani su padali
ko svelo lišće
video nisi
da takva igra
može da vređa
ili pritišće
s rezervne klupe
opet ti rekoh
stani i vidi
tu loptu bola
al' ništa video
ni tada nisi
samo direktan put
do rasnog gola
iz publike sam
iz sve snage
doviknula jako
da nije lako
od slavlja nisi
ništa čuo
huk mase te nosio
obuko u počasno ruho
samo za to si
imao uho
a danas vidim
uspeo si
i leptiru jednom
da zaustaviš let
da promeniš pravac
gde nikad ne bi
da ne nađe te
nigde u sebi
i nemam više
ni jednu misao
ni reč ni poruku
ni tišinu
potrošila sam
svu gorčinu
a ovu tugu
što narasta
i tako vešto
ustavlja dah
smrviću mirno
duboko u sebi
i vetru je dati
kao prah
možda ćeš jednom
kad na stadionu
isključe muziku
isprazne lože
pogase svetla
zaključaju vrata
shvatiti zašto sam
išta rekla
i tako dugo
istinu pekla
možda pronađeš
korito prazno
kojim je reka
ka tebi tekla
u njemu cvetak
lepši od svih
koji miriše
na tvoje ime
na njemu leptira
raskošnih krila
što samo ćuti
ne zaboravi me
možda je kraj
stvarno početak
a možda je to
uteha prazna
ti ne znaš šta je
od boga dar
ali ne slutiš
ni šta je kazna
ne, nije to bol
i nije patnja
to je gubitak
za koji ni ne znaš
jer dušu imaš
samo za jedno
u svoje srce
zaljubljen gledaš

MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
17. октобар 2009. у 12.31


Golgeter beše, a ne golman.
presipach
19. октобар 2009. у 20.02
i promašio a!

aaaahahahaha!

jao, looda si 100%
presipach
19. октобар 2009. у 20.04
ama, devojko, kad ćeš već jednom da se uozbiljiš?

mene je sramota da ti šaljem ovakve komentare. ne mogu više.
MerlinBasMonro
(lepa i posle smrti)
20. октобар 2009. у 09.23

Upotrebio svu veštinu, lepo se namestio, preksrtio i za sreću poljubio amajliju, felširao loptu, nadmudrio golmana, lopta k'o banana skliznula u mrežu samo što nije bio protivnički gol...

Komentari su stvarno neprimereni. Menjaj dres i ekipu:p A mogao bi i ligu!

lol
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.