Good day Tanjice.

See the way
U životu nikad ne treba patiti,
Kada je teško trebaš samo shvatiti.
Teško je biti iskren, reći stvari koje te guše,
Ljudi su promenljivi kao što vetar puše…duva;)

Šutiš da ne povrediš nikoga,
A onda neko povredi tebe,
Postaviš sebi granice,
Pa prevariš sebe.

Što te čini sretnim?
Čemu se nadaš?
Dok se uzdižeš i dalje padaš.
Ljude veseli ostvaren san,
A kad želiš malo, lep ti je svaki dan.

Zar ne?

pozdravche!

Draga Tanja,

ovo je moja postojbina, bas ove zvezde, to je najlepsi deo mene, onaj koji sanja, koji nocu skida zar sa neba i stavlja ih u decje oci da bi se sutradan smesile ocu i majci, to je moja kolevka, moje rasuto zrnevlje kojim se ovo jadno srce hrani, o, hvala ti, hteo sam da i ja nešto napisem juče, ali isti taj već prepoznati osecaj stida skupio mi je i prste i reci, ne mogu da se ne setim reci velikog Dostojevskog „Svako je kriv za sve”, ubija me to nasilje, ta neskrivena podlost, taj dasak vetra koji pomera tu zavesu i prikazuje tu scenografiju zla i posrnuca...

O, zivot nije pozoriste, i svetlost ima svoje neprijatelje, i neko rado klevece i Nebo i Zvezde, pa ipak, taj mali ispljuvak u nama, ponekad postane brza recica koja dobije snagu i polet, i tada poteknu reci, nekada sasvim iskrene i tuzne, mali zemljotresi koji tresu srodne duse, o, prijateljice moja, zaista se radujem i tvojim rečima, i tvojoj muzici, i nasem poznanstvu...

Лепо је видети како комуницирају пријатељи и дати леп пример другима који су само „пријатељи”.