Na slepom koloseku..
No-1
29. септембар 2009. у 20.12
Zacarani krug.
Neću ni reč reći
o vazdušnim kočnicama
koje otkažu pri ateriranju,
pa je prizemljenje vrlo bolno,
ni o pritisku koji varira
u zavisnosti
sa tvojim dolascima i odlascima,
ni o nedostatku vazduha
u mojim glasnim žicama,
pa ne mogu da izgovorim
tu reč jedino bitnu.
Ako me pogledaš
pregledaćeš me
kao rendgen aparat
i nećeš smeti da poveruješ
ono što vidiš...keve mi:)
Šta ja to tražim u tvojim očima? Šta ja to želim sa tvojih usana? A reči moje neizgovorene lebde negde između sećanja i nadanja. Uzalud te čekam na svom slepom koloseku. Uzalud te tražim među nepoznatim licima. Tvoj lik samo po mojoj mašti rovari i uništava svaki smisao i besmisao moje stvarnosti. A ne mogu da te promenim i ne mogu da se promenim.
Vreme prolazi... Ostajem u začaranom krugu. Ostajem na svom slepom koloseku koji nikuda ne vodi, na koji niko ne svraća. Ostajem sam, bolno zgrčen, nemoćan da se oduprem surovim naletima vetra, nemoćan da razbijem tišinu sa tvojih usana, sasvim nemoćan da prihvatim poraz...
z.
look
(lutalica)
29. септембар 2009. у 21.02
Hajde malo lijepih misli... Neko je rekao da velike ljubavi pocinju odmah ili nikad, sve sto pocne kasnije pitanje je da li je i trebalo da pocne.
Trucko
(sociolog)
30. септембар 2009. у 12.56
Usamljen put...
Prijatelju.
Kada te pesma vrati gdje si već bio pre,
Otvaraju ti se oči i shvatiš da više ništa isto nije,
Prisećaš se prijatelja, zaboravljene sreće,
One koja te htela, a sad te neće.
Dok si trčao prema svetlosti,
Bežeći od drugih, bežeći od sebe,
Dok si se dizao iz ponora, lebdeći ka snu,
Jesi li mislio na one, koji su ostali na dnu?
Zapitaj se prijatelju, sad kad si istinu shvatio,
Zašto se nisi po svog druga vratio?
Pomogni drugom da mu se otvore oči,
Reci mu lepo, da se postidi,
Neka u tvojim očima istinu vidi,
Tada će sagledati drugačiji kut,
Prekinut će njegov usamljen put...
Anakonda
(I like it,,,so shut up)
03. октобар 2009. у 01.20
izvini brate ako je kleveta ...ali ovo je velicanstvena pesma
