Ko prvo imao problema sa Netom!
Znaš, Nadica 7, briga o cinjenicama sa godinama preraste u teret , jer sve vise rituala, sve je vise secanja, sve je vise ljudi i sve je manje prostora između tavana i podruma. Neizgovorene namere obavezuju, usporavaju kretanje. Jedino je izvesno mimolazenje. Čim odaberemo put, već smo se mimoisli, i zato je možda bolje nikuda ne ići, cekati, mada, i tako zaustavljeni, mimoilazimo sve ono sto bismo kretanjem dodirnuli.

Na ovim stranicama treba pisati nešto svoje, baviti se kritikom ili navoditi nešto sto je ostavilo duboki trag u nasoj dusi. Naprimer M. Dimic:

SAD SMRTNI JE CAS

I pre nekog casa
koracas prema pijaci
pre nego u se okupili tamo trgovci
pre no sto ćete probrati voce skupa
Al već sunce I ti
Se vidite
Sa prozora tvoje kuce
Gde smo
Milo kretanje
bez trgovine

Još nije prosao cas
javljen na tvom
necujnom I nepogresivom satu
Ti si ga navila
napred
do ovog trena u kom
jesmo
još da prošlo prezivimo
i može nam kucnuti
ovaj smrtni cas
sada

To je jedna od pesama sto napisa joj mlad! (sada tebi poklon, a on će mi to oprostiti)

Nadice , ja ne znam kada si se srela sa Momom, i ne znam šta tebe vezuje sa tim uspomenama. Međutim zabrinjava me tvoje intresovanje za njegovog oca, on je pre četiri godina pao I polomio kuk, tako da je on nepokretan, vezan za krevet, i jedino se kreće na invalidskim kolicima. Ja sam ga posetio ove godine Februara kada je pao taj veliki sneg! Bio na groblju Mirijevskom i palio svece za celu familiju, mnogo grobova a i Momin! Snega je bilo do kolena, bilo je to Sretenje, i trebalo se otici na groblje ili u crkvu!
Momin otac, moj ujka je poznat kao Dika (85 godina ima)! Ima još samo dva mladja brata, ziva! Najmladji živi u Parizu (Mica), a drugi tu u Mirijevu, invalid je iz II svetskog rata I hrom!
Mominog oca posecuje Momina žena Nina, i naravno Momina dva sina, Ujka Dikini unuci, koji su naslednici Momini. I naravno ja! Moj odnos sa Mominim ocem je prilično osetljiv, moja majka je njegova sestra. Moja majka a i otac poginuli tamo neke 1943 i 1944. Ujka dika mi je bio kao otac, u Mirijevu sam bio svake godine
celog leta, i rastao tako reci sa Momom, i bracom i sestrama od ujaka.
Moma vrlo često piše o Mirijevu, familiji pa i o meni! Čitaj „Pošto Beograd”, „Maksim srpski iz doma staraca”, …
I mada me interesuje šta ti imaš privatno da se interesujes za moga ujku, na zalost na ovim stranicama je zabranjeno da se daju privatni brojevi telfona, ili E-mail adrese!
Ujka Dikinog najstarijeg brata (Boza) cerka se zove Nada, ona je moja mala sestrica!!!

Na kraju još nešto od Mome Dimica

MILOST LJUBAVNIKA

Je li ovo sto dobijam, ovo sto drugima nije moglo da se ad, da drugi uzmu, ova muka ljubavi koja izilazi iz ljubavi, zrelost ploda koji hoće da prosece oko ploda, po plaveti, travama, je li ovo sto dobijam zaista nije hteo da mi oduzme, za vecnost, tek koliko da zareze u svoje mlade godine, pre muzike, pre stihova, znacenja, zivota, letova oko gradova?!
O tepanje majcinsko, ponovo te radjam, cuvam te pod pazuhom, gde god te zagrlim, kad god spojim ruke na grbi godina.

Nadice7, pozdrav, i nadam se da ćeš mi oprostiti sto ti nisam ispunio sva ocekivanja…