Budi sve i nemoj biti ništa, budi ono sto ovaj jezik ne sme da iskaze, budi slepo vreme koje se druzilo sa krticama i zbog toga i samo oslepelo, budi hleb nas nasusni, budi brasno na koje će se smejati svi oni koji su pijani od ljubavi, i treperi kao jedna malena zvezda, kao jedno secanje koje ne postaje svetionik nekog zivota,

budi samo Ti, prostodusna i oznojanog tela jer tako zaradjujes svoj hleb, budi svako lice pokriveno maskom koja se jednom mora strgnuti i otkriti Istinu, o, šta još da budes, a da ne licis na puzeve i korale, ti cija dusa vitla ovim svetom, trazeci sebi sličnu, budi, budi, prostodusna u svojim zeljama i bićeš mocna, imaces dar psenice da hranis i darujes lezaj zaljubljenima,

budi, dete koje uci da cita, i rukom miluje ono sto voli, budi, budi u prvom redu one cirkuske predstave koja svakako mora biti tuzna...

Jedna napomena, više nije u modi Vujaklija, sada je to rečnik Klajn -Šipka.

Ali se zato jeda zeka od cokolade ili marcipana, ali jede se i onaj koji je napusten i ostavljen (u sebi), jede se i kopriva koja je sjajna kao corba, i šta se još može jesti, papirici sa tajnim porukama koji moraju skliznuti niz grlo da ne bi dosle u ruke neprijatelja kada nas uhvati, može se jesti i ljubav i na kraju i pojesti, jedu ljudi i prste, neki jedu i Fe, oni koji imaju izrazenu zeludacnu kiselinu, jedan koga znam jede lude krve da bi pisao lude stihove, jedan se najeo zvezda pa opet nije postao zvezdocatac, eto, trebalo bi pojesti sve te recnike stranih reci, da bi čula bila ono sto je njihova primarna uloga...

hvala na sećanju, život nam ponekad nenadano priredi situacije iz kojih se teško nalazi put u ono što zovemo -život.

Пилоту
С које се то висине види да Вујаклија није у моди?
Неки ће се можда увриједити јер много држе до 'традиције'.