Jednog je jutra proleće stiglo.
Andjelko zaboravio da privuce vrata Raja...
Majka rece:Sine!Otac ti je kupio plavi biciklo!
O,Nebesa!Mojoj sreći nigde kraja.

(Ma,kakvo ti je ovo od stiha ruglo!?
I ne kaže se 'biciklo';-rekli bi neki oni.
Ne znam.A,dobro.Bilo kako bilo.
Na njemu pisase;i bese, nacrtan-Poni!)

I vrtelo se;To zdrebe moje
Stiglo svuda;Ko nit iz klupka.
Al odjednom ostade bez guma,boje...
Mogao bih se zakleti ,negde i dalje lupka.

A sad nekad,na rent-a-kar od Boga
Dobijem auto!Pred ogledalom brod od papira visi.
A stvarno,ne posedujem Ništa
od svega toga.
Na ovom putu;Od pucine do,Pristanista.