Дискусије : Философија

Коментар
Koliko daleko je daljina?
Awake
(slikar)
04. август 2009. у 02.03
Psihološki i fizički doživljaj daljine...

Ako je daljina put (distanca) koji-u tijelo mora da prijeđe da bi iz tačke A došlo do tačke B u Prostoru, kako onda doživljavamo Prostor i sebe u Prostoru?

Šta nam onda govori ova izreka: „Daleko od oka, daleko od srca”?

Koliko smo uistinu daleko (blizu) jedni drugima, kako i od svega što se projektuje u dimenzionalno Iskustvo sebe?

Zašto i kako doživljavamo odvojenost u Prostoru?

Da li smo mi zaista u Prostoru ili je Prostor u nama?

Da li je Prostor STVARAN?
.
.
.

kushke
04. август 2009. у 11.18
> Da li je Prostor STVARAN?

Pobogu, ko bi to mogao znati.

Engleska reč za prostor je space pa opet space znaci i svemir, ne?

A svemir da li je stvaran, verovatno onoliko koliko je stvaran u granicama našeg uma...
D_T
(%)
05. август 2009. у 01.40
Pa ne znam , menjam tri kubna kilometra neizvesnosti za jedan kvadratni milimetar izvesnosti , ali one prave , mislim , one u koju verujem da JESTE. Lepo je biti sa ljudima koje volis , ljudima od smisla , istog duha , jednog tela iste bestelesne zajednice , ali , kada se radi o direktnom okruzenju mi bismo smo svi voleli da budamo sa nama , sebi sličnima , a , buduci da se dovoljno ne poznajemo , to nam se upravo i desava.
Pitamo se zašto ?
Isus nije birao svoje okruzenje ali mu to nije smetalo da u njemu sasvim sigurno dela. Kada je izvor zivota izvor pun smisla lako je pomiriti se sa prostorom , bilo da ga ima ili da ga nema.

Ipak , samo Bog zna šta je u srcima vasim ,... našim , ... njihovim...
ko-devla
(student)
08. август 2009. у 23.24
„koliko daleko je daljina?”

...rekao bih odprilike onoliko koliko je glupost glupa... :) (namig)

...veruj mi da ova moja saljiva konotacija je u stvari tacna. Dakle prostor je beskonacan, ali ga mi shvatamo u ogranicenom smislu. ovo je pogotovo tačno ako prihvatimo da je Gospod stvorio i vreme i prostor. Čak i oni koji ne veruju o Boga, ni oni ne mogu tvrditi da prostor ili vreme nisu beskonacni, jer tim stvarima još nisu u mogućnosti niti će ikada biti da odrede konacnost...tj kraj. Vreme i prostor i dalje postoje i postojace...
Awake
(slikar)
10. август 2009. у 01.36
ko-devla
(student)
08. avgust 2009. u 23.24

****Čak i oni koji ne veruju o Boga, ni oni ne mogu tvrditi da prostor ili vreme nisu beskonacni, jer tim stvarima još nisu u mogućnosti niti će ikada biti da odrede konacnost...tj kraj. Vreme i prostor i dalje postoje i postojace...****
.
.
.

ko-devla,

ne razumijem zašto bi vjerovanje ili ne-vjerovanje u 'BOG-a' bila odredica za tvrdnju o konačnosti i beskonačnosti Prostora i Vremena?

Vjerovanje u 'BOG-a' nema nikakve veze sa čovjekovom sposobnošću razmišljanja i donošenja zaključaka o nečemu. Ta osobina je osobina Razuma da logički zaključuje. Međutim, isto tako i 'VJEROVANJE' je odlika Razuma...i opet dolazi iz logike Razuma, u stvari dolazi iz NE-MOĆI Razuma da logički shvati suštinu iz koje dolazi. Vjerovanje u nekoga ili pak nešto predstavlja UBJEĐENJE, a Ubjeđenje samo po sebi je kreatura, konstrukcija Razuma.

Zašto kažem da je Vjerovanje uistinu jednako sa Ubjeđenjem , kada mnogi tvrde da su to dva različita pojma?

.
.

Sve ono u što čovjek (Razum čovjeka) mora da povjeruje da bi to prihvatio kao Istinu predstavlja Ubjeđenje. Stoga i biblijska 'Istina' predstavlja Ubjeđenje jer ta 'Istina', da bi došla do 'VJERNIKA' koristi posrednika, riječ. Sve što je posredstvom došlo do Razuma jednog bića ne predstavlja apsolutnu Istinu o nečemu.

Stoga i vjerovanje, ma koliko Istine bilo u onome u što se vjeruje NIJE direktna veza sa suštinom nego je to Ubjeđenje preko kojeg biće iz Projekcije sebe zaključuje (bez pitanja, dogmom) da nešto JESTE.

Da bi vjerovanje bilo direktna veza sa 'BOG-om' čovjek mora da se spoji sa svojom suštinom, sa SVIJEŠĆU, te tek tada, u tom aktu izjednačivanja sebe sa SVIJEŠĆU da 'primi' Istine o suštini koja onda odatle više ne mogu da budu vođene VJEROM u 'nešto' nego ZNANJEM o suštini 'nečega' ('BOG-a').

Svaki onaj koji ima potrebu da vjeruje...NE-ZNA.

Vjerovanje je stoga jednako Ubjeđenju.

Jedino ZNANJE o suštini predstavlja Istinu o njoj, o 'BOG-u'.

Zato nije čudo što 'vjernici' svijetskih religija ne mogu da prihvate JEDNAKOST SVIH i SVEGA...jer NE-ZNAJU Istinu o sebi nego vjeruju u riječi zapisane na papiru. Riječi zapisane na papiru NISU Istina, čak ni onda kada one govore o čistoj Istini.

.

Ovako počinje moja knjiga koju sam napisao o 'BOG-u', o nama, o postojanju poslije Iskustva prosvjetljenja, buđenja:

_________________________________________________________________

...a Word is a bridge across the void,

a whisper into the ear of the beloved Soul: „I LOVE YOU”...

...

A Word though, should never be taken ‘for the Truth’.
Yes, the Word can take you ‘to the Truth’,
But when it brings you there...
The Truth IS NOT the Word anymore.

_________________________________________________________________

.
.
.

u prevodu:
_________________________________________________________________

...Riječ je most preko praznine,
šapat u uho voljenoj duši: „Volim te!”...

...

Riječ, međutim, nikada ne bi trebala da se poistovijeti sa 'ISTINOM'.

Da, riječ može da te dovede do Istine
ali kada te dovede do nje,
ISTINA više NIJE riječ.

_________________________________________________________________

.
.
.

Da li možeš da osjetiš razliku između 'RIJEČI O ISTINI' i same ISTINE?

Onaj koji mora da vjeruje u riječ o Istini NE-ZNA ISTINU.

Da li riječi „Volim te!” predstavljaju Istinu o LJUBAVI?

LJUBAV NIJE u riječi, LJUBAV je bezuslovno davanje te stoga i sama Istina o ljubavi ne može da se kaže već jedino da se iskusi.

Riječ mora da premosti prezninu između dva bića projektovana kroz Razum kako bi prenijela poruku koju nosi u sebi, te stoga i sama riječ kao i projktovano biće pripada Prostoru, tj. Projekciji tog Razuma (Prostor i Vrijeme su Projekcija Razuma, dimenzija koju i u koju se Razum projektuje).

Daljina, kao i Prostor uostalom, predstavlja doživljaj tog Bića.

Kada govorimo o Ljubavi onda nam je lakše za shvatiti ovaj pojam 'daljine'...

.

Kada Ljubav cvjeta među Ljubavnicima (bićima) oni se osjećaju bliskim, nerazdvojnim, JEDNIM.

Uzmemo li za primjer iste 'ljubavnike' ali u odsustvu Ljubavi u njima...oni mogu da budu zgrčeni u zagrljaj, stisnuti jedno uz drugo, fizički jedno u drugom, a ipak 'TAKO DALEKO'.

.

Šta se onda promijenilo u tom Prostoru koji ih dijeli...ili pak spaja?

Kako onda govoriti o istinitim vrijednostima tog Prostora kada su one tako PROMJENJIVE, tako zavisne od meditativnog stanja Razuma tih bića?

Zašto se ovo dešava?

Awake.
D_T
(%)
10. август 2009. у 13.39
Awake ,

pa biće da je sigurno reč o povremenim kontrakcijama univerzuuma.

...

pozdrav tebi covece
barikelo
(šofer)
15. август 2009. у 12.47
obrnuto srazmerno koliko je bliska blizina
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
17. август 2009. у 08.17
Бесконачне су наше мисли, оне могу створити простор који не постоји, оне испуњавају бесконачност у себи и ван ње.
ko-devla
(student)
18. август 2009. у 20.55
„ne razumijem zašto bi vjerovanje ili ne-vjerovanje u 'BOG-a' bila odredica za tvrdnju o konačnosti i beskonačnosti Prostora i Vremena?”

Sve sto je nesavrseno ima svoj početak i kraj…dakle ima ogranicenje, tj nije beskonacno. Beskonacnost može imati samo ono sto je savrseno ili ono koje je dobilo tu mogućnost od nečeg savrsenog tj svog Tvorca.
Sad ako covek ne veruje da je Bog stvorio sve vidljivo i nevidljivo onda drugopomenuta opcija odpaca i ostajemo samo sa potencijalnom mogućnoscu da je priroda savrsena…a ona to nije. Možemo sad ići na daleko sa dokazima da li je savrsena ili ne, ali ako bismo izbegli filozofiranje radi filozofiranja mislim da se možemo sloziti da priroda nije savrsena…inače bi recimo temperatura na svakom delu zemaljske kuble bila na nivou koji odgovara nasem telu…itd

„Vjerovanje u 'BOG-a' nema nikakve veze sa čovjekovom sposobnošću razmišljanja i donošenja zaključaka o nečemu. Ta osobina je osobina Razuma da logički zaključuje.”

Na osnovu čega covek može zakljuciti da li je proctor beskonacan? Jedino ako uspe da obidje sav proctor onda može tvrditi da je prostor ogranicen…u suprotnom ne može se logicki eliminisati ni jedna od opcija.

„Sve što je posredstvom došlo do Razuma jednog bića ne predstavlja apsolutnu Istinu o nečemu.”

Ako bismo ovako razmišljali onda ne postoji Istina niti postoji ista sto mi možemo znati jer sve sto mi spoznamo ili tvrdimo da znamo nastaje posredstvom nekog ili nečeg ukljucujuci i Dekarteovom takozvano samopoznanje.

„Sve ono u što čovjek (Razum čovjeka) mora da povjeruje da bi to prihvatio kao Istinu predstavlja Ubjeđenje. Stoga i biblijska 'Istina' predstavlja Ubjeđenje jer ta 'Istina', da bi došla do 'VJERNIKA' koristi posrednika, riječ.”

Postoji nesta što se u nasem narodu zove predanje koje može a ne mora biti verskog karaktera. To predanje održava vezu između istorije i sadasnjosti. Zbog toga ne može biti ubeđenje jer da je tako onda mi ništa ne bismo mogli znati…

Odgovori na sva tvoja pitanja traže mnogo vremena ja toga na zalost bas i nemam. Nadam se da sam barem donekle uspeo odgovoriti na tvoja pitanja.
seven
22. август 2009. у 17.39
Distanca u prostoru je mjerljiva i iznosi recimo 15 stopa. Vjerujes u mogućnost kretanja uz pomoć svojih ruku i nogu koje te nose tamo gdje put pocinje na mjesto gdje put zavrsava.Možeš potpuno otupio da napravis tih 15 stopa. Mjenja se samo spoljasnji svijet koga susreces u tom hodu i vrijeme.

Distanca u vremenu pokrece unutarnje putovanje. Covjek je crtao po pecini, izmislio pismo, fotografiju da bi uhvatio svoje sadasnje Ja i zamrznuo ga.
Kada pokusas da dokucis svoje Ja iz proslosti u sadasnjem trenutku ono ti se može učiniti briljantnim, ili recimo nespretnim i osrednjim ili opustenim i prirodnim. Zašto?
Zato sto covjek u sadasnjem trenutku ima samo utisak, eho o sebi iz prošlog trenutka zbog distance u vremenu.
Zar_Ptica
(pedagog)
26. август 2009. у 17.22
Svidja mi se tema .
Koliko daleko je daljina? Da odgovor nije: daleko?
:)
Na ovo bi možda Hoking imao odgovor.
PyHa
(метеор.)
24. септембар 2009. у 17.33
Није толико далеко даљина као кад није близу близина

Или

Никад нам није довољно близу неко кога волимо
и никад довољно далеко неко ко нас не воли.

Или

Све је релативно

Kushke
25. септембар 2009. у 00.32
Dragi Awake,

Da li je ta knjiga koju si pisao o „'BOG-u', o nama, o postojanju poslije Iskustva prosvjetljenja, buđenja” dostupna u prodaji i gde bi se mogla kupiti ako jeste? Hvala..
AWake
(slikar)
25. септембар 2009. у 06.08
Kushke,

nije još ali nadam se da će biti uskoro.

Kada bude javit' ću.

Awake.
PyHa
(метеор.)
29. септембар 2009. у 02.19
Koliko daleko je daljina?
Awake
(slikar)
04. август 2009. у 02.03

Psihološki i fizički doživljaj daljine...

Ako je daljina put (distanca) koji-u tijelo mora da prijeđe da bi iz tačke A došlo do tačke B u Prostoru, kako onda doživljavamo Prostor i sebe u Prostoru?
Šta nam onda govori ova izreka: „Daleko od oka, daleko od srca”?
Koliko smo uistinu daleko (blizu) jedni drugima, kako i od svega što se projektuje u dimenzionalno Iskustvo sebe?
Zašto i kako doživljavamo odvojenost u Prostoru?
Da li smo mi zaista u Prostoru ili je Prostor u nama?

Da li je Prostor STVARAN?
----------------------------------

Особа А је без пара, једва животари са својом породицом. Има брата који живи недалеко од њега (50км), који такође нема пара. Немају ауто.
Виде се једва једном годишње, за славу.

Особа Б нема финансијских проблема. Исто све с њом, само што је удаљена од свог брата 50.000км, и не слави.

Али, особа Б посећује свог брата бар 10 пута годишње.

Појам физичке удаљености је у овом случају изгубио значење.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Earrings?
.