Дискусије : Философија

Коментар
Слобода од греха
Galiot
(putnik)
27. јун 2009. у 22.19
~~Сваки грех је удаљавање од Истине. Но, пошто је Истина доступна само у слободи, сваки грех је напад на слободу.Тако се слобода у свом конкретном виду показује као слобода од греха.Слобода није првенствоно национална или социјална категорија или несметаност да се поступа по „личним” убеђењима и жељама.Да би се постало истински слободан, човек прво себе треба да „свеже”, што значи да не иде за захтевима пале и огреховљене природе(за оним што психолози безлично зову „нагонима”).Људи слободу у обичном( погрешном )смислу траже да би радили шта хоће( премда не они сами него њихови нагони и страсти).Човек сам себе у неспоразуму често зна да себе поистовећује са својим „потребама”(углавном телесним). Он заборавља да није исто што и те потребе. Но, слообода да се чини било шта - није слобода, него власт герха над људима. И суштинска слообода с обзиром на грех јесте - не грешити(ослободити се од греха). Само тамо где нема слободе по вери, случајност води главну реч, што у крајњем случају све постаје бесмислено. Уколико сллучајност може да се несметано увуче у најодлучније и најважније тернутке човековог живота, појединац је препуштен немилосрдним ћудима сила које су ван домашаја његове воље.Грех је осовна покретачка сила случајности, која уноси несклад и дисконтинуитет у живот појединца.Грех доноси огроман губитак, уноси хаос, растрзаност,противречнст, неслагање,узбуну у дотадашњи уређени ток живота. „Онај ко верује и чији живот почива у консеквенцији Доброг, бескрајно се плаши и најмањег греха, будуће да има ужасно много да изгуби”.

...одломак из књиге „Сзревање душе”,Преображеновић Нагрен
CCCC
30. јун 2009. у 12.19
Koliko ljudi nalupaju gluposti tj dadnu drugim ljudima filera da bi popunili neku knjigu, a u stvari niti šta kažu a i to što kažu lažu, ili blage veze nemaju da definisu

Grijeh i Greška, oboje spadaju pod „loše izbore”

Razlika je u tome sto je Greška [<<nesvjestan>> pogresan izbor], a
Grijeh je [<<svjestan>> pogresan izbor]

Dakle učinivsi nešto nesvjesno ili iz neznanja, pravimo grešku. Ali ulazeci u grešku SVJESNO pravimo grijeh.
CCCC
30. јун 2009. у 12.26
Dakle za sve sto ZNAMO da nije dobro i ne treba da radimo, a ipak svjesno radimo je GRIJEH.
Pravimo SVJESTAN pogresan izbor.

Svi mi znamo šta drugi ne bi trebali nama, ili ne bi voljeli da drugi nama urade, ali često to radimo drugima.
Pa kada idemo u kradju, u ubistvo, u preljubu, u ogovaranje, licimjerje, laz itd itd mi SVJESNO ulazimo u greške i biramo kao nas sopstveni izbor te loše izbore. Tada pravimo GRIJEH.

Covjek koji ne zna ili nije svjestan da radi loše, dakle pogresne izbore pravi iz neznanja, taj covjek je u gresci a ne u grijehu
CCCC
30. јун 2009. у 12.47
ps.
Covjek se ziv naprica o slobodi, zapravo šta ona NIJE, a nigdje da kaže šta JESTE.
A da je prvo definisao šta je sloboda, pa takođe šta je grijeh, bilo bi mu samom smijesno šta se ziv nalupeta gore u svom 'nadahnutom' filozofskom opusu.

Vidi ovako:

Sloboda je oslobodjenje covjeka od straha

kraj

i pametnom dovoljno

Dakle, ne potrebno je svoje neznanje zamotavati u filere masivnog texta jer prvo nisi ili neznas da definises stvari.

Svi ti danasnji pisci, profesori i razni budalasi...prave nekakve zakljucke i tvrdjenja a da sami ocito na cisto nisu sa definisanjem materije o kojoj hoće da pricaju. Pa svoje neznanje i bezidejnost zamotavaju u masivne textove i kvazitermine teško i njima razumljive

A kada im izbacis istinitu definiciju i tu definiciju matematicki samo uvrstis u njihovo izlaganje, tek tada se pokazu koliko su zapravo tupavi i bez ideje

Awake
(slikar)
10. јул 2009. у 11.43
CCCC
30. jun 2009. u 12.47

****Vidi ovako:

Sloboda je oslobodjenje covjeka od straha

kraj

i pametnom dovoljno****

.
.
.

...a vidi ovako:

„Po tebi dakle sve što nema straha u sebi predstavlja slobodu!!!”

Recimo da si neustrašiv ubica...da li i to predstavlja slobodu?

Kao takav ne ubijaš ljude zato što ih se plašiš nego zato što ih mrziš recimo ili pak zato što imaš 'neki drugi razlog'...

Dakle i ta teorija pada u vodu...znači, sloboda nije samo oslobađanje čovjeka od straha ali to može da bude dio koji pripada cjelini svih sloboda...JEDNOM.

(Strah doduše, jeste razlog mnogih zala.)

Šta je onda sloboda?

*Sloboda je nesmetana Projekcija (kretanje) ZNANJA o sebi ka dimenzionalnom Iskustvu sebe (dakle Projekija suštine nekoga ili nečega ka Iskustvu te suštine).*

Slobodu čovjek može da doživi jedino u potpunom prisustvu Sijesti u svom Razumu.

Apsolutna sloboda (Iskonska) gotovo da je nemoguća u dimenzijama osim u najekstremnijim slučajevima prosvjetljenja (i to samo u momentima totalne predaje, vraćanja ka Svijesti) jer je čovjekov Razum od začeća već uslovljen naslijeđenim Iskustvima kolektivnog Razuma čovječanstva kako i samog podsvjesnog Razuma koji je nosioc gena, drveta života određenog čovjeka.

Samim prihvatanjem forme, dakle tijela, čovjek (dimenzionalno biće) već gubi slobodu koja je uistinu bestjelesna kao i sam čovjek u svom suštinskom obliku postojanja...sve ostalo su samo nijanse „oslobađanja”...Dakle, niti prosvijetljen čovjek, znači sve dok je čovjek u tijelu, NIJE Apsolutno SLOBODAN.

I opet da se vratimo na početak ovog komentara...Sloboda NIJE oslobađanje.

Sve što ima potrebu za osolobađanjem, dakle da zadovolji uslove kako bi bilo ili moglo postati 'slobodno', kao takvo ne može da bude SLOBODA.

SLOBODA JE BEZUSLOVNA.

Sloboda nastaje tek kada SVI uslovi i razlozi nestanu.

SLOBODA, KAO I SAM ŽIVOT, J E S T E.

Awake.

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Necklaces?
.