Veoma jednostavno i dobro napisana knjiga o filozofiji je „Sofijin svet” od Justejna Gordera.

Ako želiš da saznaš nešto o najpoznatijim filozofima tu je knjiga Vilhelma Vajsedela „Sporedni ulaz u filozofiju - 34 velika filozofa u svakodnevnici i mišljenju”. Svakom filozofu posveceno je 10 strana. Veoma dobra knjiga.

Interesantna je i knjiga „Platon a ne prozak”, Lu Marinofa. Ova knjiga govori o filozofskoj terapiji i korisna je u smislu sto daje primere kako se neka filozofija može primeniti u resavanju konkretnih zivotnih problema.

Da ne bi doslo do zabune, ja ti nisam preporucio ni jednu knjigu, već sam samo naveo mesto odakle bi, po mom mišljenju, trebalo da se krene sa upoznavanjem filosofije. Lično, knjige koje je preporucio Gilbert, mislim da nisu dobre, jer u sve tri knjige se govori o filosofiji i filosofima, sto znači da ćeš citati tudja mišljenja na osnovu kojih ćeš stvoriti sliku o filosofiji i filosofima, umesto da čitaš originalna filosofska dela i na taj način gradis svoje mišljenje.

Tu se ne slazem sa vama.
Filozofska dela velikih filozofa su vrlo često veoma teska za citanje, naročito početnicima.
Ja sam citao ove knjige koje sam pobrojao, ali sam citao i Hajdegera, Jaspersa, Kjerkegora, Nicea.
Mogu pouzdano da tvrdim da bi citanje Hajdegera predstavljalo nešto nerazumljivo za većinu početnika.
Kada neko drugi piše o nekom filozofu ili filozofiji, to može da bude takođe jako dobro, naravno ako je pri tome dobro i napisano.
Pretpostavljam da shvatam da vi hocete da kazete da citanje tudjih tumacenja i vidjenja može otupiti ostrinu našeg nezavisnog prosudjivanja o delu. Ne mora to nužno da znaci.
A i u slučaju početnika se ne radi o nekoj opsirnijoj analizi, već samo o upoznavanju sa osnovnim konceptima, terminologijom, samim filozofima i njihovim zivotima. Tek po jednom takvom upoznavanju covek može uociti i opredeliti se za ono sto mu najviše lezi.
Inače, ako krene tako redom trebace nekoliko godina da stigne do onoga pravog.

Vilhelm Vajtsedel je i dobar pisac i filozof. Njegova knjiga na veoma dobar način i filozofski valjan način predstavlja filozofe i njihov rad.
Ostajem pri onome sto sam preporucio.
Dodao bih možda i to da je dobro citati romane, jer su zapravo i mnogi pisci odlicni filozofi. Recimo Dostojevski, obavezno.

Sad se setih da postoji i film „Conversations with God”, koji ima veze bas sa Neale Donald Walsch, piscem knjige. Ali film nema veze sa knjigom. Po meni, film je jači promašaj - patetična priča koja bi trebala da inspiriše na duhovnost...

http://www.imdb.com/title/tt0489682/

„Filozofskih knjiga i dela je beskrajno mnogo, ali ja sam pre nekoliko godina pročitao jedno delo (u tri knjige) koje me je izuzetno dojmilo i u potpunosti zadovoljilo”. BAS SE PITAM ZASTO. „Sve što sam čitao, istraživao i instiktivno naslucivao pre i posle čitanja tog dela potvrđuje to delo.” Mmmmmm... sad mi je jasno. Tako sam pametan, jao sto sam pametan, lele sto sam pametan. Kockasti, od svih „Filosofskih knjiga i dela, kojih je bekrajno mnogo” tebi se „izuzetno dojmila i u potpunosti zadovoljila” knjiga koja potvrdjuje tvoj ego. Čitate budalastine i dozvoljavate da vas vuku za nos, umesto da čitate prave knjige.

Ne Kockasti, to je los odgovor. Los je zato što je ironican.

Wakan je dobro napisao šta je napisao. U pravu je sto vas je kritikovao. Ako ne znate šta treba da čitate, onda se posavetujte šta se uci u skolama. Koji filozofi, koja dela. Nigde u skolama necete naći to što ste spomenuli.

Ako bas hocete da procitate nešto dobro u jednom da se tako izrazim onda je to Hegelova Istorija Filozofije. Kad ovo procitate tad bi trebalo da znate koja dela vas interesuju posebno da vise posvetite paznju.

Što se tiče Nicea i kako je on kao pisao jedno a živio drugacije i na kraju poludio. Šta reci na ovo, svaki genije kakav je bio i sam Nice može samo poluditi kad spozna istinu. I kako jednom Dovlaa napisa to je veliko oslobodjenje. Mnogi to vide kao slabost, iz prostog razloga sto im nije jasno šta je to što je Nice spoznao. Ja mogu samo naslutiti to, ali i to je dovoljno pa da shvatis. Jeste, ljubio je konja i svi su se smijali, a šta bi drugo svetina i mogla, jedva cekaju pa da mogu reci, eto znali smo da je budala.

Ali procitati Nicea kao prvo delo vecina će se izgubiti totalno, Kanta još gore.

Zato i treba početi iz početka, shvatiti kako se filozofska misao razvijala. Nemojte misliti da nešto sto je napisano pre 2000 godina nema svoju velicinu i vaznost. Mnogi će se iznenaditi i shvatiti velicinu Filozofije kao i zašto mnogi nisu ništa shvatili i odustali pa čitaju nekakve gluposti koje nemaju ni „F” od Filozofije.

Wakan,
„...da pretpostavim da kao početnik procitam neku knjigu o nekom filosofu i da sa punim pravom mogu reći da njegovu filosofiju znam...”

Naravno da neću tvrditi da znam neciju filosofiju. Neciju filosofiju mogu i da ne razumem i ako sam procitao njegovu knjigu (ili čak vise knjiga). Možda će mi opet trebati neko tumacenje ili makar neki trag na kome ću da razmišljam. Mogu i da odustanem od citanja ako mi se učini nerazmuljivim. U svakom slučaju mi nije cilj da nešto čitam i okolo se razmecem znanjem, već da uzivam dok čitam i kasnije o tome promišljam i naravno da sa nekim o tome razgovaram. Stoji, svakako, da valja citati originalna dela, ali samo ukoliko u njima možemo uzivati. Opet, koja su to dela? Ti uglavnom uzimas u obzir ona dela koja su, ajde tako da kažem, akademski verifikovana, tj. potvrdjena od strane odredjenih autoriteta. U tom kontekstu ima i dosta dela koja su pisali etablirani filosofi, a odnose se na analizu rada nekih drugih filosofa. Postoje, takođe i razlicita vidjenja jednog istog filozofskog rada. Moje mišljenje opet može biti drugacije. Zar na kraju, za mene, nije najvazniji moj uvid?

„...da pretpostavim da se tako naoruzan znanjem o nekom filosofu (iz druge ruke, a možda i treće) sretnes sa nekim ko je procitao 5-6 njegovih dela i pocnes da mu pricas o tom filosofu njegovim greškama i zivotnom radu u stilu pravog poznavaoca, šta će se desiti kada te pita na osnovu kojih knjiga si dosao do takvih zakljucaka, šta ćeš mu odgovoriti?”

Ovo mi zvuci kao donekle bizaran argument. Naravno, ako neko zna vise od mene o odredjenoj stvari imacu koristi od razgovora sa takvim covekom u smislu saznavanja nečeg novog. Međutim, ako neko ima stav - idi još malo čitaj, pa mi se onda javi - tu onda ne može biti nikakve diskusije. Ja jednako mogu uzivati u razgovoru i sa nekim ko nije procitao ništa od filozofije, kao i sa onima koji čitaju takozvanu popularnu filozofiju. Razmetanje znanjem tu ničemu ne doprinosi.

Opet da se vratim na situaciju u kojoj se nalazi potpuni početnik. U kakvoj će se situaciji naći ukoliko procita ovako nešto:
„Propadanje istine bivštvujuceg znaci: ociglednost bivštvujuceg, i samo bivštvujuceg, gubi raniju jedinstvenost svoga merodavnog zahteva.
Propadanje istine bivštvujuceg dogadja se neminovno, i to kao dovrsenje metafizike.
Propadanje se zbiva istovremeno i zbog sloma metafizikom prozetog sveta i zbog pustosenja zemlje koje svoje korene ima u metafizici.
Slom i pustosenje nalaze svoje primereno ispunjenje u tome da covek metafizike, animal rationale, biva cvrsto po-stavljen kao radna zivotinja.”
ili
„...kad je sunce stajalo u zenitu: tada on (Zaratustra) upitno pogleda uvis - jer je iznad sebe čuo ostar krik neke ptice. I gle! Orao je na nebu pravio velike krugove, a o njemu je visila zmija, ne kao plen, već kao njegov prijatelj: jer mu je bila obavijena oko vrata.
To su moje zivotinje! - rece Zaratustra i od srca se obradova.”

Pri tome se ne nadajte da ćete negde u drugim delovima knjiga iz kojih su citati dobiti nekakvo preciznije objašnjenje.

Istina je da postoji dosta knjiga popularne filozofije, psihologije i takozvanog New Age-a. Tu je sve vise prisutna i istocnjacka filozofija. Tu ima i značajnih mislilaca danasnjice, kao sto je recimo Ken Wilber ili John Searl.
Opet ponavljam, po meni, sve zavisi kome šta lezi, pri cemu glavni kriterijum treba da bude uzivanje.

Gilbert, stvarno mi dajes inspiraciju ali me mrzi da komentarisem čitav tekst, pa ću izdvojiti samo ovo:„Moje mišljenje opet može biti drugacije. Zar na kraju, za mene, nije najvazniji moj uvid?” Zar o ovome nisam pisao sve vreme? Doci do sopstvenog uvida o filosofima i filosofiji a ne na osnovu tudjeg mišljenja, a da bi se razumela filosofija i doslo do uvida potrebno je upoznati se sa filosofijom Anticke Grcke, jer je odatle sve krenulo.

Gilbert

„Šta ovde znaci istina? Istina kao filozofska logika; istina kao vera ili možda istina kao spoznaja (egzistencijalna)?”

Eto vidis kako ti možeš lepo da postavis pitanje. Ako si upoznat s tematikom znao bi da je pravilno postavljanje pitanja veoma važno zato što sadrzi u sebi polovinu odgovora.

Sve ovo iznad sto si pitao možeš naći u Filozofiji Stare Grcke. Zato vam uporno i pišemo da se mora početi iz početka a ne s neba pa u rebra :)

Blueflower je dobila nekoliko sugestija i pravaca istrazivanja, pa neka sama odabere prema vlastitom senzibilitetu i cilju. Način kako pišemo svoje postove je mnogo bolji pokazatelj gde je ko i kakav je neko, nego sam sadrzaj napisanog teksta.

Nadam se da će blueflower ostati sa nama, jer poseduje pozitivu i odmerenost, a to je jedan od kriterijuma nečijeg duhovnog potencijala. Osim toga, toga uvek nedostaje... :)

Mournblade, molim te da moje drugacije vidjenje i moje drugacije ideje ne shvatas kao neslaganje i neprihvatanje tvojih stavova. Što se tiče pisane filozofije, neuporedivo si edukovaniji od mene i ja nemam jedno slovo kritike na filozofske autoritete koje navodis. Najiskrenije, ja bih rado popio gajbe piva sa tobom pricajuci o svemu šta nam padne na pamet, jer se od tebe ima šta cuti.

Ali usprkos konstataciji sa kojom se slazem da „Sve skole u svetu... uce skoro isto iz Filozofije bas kao i mi sami”, nepobitno je da su sve te zemlje i u haosu - nezaposlenost, ekonomski kolapsi, ogromne sume iz državnih budzeta koje se odvajaju na oruzje, sve nemotivisanija i razuzdanija omladina itd itd. Uprkos svim tim autoritetima i svim skolama, stepen evolucije svesti kod prosecnog coveka jedva da se nešto pomerio od kamenog doba. Ocigledno nešto debelo ne stima. Skole nas uce znanju, ali ne i mudrosti.

95% ljudi koji zavrse filozofiju postaju istoricari filozofije i ništa vise - ni f od filozofa, ni m od mudrosti, ni h od harmonije u zivotu. Dok čitam razne filozofe, moj krajnji cilj nije da upoznam razna ucenja, nego da upoznam sebe, „tajnu zvanu Sidarta”. Razna ucenja su samo alatke za Sidarte, ali za Govinde su cilj, maksimum. Svet i jeste u ovakvom stanju jer prevladavaju Govinde, a ja želim da navedem/isprovociram sve te Govinde da pokusaju uci u vodu dublje i postati Sidarte. Kada u svetu bude dovoljno Sidarta, kada se nakupi kriticna kolicina - Zemlja će postati lepo mesto za zivot za sve.

Ne treba insistirati na znanjima, nego na svesnosti da smrt nastupa kada mi izadjemo iz tela, da mi nismo telo...

Kockasti,

„Ali usprkos konstataciji sa kojom se slazem da ”Sve skole u svetu... uce skoro isto iz Filozofije bas kao i mi sami„, nepobitno je da su sve te zemlje i u haosu - nezaposlenost, ekonomski kolapsi, ogromne sume iz državnih budzeta koje se odvajaju na oruzje, sve nemotivisanija i razuzdanija omladina itd itd. Uprkos svim tim autoritetima i svim skolama, stepen evolucije svesti kod prosecnog coveka jedva da se nešto pomerio od kamenog doba. Ocigledno nešto debelo ne stima. Skole nas uce znanju, ali ne i mudrosti.”

Tačno, ali šta to ima veze s Filozofijom?
Koliko skola danas ima predmet Filozofija?
U moje vreme pre 30 godina imao sam kao obavezan predmet Filozofiju.
Neverovatno je da u Njemackoj kad pomenete Hegela, Kanta, Sopenhauera, Nicea, vecina nemaju pojma ko su ti ljudi.

Ko je kriv za to?

Kapitalisti salju svoju decu u dobre skole i fakultete gde se za sigurno uci i Filozofija. To je nazalost postala privilegija bogatih, dok za ostale je bolje ako ne znaju da misle, jer ako misle sigurno bi se pobunili a to bogatima ne stima.

Danas deca „vise” po ceo dan i noc na facebook, twitter, igraju igrice, kupuju mobil telefone i iphone i slično. Roditelji im kupuju te gluposti umesto da im kupe dobru knjigu, da ih „poguraju” da pocnu razmišljati. Ovako ih edukuju raznorazni rok, pop, rap simboli.

Sve je to meni jasno kockasti, sve ja to vidim. Ali kad čitam filozofska dela kroz istoriju shvatam da se kako i sam kažeš covek ništa nije odmakao od kamenog doba.

Gde je rešenje?
Kako ubediti mase da pocnu razmišljati?
Neki se trgnu kad im se nešto desi kao blizak susret sa smrcu, zamisle se ali samo za kratko.

Mnogima je smrt izgovor, kao šta vredi, svi ćemo umreti, pa zašto onda ne živiti. Ne shvatajuci da postaju robovi svojim bolesnim zeljama. Mnogi nikad i ne iskuse pravi zivot niti žive, nego prate idole i kopiraju druge.

Naoruzavanje kažeš...heh, 1982 kada sam bio u armiji, dobro se secam kad smo imali predavanje o Nuklearnim bombama. Još tad su samo rusi i ameri imali dovoljno nuklernih bombi da raznesu zemlju ne jednom nego 200 puta! Cemu to, pa koliko puta su mislili da mogu rascepati ovu planetu?

Koliko novca je potroseno na nuklearno naoruzavanje? Ja, a verujem i vecina ovde ne bi znali izgovoriti tu cifru da je neko napise.

@Wakan
Cemu takav fatalizam? Ne znam ni šta bih ti odgovorio na to.

Šta fali uspostavljanju jednog unutrasnjeg dijaloga?
Iako knjigu „Razgovori sa Bogom” nisam procitao, mislim da je to ono sto autor prezentuje u ovoj knjizi.