Ja sam već u uvodnom topku napisala šta mislim, dakle pisano ne sa bilo cijeg aspekta, već sa mog licnog. A moj deo planete je posebna planeta. :)

Ulicaru
Moj koncept reke je ovakav. Ona ima svoj tok, brzake, a i one lepe delove u kojima voda skoro jedva da struji pa možeš lagano da plivas po tom delu, sve dok ti ne dosadi ili dok se ponovo ne vratis bujici. Covek mora da uhvati pravi tok bez opiranja, da pogleda kuda to ide a ne da uvek svesno diktira kuda bi trebao da se nadje. Do cilja se jedino može stici nizvodno, i tako i razmišljam. Okolnosti nas vuku.

Pa zamisli grupu ljudi sa kojima si prinudjen da budes. U toj grupi nečije energetsko stanje može da ti se dopada, da te pleni, ali ne mora da znači da je ta osoba dobra za tvoje svrhe i tvoj razvoj. SA druge strane možda ćeš naći osobu koja ti se čini previse jednostavnom i neinteresatnom. Nećeš je ni primetiti. TA osoba želi tvoju saradnju i možda boljim posmatranjem i razumevanjem ćeš shvatiti da ćeš od te osobe steci novo znanje. I kad razmislis, ta osoba koja ti se otvara ona je nizvodno a osoba koja ti se svidja je možda uzvodno, sto opet zavisi od jedne realnosti koja postoji i u kojoj živis. Samo banalan primer ali nadam se da sam ovde malo bolje pojasnila ovu paralelu koju vidim između reke i zivota.

Nastavi da komentarises, loook forward to it.

Pozdrav

„Svi imamo neku ulogu u ovom zivotu i svetu, isto ko riba u vodi, i zivotinja u prirodi. ”

Bing Beng ovo gore je po meni veoma važna poenta, svi bas svi imamo svoje mesto i ulogu u zivotu i samo naspram toga se možemo orjentisati, kretati, odrastati, planirati, menjati... Sustina je u pronalazenju uloge sto je opet dugotrajan proces.

A ti možda bi mogao da proširis to što si napisao o ulozi. Kako možemo da spoznamo svoju ulogu? Nije li sam taj proces pun konfuzije i kontradiktornosti? Look forward to your response. Hvala.

11223344 ma ne lici mi na tebe da imaš nick u broju, pa ću da te zovem ulicaru, posto si to sam smislio.

Pre svega moram da kažem da mi se tvoj primer recnog toka jako dopao.

Upravo to što si opisao (u vezi lisca) je ocigledano kretanje nizvodno. Trebaju samo oci koje vide i dodir sa prirodom i eto jedne forme prosperiteta. Uzeti to što nam je dato u gotovom obliku je mudrost i dokaz naše povezanosti sa univerzumom!

Koliko toga u prirodi postoji sto nam je odmah tu na raspolaganju npr kupine, maline, jagode, razne lekovite travke a mi to i ne primecujemo već se kljukamo koje kakvim procesovanim i nezdravim proizvodima. Zato celo covecanstvo pati od raznih zdavstvenih poremecaja. Mi još nismo ni svesni šta konzumiramo, malo se o tome zaista jasno i govori. Ali to je opet deo jedne druge teme.

Hrana koji se nadje u prirodi ne zahteva nikakav rad, niti su tu potrebni tanjiri da se to servira niti rad nakon jela. Setamo sumom u ubiramo plodove, eto jednog mikro raja. To je primer mali ali nizvodan. A sreća je uvek ispred nosa, i dok tece reka samo plivanje i svesnost tog procesa u momentu desvanja donosi uzitak.

Jednom sam se sama uverila veoma jasno koliko je važno razumeti tok reke/zivota. Bilo je to u mojoj staroj firmi. Desilo se da je neko tada u mojim ocima na moju stetu dobio unapredjenje. U očaju sam se pitala kako se to moglo desiti, osecala sam da sam ja bila taj kandidat koji je tu poziciju jasno zasluzio. Bila sam do te mere uznemirena da sam probdela celu jednu noć.Sledećeg dana sam se osecala umorno i ugrozeno. Moje loše raspoloženje doseglo je neki svoj vrhunac i u jednom trenutku osetila sam da mi je vise preko glave sebe same.

U tom momentu se desio preobrazaj. Rekla sam sebi, pa ja sve vreme pokusavam da plivam uzvodno, ajde da pogledam šta je dole nizvodno.

Kao posledica mog uvida pocele su da se desavaju cudne stvari i to same od sebe. Kao da sam jedan veliki teret skinula sa sebe i samim tim odblokirala nove puteve. Prvo sto sam uradila ponovo sam uspostavila dobre odnose sa menadzerom. Drugo, samo nekoliko dana posle pronasla sam veoma privlacan oglas za novi posao u firmi za u kojoj sam oduvek zelela da radim. I kada sam citala selection criteria osecala sam da je to to i da lako na sve mogu da odgovorim.

Drzala me je jako pozitivna energija i uzbudjenje. Gledala sam napred, nizvodno a reka je tako brzo tekla i vukla me ka onome sto želim i sto mi je pripadalo. Kada smo u toku onda je i naše raspoloženje dobro a to dovlaci samo još bolje rasolozenje, povoljne reakcije, nova prijateljstva.

Novi posao sam veoma lako dobila, jer sam verovala u sustini da to nije problem. Ono sto je sledovalo u mojoj karijeri od tog upliva u taj recni tok je istorija. Vise nisam stajala, otvarale su se novi mogućnosti koje sam koristila kao što se recimo ubiraju oni plodovi u sumi. A onaj posao zgog kog sam bila očajna postao je kao neka igracka u odnosu na ono sto sam nasla nizvodno.

Šta sam naucila iz ovog gore primera?

Naucila sam ako nešto zahteva previse puno truda, ako se osecam očajno zbog tog nečeg, ako ne mogu zbog toga da spavam, ako su mi misli groznicave, ako moje ponasanje donosi konflikte itd, sve je to plivanje uzvodno i treba odmah to da se presece a delovanje preusmeri u pravcu toka reke, ili nizovdno, sto sam već gore napomenula.

No nastavimo sa ovom temom!

Hvala Lejkers, pozdravi i tebi.

„Prvo nismo mi muskarci carobnjaci,pa da tu ispunjavamo nekome zelje.Šta sa našim zeljama.Iskustvo mi govori da ispunjavajuci zelje samo proadas i plivas uzvodno.”

Tekstopisac ne mogu a da se potpuno ne složim sa tobom i ovim sto si rekao. Potpuno je tačno je da je stalna jurnjava da nekome ispunimo zelje samo plivanje uzvodno. Jako mi je drago da nam se stavovi u ovom pogledu poklapaju.

Narucito mi se dopada ovaj deo tvoj posta:

„Nisam bios preman da presecem da kažem nee i to me je odvuklo jako daleko.Citajuci slučajno ove redove pokusavam da se setim gde sam poresio a znam gde i iz ovih stopa pocinjem da plivam nizvodno u pravcu reke.jer tačno je to to što je tvoje samo će doći.”

Ja se sasvim slazem da je identifikovati grešku već put nizvodno i da je upravo to magicni kljuc da se otrgnemo od uzaludnog zamahivanja suprotno od pravca reke. Koje olaksanje.

I uvek možeš da pocnes da ispunjavas svoje zelje, nikad za to nije kasno. Svako i jeste odgovoran za ispunjavanje svojih zelja jer to je takođe deo lične odgovornosti. Kada bi se svi ljudi imali taj osecaj odgovornosti ova zemlja bi bila daleko funkcionalnija i laksa za zivot, zar ne?

Ekara, hvala na dopronosu ovom topiku, jer ja ga pratim i izuzetno mi je drago da čujem i druga mišljenja. Cudno je kako je ponekad potrebno staviti konkretne zivotne tendencije u paralelu sa necim apstraktnim i onda to apstraktno posmatrati. Kroz to poredjenje uvek me iznenadi skriveni potencijal takve jedne „vezbe”. Tako je i ovo sa rekom. U pravu si sasvim kada kažeš da „je ovo tako kompleksna tema a u isto vrijeme o tako prostoj stvari.”

No ja ću samo da se nadovezem na tvoj post u jednom delu. Kada kažeš da se reci ne možemo tek tako prepustiti, ja se slazem, reka će nas tada možda povuci tamo gde ne želimo, pa iako idemo nizvodno i sticicemo po prirodi sile tamo gde nas voda nanese, to neće biti za nas zadovoljavajuca opcija. Tok reke treba koristiti, i mi moramo da masemo rukama u pravcu našeg orjentira (a to je vizija). Kada idemo nizvodno i kada imamo viziju, onda smo već na pravom putu svojih stremljenja.

Napisao si: „Sve u svemu zivot je krasan I treba ga zivjeti ”punim plucima„ bar kao sto rekoh par dana u nedelji, I to je dovoljno.”

Slazem se, punim plucima, punim zamahom, slobdno i bez straha ići ka viziji, ne samo par dana u nedelji, već duboko u podsvest usaditi usmerenost, fokus i osecaj sreće i zelje da se dokuci tok svrhe koji je u reci...

Ni ja ne znam šta ispada od mog pisanja, jer ovo je pisano ujutru, uz kafu, pred posao.

Znam da ovde možda koristim previse „velike” reci i idem previse u dubinu, ali zaista mi se ova ideja učinila vrednom pretresanja. Nastavimo.

Pozdrav 11223344

Ja sada već mnogo zurim, pa ću morati ovo da zbrzim. Zato uzmi to u obzir kada budes citao moj odgovor.

Otac i sin:
Mislim da je i to sve deo reke. Gubimo stvari, gubimo ljude, a kako mi to lično dozivljavamo je već stvar našeg opredeljenja i snage ili suporotno od toga - nemoci - kada nas vlastite emocije kontrolisu i ponekad vode u propast.

Da li odbijati cinjenicu da smo nešto izgubili ili je prihvatiti je već stvar toka. Odbijati znaci ići uzvodno, prihvatiti znaci ići nizvodno. Kako se nositi sa gubitkom bi mogla da bude čitava jedna nova tema. Predlazem da je neko otpocne, ili ako ne, uradicu to sama kada nađemvremena. Gubitak je samo jedna nova sansa za dobitak i ako covek to tako shvati, velike su sanse da će ono sto će kasnije naći u velikoj meri da se ispostavi kao potrebno a ono izgubljeno će tada biti kao nešto sto je trebalo da se desi da bi nas podstaknulo na nešto mnogo vece. (Eto bas da „tvoja” indijska filozofija puno govori o ne vezivanju.)

Što se tiče vodopada, covek mora na njega da misli još dok je gore u drugom delu reke, da posmatra zivot i da oseti da se priblizio vodopadu a onda umesto da s bezglavo prepusti stihiji reke se jednostavno povuce na obalu i izabere neku drugu reku ili se peske spusti do dna vodopada i nastavi svoju plovidbu. Možda će pri tome morati da ide kroz trnje, sume itd dok dodje do druge reke ili dok se ne spusti dole drugim putem, ali ponekad je to jedini locigan izbor a i vredan. Znaš ono: Preko trnja do zvezda. Sad stvarno moram da bezim.

Pozdrav

Dok smo bili deca i ucili skole, reka kojom smo plivali nije bila nasa već reka naših roditelja. To su bile vode u kojima smo odrastali, u kojima su nas uculi da plivamo kroz zivot i probleme, ali sve vreme drzeci nas iznad vode i cuvajuci nas od prepreka. Mnogi danas koji iz svoje kuce nisu poneli prave vrednosti, tj nisu poneli vaspitanje i postovanje, ostali su neplivaci u vodama svojih roditelja, laktajuci se i praveci talase od kojih su prestali da vide bilo šta oko sebe...i uglavnom su zavrsili po nekim upravnim odborima :))

Krasno poredjenje Alpinista, nemam šta da dodam već samo ovo: Hvala na saradnji brother :)))

Kada dodje vreme, izaberi reku kojom ćeš da plivas, budi pametan i nemoj je ni preceniti ni podceniti. Postavi sebi celj daleko nizvodno(recimo velika porodica i/ili karijera, da postanes milioner i ktitor, da imaš 10 jutara zemlje i IMTov traktor sa sportskim gumama...) i pored tog glavnog cilja drzi se pod ciljeva koje ćeš pametno postaviti niz reku. Svaki od osvojenih pod celjeva te čini srećnim i sto si ga lakse osvojio znači da si dobro plivao i to nizvodno. Ako na neki pod cilj cekas isuvise dugo, saberi se i pogledaj, ili plivas uzvodno ili ti je cilj pogresan. Sto brze ciljeve ostvarujes, reč depresija će ti biti sve nepotrebnija. Ako i glavni cilj ostvaris relativno brzo, a ti budi priseban pa postavi sebi još veci i još dalje...

Brother, svaka ti je na mestu. :))) Ozbiljno... Sem onog naravno za planinu (u cemu se slazem sa 11223344 i onog za BROD - kakav te brod spopao, IMTov traktor sa sportskim gumama je IN.

Pozdrav :O)

gde si to video sige, mora da ti je atlas bio naopako okrenut... :)

sige, ti si jako „cheeky”, ko će sa tobom da izadje na kraj... Trazis rupe u filozofiji i tako nas sve pobedjujes.. cccc Ipak to nije kolegijalno... :)

„Naše 'comfort zones' su naše rijeke a nasi snovi usca.” - Zaista lepo receno.

Usca su nasi snovi. - Ponekad je lepo sanjati pa ma koliko kratko to trajalo. Ostati na uscu celo nedeljno popodne i docekati onaj momenat kada sunce lagano dotakne povrsinu vode a zatim urone u nju. Baciti u reku flasu sa ceduljicom na kojoj je ispisana nasa zelja u ciju manifestaciju verujemo. Flasa će tada biti nosena našim snovima a poruka će stici izravno onome koji te zelje ispunjava... I kada stigne taj neko će da procita sadrzaj poruke i recice: „Zelje su vam ispunjene.” Zato će reka od tog momenta teci bas tako kako nama treba a mi ćemo misliti kako su nam tokovi naklonjeni. Zato, želeti i verovati ima moc nad jednom rekom.

A šta je san u odnosu na reku?

Opet sam u prolazu pred posao tako da ne mogu da odgovorim adekvatno ovoga puta, ali verovatno ću se vratiti tome, naravno ako budem imala za to volju.

Nego citiram:

„Ja se volim saliti sa filozofima- ti ljudi nemaju odgovor niti na jedno egzistencijalno pitanje a opet žive dobro od tog neznanja, hodaju po predavanjima, prodaju knjige itd..”

Filozof, to je zanimanje, to su ljudi koji se bave filozofskim studijama, mi se ovde igramo samo ali ipak nam je lepo i otrkivamo istine. Za istinu ne treba oklop niti ljuto oruzije, već samo dobra volja i oci koje vide i usi koje cuju.. Sve je tu u nama. Ni jedna istina se ne može sagledati a da već nije u nama. Sagledavanje je potrvrda onoga sto već duboko u sebi znamo.

Samo molim te pojasni kako to da „filozof ne može da odgovori ni na jedno egzistencijalno pitanje”?

Idemo dalje:
„Bilo kako bilo evo mog pitanja tebi i drugima. Ovo je majka svih pitanja i odgovor na to pitanje bilo kakav da je dovodi do paradoksa o postojanju filozofije-ima li Boga?”

Za 11223344 nema, za nekod drugog ima. Šta mislis kakva je razlika tu za one koje ima boga i za one koje nema? I kako možeš bilo kome da verujes? Kad smo već kod toga, šta ti mislis ima li boga?

Da, rado bi napisala nešto i na komentare 11223344 ali sad je već kriticno sa vremenom, moram da jurim. Ništa, drugi put.

Pokusacu da dam sto iskreniji odgovor.

Za coveka koji nikada nije osetio niti spoznao Boga, Bog ne postoji. Za one koji Boga ne traže, ili ga nadju ili ga ne nadju. Za one koji Boga traže, oni ga nadju. Oni koji su spoznali Boga znaju da Bog postoji. Oni koji ga nisu spoznali znaju da on ne postoji. Neki pretpostavljaju da Bog postoji, i misle da ga ima, ali ne znaju da ga ima. Neki misle da Boga nema, ali se potajno nadaju da ga ima. Neki misle da Boga nema ali se plase da ga ima. Neki nisu sigurni pa kažu: možda ga ima a možda ga nema.

Neki opet uporno traže Boga ali ga ne pronalaze. Drugi beze od toga da Bog postoji, pa niti ga traže niti ga nalaze. Treci nisu mislili da Boga ima ali su Boga nasli.

Kombinacija ima u nedogled, i šta mislite ko je u pravu?

Za mene ni jedna naukom dokazana istina nije konacna. Dok se god covek pita ima li Boga, sto treba da predstavlja vrhunsku inteligenciju koja objedinjuje u sebi apsolutno, nema krajnjeg objašnjenja.

Ako bismo ipak pristali da Boga ima, slozili bismo se time da je od njega sve poslo, da polazi. Slozili bismo se da je on stvorio nas i sve sto nas okruzuje. Slozili bismo se da je on stvorio sve zakone a da nam je pri tome dao slobodu volje. (Onda u okviru te slobode, covek se dalje pita i tome nikada kraja.) Jedna stvar vuce drugu.

Uglavnom, oni koji veruju u Boga se sustinski razlikuju od onih koji ne veruju a između te dve krajnosti na relaciji verovati-ne verovati stoji čitavo more kombinacija. Te kombinacije opet se odrazavaju u ljudskim karakterima i dusama. U sustini pitanje Boga je ozibiljno pitanje i covek mora dobro da o tome razmisli, pa ono sto nadje, šta da kažem, možda toga treba da se drzi.

Sledeće pitanje je tesno vezano sa ovim gore.

Pitanje:

Šta je to dusa i koji je odnos duse i reke?

(Da li je reka je nerazdvojivi deo Boga ili masa pokretana silom gravitacije? Da li je sama gravitacija deo Bozije volje ili slučajni proizvod haosa?)

Molim da nastavimo ovu temu.

„Svojevremeno sam, a i sada to vazi, raspisao nagradui od 50.000.eura za onoga ko mi donese pisani dpkumenat kojim se vidi da je Taj Bog ovlastio teologe bilo koje religije da zastuipljaju Svevisnjeg... Do sada niko nije prstom mrdnuo... Čak sam pisao i u Vatikan... Zatim mnogim muslimanskim vernicima... ”

11223344, izvini ali meni je ova izjava, ili delo ako si zaista to uradio, jako neozbiljna. Jesi li to stvarno uradio? Meni se čini da se ipak salis a ako se ne salis, onda je to još gore, totalno surovo i bez imalo skurpula. I zašto ti je toliko stalo da dokazes nekome da li Boga ima ili nema? Ako mislis da ga nema, uzivaj, šta te briga šta drugi misle. Sve mi je to nekako preterano.

11223344 ma nije važno, ne protivim se ja temi o religiji. Nego nešto sam htela da prokomentarisem u vezi tvog predzadnjeg posta. Ja sam u mom postu okarakterisala tvoje DELO kao delo „bez skurpula”, ne tebe a ti si mene nazvao „pametna” bluz. Dobro, ja sam sam ono sto jesam, sa takvim i takvim karakteristikama, ali nemoj da me tako nazivas molim te. Mi ovde diskutujemo to što diskutujemo i možemo to da cinimo kao zreli ljudi bez toga da se prozivamo nekim dvosmislenim imenima. Reci mi: Bluz gresis, bluz tvoj komentar je ironican ali me nemoj nazvati greškom ili ironicnom osobom. Sigurna sam da i sam osecas razliku u u dva gore ponudjena primera.

Naravno, nadam se da se nećeš uvrediti zbog mog iskrenog komentara i da ćeš nastaviti diskusiju koja mi je sve vreme bila zanimljiva. Razlicitosti u mišljenju ocekujem i one cine ovu diskusiju zanimljivom. Ja nisam ni u jednom momentu napisala nešto za sto nemam osnova, ne volim da nagadjam ili da budem proizvoljna. Ako nešto proizvoljno govorim, unapred ću reći da je to samo pretpostavka.

Što se tiče religije ona je uvek bila sredstvo manipulacije i razdora, ipak nečiji svet je obojen odredjenom verom i tu moramo biti pazljivi da takve ljude necim ne povredimo.

U sustini, sto manje covek zna on misli da vise zna a kad covek nacne istinu onda vidi koliko je njegovo znanje krhko i neznatno. Ipak, svako ima svoje vise biće, i ovo govorim jer ga osecam kako u sebi tako i u drugima. Imamo i ono nize biće i čitavu kombinaciju između. Ono vise biće je ponekad zanemarano iz cistog neverovanja da ono postoji. A kako se osloniti na neku energiju ako je nismo svesni? Covek je ono sto misli da jeste. NO to zalazi već u neku drugu temu, a ti kao materijalista verovanto nećeš ceniti istinitost ovog stava niti ćeš ga videti. Ja opet kažem, cenim razlicitosti pa i tebi kao sagovorniku naravno dajem postovanje.

Prihvaceno.

Idemo dalje.

Ovo je jedno pusto mesto zato nikoga nema. Pravo je cudo da smo ti i ja ovde.

Što se tiče tvog komentara, mogu da kažem da svako kopa po sebi i pronalazi to što pronalazi. Ja verujem da su svi odgovori u nama. Nasa inteligencija, emocije i pistojanje uopste su ako ništa drugo misterija i verujem da ćeš se tu barem sloziti sa mnom. :)

Loret, nadam se da ćeš se vratiti ovom topiku sa još komentara jer si donela pravo osvezenje ovoj diskusiji. Sasvim razumem tvoju potrebu da budes pored vode jer je i ja imam. Razmišljala sam jednom zašto je to tako, a onda sam shvatila da me ka tome vuce onaj isti deo mene koji me naprimer podstice da podignem neki zanimljiv kamencic sa zemlje, da zastanem pored nekog starog drveta, da sa uzitkom udisem miris pokosene trave ili da se divim bilo kojem drugom prizoru koji nam je podarila priroda. Tok reke je takođe deo prirode a mi jedino i možemo nizvodno, ili bolje receno - onako kako je prirodno.

Što se tiče snova o vodi, cudno je da si to bas danas pomenula, koja koincidencija! Sanjala sam predhodne noćida se nalazim u pustinji pored jednog izvora koji je bio bistar i po kom je plivala jedna jedina zlatna ribica. Pošto mi se izvor učinio malim za ribu (možda dva metra u precniku) odlucila sam da proširim izvor tako što ću rukama da kopam pesak i bacam ga u stranu. Dok sam kopala rukama izvor pesak ga je zatrpavao tako da sam se u jednom momentu uplasila da zlatna ribica nije slučajno zatrpana peskom. Shvatila sam da ne smem da proširujem izvor a da ga istovremeno i ne produbljujem. U tom trenutku iza ledja mi se pojavljuje jedna devojcica sa kanticom vode u ruci u kojoj je bila ta zlatna ribica. Tada vidim da je z/r ok i da pliva po kantici. Nastavljam da kopam. (Sada ovde još treba da slučajno svrati jedan tumac snova pa da mi ovo rastumaci... :)

U svakom slučaju Loret pozdravljam te, javi se.

Planinski, pa ne znam kako ću uzvodno stici do izvora, trebace mi previse snage, ne znam da li ja to mogu. :) Možda ipak da pokusam? :)) ... Ili možda da izadjem iz reke i prevarim je, pa pesice krenem prema izvoru? Samo pitam se kako da to uklopimo u ovaj koncept iz topika hmmmm. :) Nateraces me da odustanem od doslednosti!

U svakom slučaju to je bilo slatko od tebe, hvala i laku noć. Iskljucujem se privremeno iz reke, do sutra. Pa-pa.

Nije moguće da je ovo Pisano pre deset godina!! Zanimljivo, bistar izvor u pustinji!!