Ona koja pretenduje da bude nasa licna istina...

Slazem se sa Lions, i po meni je najvrednija ona filozofija koja je postala način zivota, a pisane knjige filozofije su krajputasi koji vode ka tome.

A dopada mi se i Astonov komentar, koji aludira da nisu filozofi samo ljudi koji nose sakoe sa zakrpama na laktovima, imaju debele naocare i intelektualne bradice. :)

Filozofija, duhovnost, religioznost, spiritualizam, joga, meditacija, ajurveda, pa čak i nauka se na najvisem nivou spajaju u jedinstvenu oblast, a svi ovi nazivi postaju sinonimi.

Filozofsko zvanje ne postoji.Sto neko diplomira i doktorira filozofiju na nekom univerzitetu,tim ne postaje filozof.Isto kao što ne postoji skola za pesnike i knjizevnike.Knjizevnost se može studirati na filoloskom fakultetu,ali tim se ne postaje pesnik ili knjizevnik.
Ipak sve to ne znači da filozof može biti svako,svako kome se digne da mudruje i pljucka kroz zube u prasinu.
Zato je kako Hegel piše najbolja ona najnovija filozofija.Šta to znaci?
To ne znači da je najvrednija savremena filozofija našeg doba.
Radi se o tome da poslednja filozofija je najbolja jer je ona sjedinjenje svih ranijih filozofskih dostignuca sa poslednjim dometima filozofije.
Drugi je pak problem sto su dometi filozofije 20.veka veoma maleni.
Zato moderna filozofija i jeste postigla najvece rezultate krajem 18. i početkom 19.veka.Bolje reci u doba Kanta i Hegela.
Zapravo Hegel je poslednji veliki filozof.Veliki i po tome sto je poslednji filozofirao na tradicionalni način.
Možemo poći i od toga koja je filozofija bezvredna ili manje vredna.
Nebitna je filozofija srednjeg veka,takozvana skolastika katolickih popova pod uticajem Aristotelove logike.
Kod Aristotela veliku filozfsku vrednost ima njegova metafizika,ali njegova logika je u filozofiji obično ruglo.Ona nije netacna,već je prosto filozofija lutala oslanjajuci se na nju,a to je onda vodilo u pucku zdravorazumsku filozofiju.
Takva filozofija je engleskih filozofa empiricara Loka i Hjuma.Pa otuda Fihte nije bio mnogo u krivu kad je Loka nazvao najgorim od svih filozofa.
Kant,Hegel i filozofi Nemacke tog doba,sa razlogom su se gadili filozofiranja uz pomoć Aristotelove logike.
Vredna je filozofija Heraklita i još nekih presokratovaca,ali je od te filozofije malo sacuvano.
Platon i Aristotel su svakako pretece sveg najboljeg u filozofiji.
Srednji vek je tako prazan sa filozofijom.Ona se budi sa Dekartom i Spinozom.Dok Engleska nema dobre filozofe; i Lok,Hjum ili Hobz,se mogu samo pomenuti kao deo istorije.Englezi nisu imali vredne filozofe,pa su zato čak i svog Njutna zvali filozofom.
Moderna filozofija ima samo francusku i nemacku skolu filozofiranja.
Iz doba Kanta i Hegela vredni su za pomenuti Fihte kao neko ko je zavrsio Kantovu misao.Seling je pomalo takođe interesantan.Sopenhauer i Nice su posebna prica za sebe.Zapravo u njihovo doba nije vise bilo vredne filozofije,pa su i njih dvojica vise intelektualna elita i začetnici psihologije,nego sto su filozofi.
Razni Kjerkegori i Bergsoni mi nisu vredni pomena .
Zašto je u modernoj filozofiji naavrednija misao Kanta i Hegela?
Zato sto tu ima najviše spekulativne filozofije,zato što tu ima najviše metafizike(posebno kod Hegela).
Bez obzira sto je Kant naneo veliku stetu filozofiji,on je uz Hegela i Platona svakako najveci um.Hegel je dao najbolju kritiku Kantove filozofije,ali je imao nezahvalnu ulogu da popravi šta se moglo popraviti kod Kanta.
Na zalost filozofije,posle Kanta i Hegela,pobedila je ona Kantova struja a ne Hegelova.Pobedila je sve do danas nauka,materijalizam a Kantova ideja da se stvar po sebi ne može dokuciti,je dala veliki doprinos krahu filozofije a uzletu nauke.Da nije bilo nauke,uz Kantovu pomoć opet bi pobedila religija.

Ti tako poziciju filozofa svodis na poziciju vodoinstalatera.
Ko diplomira filozofiju jeste da se zvanicno zove filozof,ali mi valjda ovde diskutujemo o filozofima kojis e pišu sa velikim slovom F.Da ne ulazim i u male bizarnosti da vecina studenata kad ne bude primljena na drugim fakultetima onda upise filozofiju.Da vecina to studira jer nije nigde primljena i studira tako da ima dobre ocene a posle sto bolji posao da nadje.
Diogen nije doktorirao filozofiju i nije bio profesor filozofije,ali verovatno da je bolje spoznao svet od Aristotelovog ucenika Aleksandra Velikog.
Ajstajn je podobijao loše ocene iz fizike kao ucenik.Tesla je veoma loše i malo znao kljucne zvanicne zakone i formule fizike.

Dovlaa ono sto ti mijesas je doprinos filozofiji odredjenih filozofa.
I onaj sto je prije mjesec dana diplomiro filozofiju i Hegel su filozofi ali njihov doprinos filozofiji se drugacije mjeri a ti to ne razdvajas. Isto kao sto je i Petar Petorvic diplomirani fizicar koji predaje fiziku u nekoj osnovnoj skoli i Ajnstajn koji je stvorio svoju teoriju.

Kako si ti mudar...

Ali nije to to... Pitanje je koja filozofija ima vrednost ( nama, ako se ne varam)...ne govorimo o ljubavi prema filozofiji.

Da ti nisi pobrkao...pojmove.

A? ( bas onako idotski pitam)

„Ona koja pretenduje da bude nasa licna istina...”

Neće da može.
Lepo je za onog ko tako misli i oseca,ko ima svoju filozofiju i nasao se u njoj,ali to ništa ne znaci.Nebitna je licna filozofija,osim naravno za onog cija je,jer filozofija vredi ako je opsta ,univerzalna i za sva vremena.
Jer i covek se sustinski ne menja hiljadama godina i nema sustinskih razlika medj ljudima sirom sveta.
Prava filozofija danas ne čini nemoguće,ona ne pretenduje da resi filozofske najvece probleme u jednom potezu.To je nemoguće,nemoguće je da jedan filozof ma koliko bio bistar,sam postigne u filozofiji koliko se postiglo za vise od dva milenijuma.
Platon i ako otac zapadne filozofije,nije se libio da daje veliki novac da bi dosao do retkih spisa mudraca koji su živeli pre njega.
I kod lekara akos e pojavi previse zahtevan pacijent sa velikim problemom,onda se sastaje tim lekara da prodiskutuju i zajednickim snagama učine dobar zahvat.
A ako se dobro secam,Sokrat je procitavsi Heraklitova dela rekao da ono sto je razumeo,je odlično,ali da je siguran da je odlično i ono sto kod Heraklita nije razumeo.
Tako da trucanje o nekim ličnim filozofijama,valjda napravljenim po upustvima iz knjige „Uradi sam” ,je obično prdenje u nedostatku i malo kreativnosti.
Te lične sarlatanske filozofije mozete naći kod raznih proroka kroz istoriju.Bar u njima nismo oskudevali.Bas kao danas što se baca kamenje na razne sekte,baca se kamenom jer su se one prekasno setile za foru.Ovi pre njih,velike verske zajednice,njihovi pokretaci su se samo pre setili fore da zavedu raju,da je iskoriscavaju i pokradaju.

Ovde neki još uvek teze pobedama, a ne mudrosti, no nema veze. Uzmite si vremena koliko god vam je potrebno, ali ipak bi bilo lepo da nekuda i stignete.

djavo666
Budi konkretan, na kog filosofa mislis?

„Koja filosofija ima vrednost a koja ne” je nelogicno pitanje.

Ukoliko mislis na filosofije kao recimo starogrcku, postmodernu ili neku drugu- onda je odgovor svakog ko se bavi filosofijom:
svaka filosofija ima svoju vrednost i istorijsko mesto.

Impuls_

Vase izlaganje je nemusto, bez početka, razvoja i kraja, te ne ocekujem iznenadjenja niti nove paradigme (ha!), ali, kako ste se latili postmodernizma i hrišćanstva (hm?:), bilo bi onda sasvim logicno da definistete postmodernizam - makar.
(Da ne govorim o tome da ste uveli pojam „roba” a niste ga ni razjasnili, sto je sasvim suludo).

„Postmodernisti nisu ništa nego hrišćanski agenti. ”

Impuls,ti kao da postmodernizam stavljas u srednji vek.Ili si mislima u tom veku.Mani se danas hrišćanskih agenata,toga vise nema.Sad je filozofija necem drugom sluga.Sluga je kapitalu,tj nauci još od sredine 19.veka.
Bila ona sluga nauci ili religiji,svodi se na isto.Prosto kao što se i ocekivalo pobedio je materijalizam,pobedila je ljudska alavost nad pravim vrednostima i pravim smislom zivota.I stalno pobedjuje materijalizam,a kroz istoriju samo su retki trenutci pobede pravih vrednosti.

Dovla
Pa znaš valjda za postojanje post-postmodernizma, neo- postmodernizma, neo-neo-postmodernizma itd?

Daj navedi mi, na primer, kao Deluze i Fuko služe kapitalizmu? U kom delu, poglavlju i pasusu?
Kako Fuko može da sluzi kapitalizmu kad je u svom diksursu izneo kririku podelu drustva na „moc po kazni”????

Kako Nice rece, vjeru u boga je moguće napustiti kad se dostignu ciljevi radi kojih je ta vjera i postojala (da ojaca običnog covjeka, radnika-materijalisti protiv otmjenog covjeka od duha).

Prema tome...

Impuls_
Nice je samo postavljao genealogiju i navodio koordinate „novog sarkazma”- njegove reci ne treba uzeti zdravo za gotovo!!!
Hm...

Impuls_
Ako si se osetio napadnutim od mene- ne treba, nije to moja namera.

Taj _ad hominem_ koji si izgovorio mogu da zaboravim i da te opet pitam: da li znaš ko su postmodernisti?
I šta znaci:
„Rob je onaj ko ti naredi da nešto objasnis, ili te optuzi da si lud.”

Sasvim mi je svejedno sto pokusavas da me vredjas. Ako umes da kažeš nešto od značaja, nešto sto je vredno razmišljanja- ja slusam.

Malkovichu
Cilj filosofije je orgazam. Jesi li srećan sad????

Filosofija je razvojna kriticka misao o svetu, nagomilana mudrost o nama samima i svetu u kome smo; i kao takva ima za cilj ne samo samu sebe nego i misaoni uspon ljudskog roda i oplemenjevanje doticnog.

Eto, domaći zadatak ti je da prepises gorenapisano 100 puta kao Simpsonov klinac u svesku:).

A ako hoćeš u drugi razred, onda da porazmislis o PROCESU.
(tvojim recnikom: peting i koitus)

Greška.

Bas sam danas negdje procitao da „nijedan filozof se nije obracao masama”. Dakle, ko god se obraca masama taj nije filozof.

A ti djavole ako nemas dvojnika onda se obracam tebi ili onom sto je usao u tebe. Ne sjecam se da smo na ratnoj nozi.

djavo
O, izvini (ne zezam, iskreno se izvinjavam) nisam znala da je mi je pitanje upuceno.
Da te samo upozorim: pišem na sc-u jer danima imam grip i 44 C :)

Kako je glasilo pitanje?

Impuls_
Koliko sam shvatila ti si protiv Diznija? I ja. Neću u Dizni Wrld pa da mi plate pare i sladoled:)

:-)

Ono o čemu vi diskutujete je filozofiranje, tj. traženje odgovora na postavljena pitanja...traženje Istine.

Sve dotle dok neko mora da traži Istinu taj neko, ma kakvu titulu nosio, ISTINU NE-ZNA.

Šta to znači?

PITANJA sama po sebi su fenomen koji je svojstven samo Razumu.

Razum je odgovoran za postavljanje pitanja ali ne i za Istinite odgovore na ista pitanja. Zato se dešava da na jedno te isto pitanje imamo bezbroj logičkih odgovora koji važe kao Istine sve dotle dok se ne pojavi nova teorija, novi odgovor koji dolazi iz logike Razuma koji prethodnog pobija.

Stoga filozofija, sama po sebi, nije nauka o Istinama nego je to nauka o postavljanju pitanja i logičkom zaključivanju.

Logičko zaključivanje je odlika Razuma, samo Razuma, da sva proživljena Iskustva množi i dijeli, sabira i oduzima, pri čemu iz tog sve-proživljenog uvijek dobija neki matematički rezultat. To je neminovno jer svaka stvar sabrana sa nekom drugom stvari uvijek čini skup te dvije stvari, ili pak, svaka stvar (Iskustvo) pomnožena sa bilo kojim drugim Iskustvom će uvijek da stvori rezultat te pomnoženosti. Logički, dovoljno je samo postaviti pitanje a odgovor će se uz malo napora naći (a+b=c).

Da bih bio jasan, prvo moram da objasnim šta je Razum i zašto Razum ima potrebu da TRAŽI Istinu, da pita.

Razum je ZNANJE o sebi, prva Svijest projektovana od sebe ka sebi, kroz koju sva ostala ZNANJA o sebi (Svijest o sebi) prolazi i pretvara se u dimenzionalno Iskustvo tog Razuma, te prve SVIJESTI o sebi. Razum, kao prvo projektovano ZNANJE o sebi, u sebi sadrži i ZNANJE o Prostoru i Vremenu. Ovim ZNANJIMA o sebi, Razum uslovljava svako drugo ZNANJE koje prolazi kroz njega, da prihvati USLOV postojanja u Projekciji Iskustava, dakle, sva ostala ZNANJA se projektuju po Vremenskom redosledu dajući osjećaj biću koje postaje, da se Život uistinu odvija u tom Vremenu. Prostor uslovljava percepciju bitisanja u ODVOJENOSTI.

Ovo što se dešava prolaskom ZNANJA kroz Razum je uistinu dešifrovanje UNIVERZALNOG ZNANJA u percepciju doživljaja.

Doživljaji su uslovljeni ne samo Vremenom i Prostorom nego i specifičnim spojem istih sa 5 čula koja Razum projektuje zajedno sa tijelom u svoju sopstvenu dimenziju stvarnosti.

Ova dimenzija koju čovjek (Razum) doživljava je uistinu individualna dimenzija svakog Razuma. Pošto Razum individualno projektuje svoju stvarnost, logikom kojom se služi će uvijek da dolazi do rješenja jednačine a+b=c, jedino, razlika u svakom tom naizgled istom rješenju te jednačine je u tome što ni ono 'a' niti ono 'b' nikada nisu ISTI u dva različita Razuma. Pošto su i a i b u svakom individualnom Razumu različiti, zbog sopstvene percepcije tih proživljenih Iskustava, onda 'LOGIČNO' i svako 'c' će da bude naizgled isto ali uistinu UVIJEK različito od bilo kojeg 'c' do kojeg je bilo koji drugi Razum došao logičkim zaključkom svog sopstvenog Razuma.

Dakle, šta je onda Filozofija?

Filozofija je nauka logičkog zaključivanja.

LOGIKA NIJE ISTINA.

Zašto se onda stvaraju institucije, fakulteti, na kojima se ove tobož' Istine prihvataju tako generalno znanje?

Svaki Razum pokušava da dokaže drugom Razumu ispravnost svojih logičkih zaključaka, kao što je upravo primjer i na ovoj diskusiji.

Kako je onda moguće dolaziti do sličnih zaključaka ili pak zadobiti sledbenike svojih teorija?

Pošto se Svijest projektuje s ciljem sopstvenog Iskustva u dimenzionalnu realnost Razuma, ona projektuje sve što joj je neophodno za to Iskustvo. Jedan specifičan instrumnent ovog doživljaja je KOLEKTIVNI Razum.

Kolektivni Razum nije odvojena Projekcija kao što je to Individualni Razum ali je zato u svakom individualnom Razumu projektovana mogućnost da sva svoja stečena znanja, kroz lična iskustva, emituje u vidu frekvencije koju svaki drugi Razum u toj Projekciji iste dimenzije može da prihvati i dešifruje u svoju realnost stvarajući s tim ubjeđenje da u tom Prostoru (svojoj ličnoj Projekciji tog uslova) postoje i druga bića koja postojanje onog koji ih dešifruje u svoju realnost čine uvjerljivijim. Iako svaki Razum može da dešifruje frekvencije postojanja onog drugog ipak to dešifrovano ZNANJE o nekome ili pak nečemu predstavlja samo percepciju tog postojanja u Razumu prijemniku.

Znači, kolektivni Razum je Projektovani Prostor u kojem se drži sva memorija dimenzionalnog postojanja. Iz tog Prostora svaki individualni Razum izvlači ono njemu važno što je neophodno za stvaranje slike realnosti Svijeta u kojem isti doživljava sebe.

Tražiti Istinu iz ovog Prostora je totalno NE-ZNANJE postojanja.

Ako možete zamisliti naš kolektivni Razum shvatit ćete da se u njemu čuvaju sva stečena znanja i iz njih se vrši nadgradnja Projekcije u samoj dimenzionalnoj realnosti. Samim ovim procesom ne dešava se nikakvo pomijeranje u evoluciji Svesnosti našeg Razuma. Naime, Sve informacije koje se čuvaju u kolektivnom Razumu su informacije o proživljenim Iskustvima te stoga imaju onoliko Svijesti u sebi koliko određeni broj Iskustava nosi u sebi. Naravno da je uslov da se nešto doživi, ona Projekcija ZNANJA o sebi u dimenziju sebe, ali većina ZNANJA o sebi nisu Istinska Iskustva sebe zbog činjenice da Razum filtrira svako ZNANJE o sebi koje u njega ulazi iz Izvora, Svijesti, i dešifruje ga u sopstvenu percepciju Istine o njemu. Ubjeđenja koja se stvaraju tokom formiranja ličnosti su glavni činioci stvaranja NE-realne stvarnosti koja bude proživljena i samim tim sačuvana u memoriji kolektivnog Razuma. Zato nije čudo da na fakultetima učimo NE-ISTINE o sebi i o životu jer NE-ISTINE koristimo kao bazu nadgradnje sopstvenog saznanja.

Dakle, filozofiranje je traženje Istine, te ako Istinu tražimo iz Ne-Istina a pri tome misleći da su to Istine onda dobijamo jednačinu koja logički zvuči Istinito:
a+b = c.
u ovom slučaju:
Ne-Istina +Ne-Istina = Ne-Istina.
što će reći:
Ubjeđenje +Ubjeđenje = Ubjeđenje.

Ako smo ubijeđeni da NE-Istaina predstavlja Istinu onda rezultat našeg logičkog zaključivanja ne može biti drugo nego Istina.

Zato je ova Istina RELATIVNA i zauvijek je podložna promjenama.

Stoga nije za čodo da se u filozofiji pojavljuju i da će se pojavljivati toliki pravci, jer uistinu ni jedan za osnovu ne koristi Univerzalno ZNANJE koje je uvijek i zauvijek u našoj BITI.

Iz istog razloga moramo razlikovati MUDROST i FILOZOFIJU.

Mudrost je ZNANJE koje dolazi direktno i neiskrivljeno iz SVIJESTI, dok je Filozofija Logičko zaključivanje na račun stečenog znanja uslovljenog proživljenim Iskustvima individualnog Razuma.

Dakle, pitanja su u Razumu dok su ZNANJA (Istine) u Svijesti.

*ZNANJA su odgovori na postavljena, kako i ona, u našem Razumu još ne postavljena pitanja*

Awake.

A što se tiče topica, sve do zavisi od osobe do osobe, i nema gore stvari nego ljudi da se prepucavaju oko bitnosti onoga u šta veruju.

Koja je razlika između pitanja koja filozofija ima vrednost a koja ne, i koja muzika ima vrednost koja ne, koji stil filma ima vrednost koji ne, itd itd itd.

Tanja
nisi razumela kad sam napisao da filozofija sluzi sad nauci kao nekad religiji.Delez i Fuko nisu krivi za to,kao sto nije kriva ni filozofija sama po sebi.Citao sam neka predavanja Fukoa,ti kažeš da on postavlja novi pravi sistem vrednosti.Nice je to nazvao prevrednovanje vrednosti.
Nije sporno da može postojati i danas neki slobodni duh kao sto je Fuko i sl.I samog sebe smatram da sam slobodan.No Fuko i njemu slični nisu nešto sto preovladjuje u modernom svetu.Njihova filozofija se ne živi,njihove vrednosti nisu opste vrednosti.Naprotiv,živi se nefilozofski,vlada surovi materijalizam i potpuno antifilozofsko zivljenje.
Nije nijedan vladar postao filozofom,niti je neki filozof postao vladarom,onako kako je to hteo Platon.
I sam Platon,i ako su tada bile povoljnije okolnosti,nije uspeo u Sirakuzi da uspostavi filozofsku državu.Samo je imao probleme i rizikovao svoj zivot,da bi zamalo bio prodan kao rob.
I ja sam pokusavajuci da živim bar malo filozofski,imam hiljade problema.
Kako je Kant naneo stetu filozofiji?
Još kod Platona mi imamo ideju da se stvar po sebi ne može spoznati,da je teško doći do istine.Takođe kod njega se već desava razdvajanje pojave od stvari po sebi.Tako da Kant nije tu originalan kako neki misle,ali Platon nije insistirao na tome,dok Kant jeste.
Kad se kaže da je stvar po sebi nesaznatljiva,koja se poruka time salje?
To znači da filozofija nema smisla,nema jer i tako je nemoguće dostici istinu.A kad je filozofija nemocna,onda na njeno mesto kao rešenje mora doći nešto drugo.To drugo bi moglo biti religija,ali kako je religija tada već bila nokautirana,na mesto filozofije dolazi na mala vrata nauka.
Ne zaboravimo da je Kant bio prvo naucnik a da se filozofijom ozbiljno poceo baviti tek kad je poceo stariti.
Verovatno nije ni bio svestan da filozofiji nanosi stetu.
I posle njega se javlja gomila papagaja koji misle da će sebe uzdici sto hvale Kanta.Ti papagaji uporno ponavljaju da je stvar po sebi nedostizna,da se do istine ne može doći.
I onda se krajem 19.veka javlja Nice da zaprzi corbu filozofiji.
On jeste otrcavao Kanta,ali u necem je bio i sličan njemu.I Nice kaže da uporno trcanje za istinom i znanjem je odlika skorojevica.
On ponekad čak i hvali velike filozofe PLatona,Kanta,Aristotela,Hegela,ali njegovo otrcavanje istih je ostalo daleko vise upamceno.
Nice je naravno bio protivnik nauke,i mora mu se odati priznanje da je anticipirao mnogo toga iz 20.veka.
On je imao ogroman uticaj na mlade slobodne duhove.
Tako da su Kant i Nice uz druge filozofe duvali vetar u ledja nauci.
Svakako da religija i nauka same po sebi nisu zlo,ali covek ih je napravio da budu.Da nije religije i nauke,covek bi nasao nešto drugo da ispolji svoje zle i egoisticne ciljeve.

Impuls
bojim se da ti slabo razumes Nicea,a i nezahvalno je njega tumaciti.
Ti još nisi čak ni razdvojio veru u boga od religije.Sto je Nice bio kivan na hrišćanstvo,to ima smisla jer su mu preci bili popovi,a i u njegovo vreme crkva je imala jači uticaj nego danas.
Ali danas je bezvezno u religiji videti element koji sputava filozofiju.

Awake
„Dakle, šta je onda Filozofija?

Filozofija je nauka logičkog zaključivanja”

Neće biti.Logika je nauka o zakljucivanju.
Sve vreme si pisao samo o razumu,a razumsko filozofiranje nije ozbiljno filozofiranje.Već sam napisao da prava filozofija ide dalje od razuma,ona ide iz uma,i zato se i zove spekulativnom.
Takvoj ozbiljnoj filozofiji nije potrebna logika,bar ne obična logika.Logika,bar ona formalna Aristotelova može da sluzi nauci,matematici i toj filozofiji koju ti koristis.
Prava spekulativna filozofija koristi transcendentalnu logiku, tj tu se logika poistovecuje sa metafizikom.

„Sve dotle dok neko mora da traži Istinu taj neko, ma kakvu titulu nosio, ISTINU NE-ZNA.”

Daj nam ti onda reci koji je taj koji zna istinu.Ako takav postoji,cemu onda filozofija,šta će nam?
Ako takav covek postoji onda daj nam njegove knjige i mišljenja da naucimo svi za sva vremena.

zašto koristis variablu, ili bolje receno matematicnu vrednost razlika .(varijacije).

„kad ćeš pavijanu već jednom shvatiti da platonove ideje nisu isto sto i kantova stvar po sebi?? ”

Ozimane ne seri jer ja nisam o tome pisao.Nisi shvatio jer o Platonu i nemas pojma.Malo znaš o njegovoj alegoriji pecine i to je sve.Nisi nikad ozbiljno ni dosao do njegovog glavnog dijaloga Fedon,u kom se inače nalazi sve ono sto ti Kantu pripisujes.Vidim na Krstarici si malo pomenuo Fedona,ali nisi ti nikad ozbiljno razmatrao Platona.
A o Hegelu kao najvecem filozofu nemas pojma,samo zbog Sopenhauera.I tu bi samo zbog toga svaku pricu trebao sa tobom zavrsiti.

Awake
„Istina je daleko od Razuma i Uma (jedno te isto).”

Nije jedno te isto.Ne znam zašto bas ali mnogo me podsecas na Ljubu.Ako znaš ko je on.Možda zato što kao i on imaš za sve rešenje,i to naravno onako olako.

„Razmišljanje udaljava čovjeka od suštine.”

A šta ga vodi sustini?Hrkanje posle masnog rucka,podrigivanje ili kijanje?

„Bez obzira da li se neko bavio fizikom ili metafizikom taj se neko bavi pojavom.”

Pa šta ako se bavi pojavom? Pojava nije nešto sto možeš negirati.
To je ona i Kantova zabluda subjektivizma kad je razdvajao pojavu od stvari po sebi.Tu je napravio grešku sto je sustinu tj stvar po sebi video sa druge strane zida od pojave.Pojava se ne može negirati i ona nije nešto separatno,nešto sto nema veze sa sustinom.

Gilbert

„Filozofija bi mogla biti i nauka o subjektivnom (ili subjektu). Jer subjektivno je superiornije u odnosu na objektivno.”

Nije tako.Jeste da u zapadnoj filozofiji ima dosta toga subjektivnog,ali najvrednija filozofija je objektivna.Opet je i tu kriv Kant jer iz njegovog ucenja proizilazi da filozofija i može biti samo subjektivna.

„Ali bih rekao, kao sto je Um koristan, tako je i takva umska istina korisna. Korisna je kao saopštivost. Kao način komunikacije među ljudima”

Ne,um nije koristan,bar ne tako kako pišes,jer on nije nešto konkretno već apstraktno.Za konkretno se obrati razumu.

cuj hegel najveci filozof..pa naravno, onda slede rasel i durant zar ne?

„Impuls
bojim se da ti slabo razumes Nicea,a i nezahvalno je njega tumaciti.
Ti još nisi čak ni razdvojio veru u boga od religije.Sto je Nice bio kivan na hrišćanstvo,to ima smisla jer su mu preci bili popovi,a i u njegovo vreme crkva je imala jači uticaj nego danas.
Ali danas je bezvezno u religiji videti element koji sputava filozofiju.”

Da ti kažem nešto, neću ti vise reci ništa!
Toliko velikih imena uzimas u usta, a tolike bljuvotine izbacujes nazad, pa to je neoprostivo!

Sve sam mislio da to radis samo iz velike volje da sagledas stvari, ali ti vremenom ne pokazujes nikakav napredak.

Što se tiče razmijevanja Nicea, nisam još nikog sreo ko ga je mogao razumjeti kao ja ... sem možda alim koji to možda ne želi da prizna, ili u cast Platonu ne dijeli sasvim njegovo mišljenje.
A sumnjicio sam jedno vrijeme i pokojnog Ramba sa diskusije istorija.
I to vazi u www okvirima!

Zanimljivo je kako se svi ovde pale na neke apstrakcije i uopste šta drugi kažu, kao da ni sekundu vlastitog zivota nisu imali.

Dovlaa

Nemam vremena sad da odgovaram na sve, osvrt na sledeće:

„Citao sam neka predavanja Fukoa,ti kažeš da on postavlja novi pravi sistem vrednosti.Nice je to nazvao prevrednovanje vrednosti.”

Nice je živeo u sasvim drugom vremenu. U tom kontekstu ga i posmatram. Sad ću reci nešto sto je za ozbiljnije diskusije, kakve ne ocekujem ovde. Koja vodim sa ljudima koji su mnogo iskusniji od mene, uzivo... ali nema veze, evo da kažem: filosofiju treba posmatrati u kontekstu u kome je nastala. Sve sto postoji samo u odredjenom kontekstu i postoji, u _ovom_svetu. Inače bi izveli u metafizickom svetu, zar ne...

„Nije sporno da može postojati i danas neki slobodni duh kao sto je Fuko i sl.I samog sebe smatram da sam slobodan.No Fuko i njemu slični nisu nešto sto preovladjuje u modernom svetu.Njihova filozofija se ne živi,njihove vrednosti nisu opste vrednosti.”

Mene uopste i ne interesuje da se po vecini ravnam niti smatram da je moj svet - svet vecine.
Nije nešto vrednost ako ga prihvate svi i postane „opsta vrednost”. Postoji nešto što se zove _habitat_ i postoji nešto što se zove _horizont_... da ne dužim, umorna sam.

„Nice je živeo u sasvim drugom vremenu. U tom kontekstu ga i posmatram. Sad ću reci nešto sto je za ozbiljnije diskusije, kakve ne ocekujem ovde. Koja vodim sa ljudima koji su mnogo iskusniji od mene, uzivo... ali nema veze, evo da kažem: filosofiju treba posmatrati u kontekstu u kome je nastala. Sve sto postoji samo u odredjenom kontekstu i postoji, u _ovom_svetu. Inače bi izveli u metafizickom svetu, zar ne... ”

Ovo sto pišes je antifilozofija.Kod tebe za svako doba postoji određena prikladna filozofija,kao letnja i zimska garderoba,letnje i zimske gume za auto.
Za filozofa nije bitno u kom je vremenu živeo.Filozofija je jedna,opsta i vecna.Ona se ne prilagodjava vremenu,vladarima,civilizacijama.Ako to radi onda nije prava filozofija.U moderno doba filozofija je sklonjena na marginu zbog razvoja nauke.U anticko doba nije bilo jake nauke ali je tada filozofija imala problema zbog religije ili nečeg drugog.
Kako god bilo,šta god da potiskuje filozofiju,uvek je to jedno i isto.Materijalna strana coveka pobedjuje,ali time neću praviti vecnu borbu i dualitet duhovno-materijalno.Oni postoje i potrebni su oboje,ali kad kažem da materijalizam tj egoizam u coveku pobedjuje hiljadama godina,ko prati filozofiju on će shvatiti.

„Mene uopste i ne interesuje da se po vecini ravnam niti smatram da je moj svet - svet vecine.
Nije nešto vrednost ako ga prihvate svi i postane ”opsta vrednost„. ”

Nisi me shvatila.Ja nisam pisao da ti trebaš da se povodis za većinom.Već sam napomenuo da Fuko i ako zastupa prave vrednosti,želi promenu sistema vrednosti,ipak on ali ni bilo koji filozof nisu nametnuli da te filozfske vrednosti postanu zivotne vrednosti cele civilizacije.Jer filozofija i covek pobedjuju samo ako filozofske vrednosti postanu vrednosti svih nas,celog drustva.
Ovako kako je bilo kroz ovih par milenijuma,filozofija i istinske vrrednosti su bile samo deo genijalne elite retkih uzvisenih umova.

Hm, moji komentari nestaju... good to know:)

Ozimane vide li ti da je ova tema „Zivot je reka” ne samo izdvojena već je na home stranici?
Nemoj da te vidim da si je minirao,jer lepo je videti narodnu filozofiju.To ti je kao one narodne epske pesme.
Jeste da ih je Siler smatrao bezvrednim,ali tu je tvoj Gete koji ih je voleo:)

Sve zavisi kakva će jagnjetina da bude.A i pivo je važno.

Wakan,svaka ti je ko Njegoseva.

A šta bi ti jače seronjo:)
Njegos je i tako najmudrija srpska glava.

Sticem utisak da sam rekao nešto sto me je učinilo smesnim. Bilo bi zato lepo sa vase strane da mi ukazete na grešku kako bih korigovao svoje znanje i postedeo sebe sličnih situacija.

čitate = c i t a t e

skripta SC opet brljavi stvari

Covjeka treba otkaciti sa liste zelja, jer je on odlucio da sve probleme „od*ebe”, sto znači da ne trazi rjesenja umom ili silom, nego sexom i samoodricanjem kao dokazom dobre volje.
Naravno, jaka volja je daleko vaznija od dobre volje, jer se samoodricanjem volja slabi, „odobrovoljuje” i najzad gasi.

Zato svako ko hoće mudrost treba da se otarasi modernog covjeka koji nezaustavljivo srlja u propast. Naravno, i taj moderni covjek je visoko istakao svoju zastavu „mudrosti” i zove vas da se pridružite njegovim orgijama, ali upravo to bi jakom covjeku moralo biti odvratno i na svaki način bi morao da se bori protiv te zastave modernog covjeka.

„Cilj filozofije nije izdvajanje iz mase već primoravanje te iste mase da bude korisna.” djavole, filosofija ne primorava. To rade politicki lideri koji bi pozajmili neciju filosofiju pa bi na osnovu nje kasnije primoravali masu da bude korisna. Filosofija ne primorava već pomaze onome ko je razume. Filosof se polako odvaja od mase uvidjajuci njene zablude, obmane, dogme, ne znanje itd. i kreće sopstvenim putem pridržavajuci se filosofskih nacela i vrednosti. Samim tim privlaci paznju mase na sebe koja iz ljubomore i zavisti pocinje da upire prstom kao na nekog koji radi sve suprotno od drugih. Odvajajuci se od mase filosofos radi najbolje, to što radi i sluzi kao primer svima ostalima. Primer koji vrlo mali broj ljudi sledi iz prostog razloga sto u filosofiji ne postoji interes. Filosofija ne udovoljava masi već joj ukazuje na greške koje istoj toj masi nanose veliku stetu. Sav ovaj haos u svetu je posledica unutrasnjeg sukoba koji covek ima u sebi i koj mu ne dozvoljava da živi u miru sa samim sobom, jer ko nije u miru sa samim sobom ne može da bude u miru ni sa okolinom. Osoba koja je u miru sa sobom, u miru je i sa okolinom. To o cemu ti pišes je „$-filosofija” u kojoj su glavni „filosofi” Onazis, Kapone, Arkan itd. i „cela masa može da pronadje svoj interes u njihovoj filozofiji i rukovodeci se svojim interesima sprovodi filozofiju u delo.”

„ceo sistem je napravljen tako da jedinka nema izbora,htela ne htela mora da radi u skladu sa tom filozofijom makar i ne mislila na taj način.”

Djavole,znam šta želiš reci.To jeste tako generalno.Ipak,recimo ti sam čim već shvatas obmanu,foru,ti već jednim delom iskaces iz već nam spremljene sheme.Znam da su tebi,kao i meni,mnogi putevi zatvoreni,da nam nije lako iskociti iz kalupa koji su nam drugi odredili.Ali ipak,ponavljam ipak,postoje mali putici,male stazice gde mi možemo izbeci taj nametnuti put i takvu nakaznu filozofiju zivota.Naravno,nikad ne možemo biti potpuno izolovani da nas nikako ne pogadja i dotice taj nametnuti nakazni materijalisticki sistem.
Otuda ja takozvanu zapadnu demokratiju vidim samo kao manje zlo od raznih nedemokratskih sistema tipa Kuba,Srbija i sl.U toj zapadnoj nazovi demokratiji,covek kao mi koji razume smisao,ipak ima malo vece sanse za svoj neki put,za neku svoju slobodu i viziju.
U drugim manjim siromasnim zemljama prosecan covek jedva da prezivi boreci se za hranu i on nema vremena da se bavi smislom zivota.
A postoji vise nacina da ti,ja i slični,poprilično bojkotujemo i zaobilazimo nametnuti vecinski sistem zivota.
to prosto mogu napisati kao mali prirucnik za one koji žele to izbeci,ali obično ko želi da sve to izbegne,on i sam zna mere i nacine.

Djavole kad kažeš da bojkot nije rešenje,da treba nešto bolje ponuditi;kako onda nešto ja da preduzmem,ili ti,kako prici toj stoglavoj azdaji?
Daj reci šta je rešenje,šta ja kao jedinka mogu da uradim da nešto promenim,da se ne zavrsi sve na bojkotu sistema.

Dobro si napisao za religiju.

„Drugim rečima ti kao izolovani pojedinac možeš da živis neku svoju filozofiju u drustvu samo u onoj meri u kojoj te drustvo tolerise.”

To sto ja živim svoju filozofiju,sto je samo ja živim,sto je ne mogu nametnuti drugima ili svima,ili sto je ne želim nametati,ne znači da je ta moja filozofija pogresna,da nije univerzalna.
Jeste da ću ja biti limitiran od drustva,ali tu ipak postoji veliki prostor.Taj prostor je veliki ako ja umem da izbegnem zamke drustva.
Velika je razlika između mog takvog zivota pojedinca i zivota narodnih masa koji su prihvatili nametnute vrednosti.
Opet da napomenem zašto materijalno blagostanje ne može biti osnov duhovne ravnoteze,pa se vratimo opet u nticku Grcku.Oni jesu za to vreme bili bogati,ali njihova moc i bogastvo su bili na nezdravim temeljima jer su orobljavali kroz stalne ratove druge narode,imali su robove.I tada ipak vecina grckog naroda su bili materijalisti kojima je bila gadna i mrska filozofija i umetnost.Otuda i jesu pitali Aristotela koja mu je korist od filozofije.I danas svuda u svetu ako narod vidi nekog profesora,akademika,on vrti sumnjivo glavom,gadan mu je taj poziv ali ako iza poziva akademika stoji poveca plata,pa zvanje,pa dobro namestenje,pa susret sa javnim licnostima,e onda cene akademika.
Materijalno blagostanje pruza uslove za kulturu tek zato što u tom drustvu vecina naroda ne mora da brine za golu egzistenciju.Ali mi i danas vidimo da depresivnih,alkoholicara i narkomana ima bas najviše u Americi i bogatim zemljama.
Ti mislis da se materijalizam u odredjenom stepenu može zaustaviti,i onda se okrenutu ka filozfskom nacinu zivota.Ne može,jer materijalno bogacenje je zarazno,siri se kao virus,vecito je nezajazljivo.
Kapitalizam je nastao usled ogromnog rada ljudi,materijalno blagostanje se ne može postici bez velikog svakodnevnog rada ljudi,a onda se nema vremena za filozofiju i kulturu.Tacnije tada za nju ima samo mali broj ljudi.
Diogen i drugi grcki mislioci su govorilid a je coveku dovoljno da dnevno radi samo par sati,ali on hoće medenih kolaca.
Danas u zapadnom svetu mnogi ljudi imaju plate od 2-3000 evra.Šta će coveku msecno toliki novac,na šta da ga trosi?Naravno na budalastine.
U doba renesanse u Italiji opet ozivljava grcka umetnost,opet pokrenuta novcem,i zato ni ona nije trajala i nije imala zdravu osnovu.Filozofija tad ipak nije rasla i pored velikog novca u Firenci,Veneciji,Rimu.Umetnost je tad rasla cisto kao hir i zabava bogatih Italijana i kao posledica pada Carigrada i izlaska helenske anticke kulture iz palog Carigrada.
Filozofija se ne može silom nametati,bar ne ona prava filozofija.Jer ako je prava,onda su njeni vlasnici ljudi van vladajuceg sistema,a na drugoj strani su protivnici te filozofije,tj ljudi iz vlasti koji imaju silu.I u tom slučaju zna se ko pobedjuje,onaj koji ima silu a ima je vladar.Platon na Sirakuzi je dobar primer toga.Zamalo nije izgubio glavu zalazuci se da njegova filozofija bude univerzalno primenjena.
Ja sam po tom pitanju pesimista;ne vredi se žrtvovati za bagru generalno,jer kako piše Bajron u pesmama pominjuci Aleksandra Velikog,ne vredi Svet osvajati.
Ali visi covek ne zali svoj zivot,ne ruga se idealima i daje zivot za njih ako ustreba.Bas kako je Lord Bajron dao svoj zivot za grcku slobodu od Turske 1824.

„Nisi tako mudar u uspehu bio;
U zanosu svoje Ambicije lude
Ti taj prezir iskren nikad nisi krio,
Odbij'o si njime mišljenja i ljude;
Te, sto bi ti bili od koristi,jedi;
Ponizeni resise najzad da ti sude:
Osvajati, gubiti ovaj svet ne vredi;
Ti to spozna,ko i svako ko put takav sledi.”

Tvoja je naj bez-vrednija!!! Stvarno!!!