Izgleda da si ti malo krivo postavio ovu pricicu,bolje reci zabavnu zagonetku.Pretpostavljam da je uvodjenje televizora u sobu radi zadovoljstva onog koji boravi u tom skucenom prostoru.Taj tv dodje tom jadniku kao sva sreća i jedina uteha u svoj bedi samoce i skucenosti.Tako bi trebalo biti,ali iz tvoje postavke vidi se da taj tv umesto da donese neku relaksaciju,utehu,zabavu,da prekrati vreme;on u stvari još vise pojacava muke tog koji ga gleda,jer na televizoru se stalno smenjuju loše vesti,grozote i gadosti.

Možda bi u pauzi tih vesti,kad je vreme za EPP,mogao neki kratki pornic:))

Dakle ako se rukovodimo nekom demagogijom,mi bismo morali da iskljucimo tv,i ako nećemo vise imati ni tu jedinu zabavu,ali žrtvovacemo svoj komfor na racun sreće celog sveta.
Samo ima još jedna nelogicnost u tvojoj postavci:

„Receno vam je da ako iskljucite TV, sva patnja tog sveta nestace istog momenta.”

Tvoj tekst prejudicira „ili-ili”.Ili ćemo tv iskljuciti i tako sebi učiniti zlo,ali pomoći celom svetu,ili ćemo tv ostaviti ukljucen zarad svog dobra a na stetu celog sveta.
Međutom nije tako,da nije tako vidi se iz ove tvoje recenice koju sam citirao.
Jer ako isjkljucis tv,sva patnja sveta nestaje,onda samim tim nestaje i tvoje patnje jer i ti si deo sveta.
Ili to tako ne izgleda iz uvoda tvog teksta?
Ovde se radi o sustini,o univerzalnom,o tome da je sve jedno,da u svetu i ako privid tako čini,ipak ne postoje antagonizmi i potpune suprotnosti.Svi smo jedno,i kao sto je još Sokrat rekao-sve nastaje iz svoje suprotnosti.
I zaista jeste tako;zlo nije samo zlo već je ono i dobro,a dobro je i zlo a ne samo dobro.

Htedoh reci,tvoj izbor nema veze sa drugima,on je sebican i egocentrican,biras šta tebi lično najviše odgovara.Prazno i bez patnje ili ispunjeno patnjom.

U stvari još uproscenije gledano, dilema koja se postavlja je šta izabrati za vecnost, postojanje ili nepostojanje (neon).

Filozofija je sama po sebi optimizam.Samo filozofski početnici smatraju filozofe i filozofiju pesimistickim.Oni vide ogromne kritike koje vrse filozofi i filozofija,pa tako naivno tvrde da je filozofija nešto mracno,depresivno i pesimisticko.
Znanje jeste sreća,a gde je srećaa tu je prilika i za nesrecu.Ti ne shvatas ovu filozofsku relaciju koja se provlaci vekovima i koju je zadnji od velikih filozofa razradio Hegel,a nijedan ozbiljan filozof pre ili posle njega nije je osporavao.
Kad Sokrat kaže da ko uvecava znanje uvecava i svoju patnju,to laici i tumace bukvalno,ali ne mogu dalje od toga ići.
Sokratu kom je puno toga biloi jasno,zato je i izabrao da umre kako je umro.Nije se kao vecina plasio smrti,jer sto je covek visi on je svesniji smrti i prolaznosti,ali on je se manje boji od prostaka.

„Ako filozofija postavlja pitanja u cilju dolazenja do istine,to ne znači da će i pronadjena istina filozofu (ili običnom puku) biti po volji i da će ga ciniti srećnim”

Istina nije po volji ni svetini a ni filozofu.Uz razliku sto svetina istinu ne smatra istinom,oni je vide uglavnom drugacije.
Filozof,mislim,u početku takođe nije zadovoljan istinom,ali ako se zaista dodje bar blizu istine,onda ona ma kakva bila,ne može doneti nesrecu već sreću.
Opet se i tu preplicu sreća i nesreca.
Instinski veliki um ne može biti takav a da ne dodje kad tad u sukob sa svetinom,sa vlastima.Primer Sokratov je pokazatelj da je tako.
Tako da meni nisu bas mnogo bliski mudraca poput Getea i Aristotela koji behu uz skute vlastodrzaca.

„Naprotiv,vecina smatra da su te istine uglavnom loše i samim tim,da filozofija neminovno vodi ka depresiji.”

Opet kažem,istina kao takva ne može biti losa.Losa su dela ljudi.Ta vecina koja tako smatra,gaji mrznju prema svakome ko im skine mral sa ociju i razgoliti ih sa svim njihovim podlostima i bedama.
Ko ih izvede iz one Platonove pecine,taj mora da bude kamenovan i izrugan.
Slazem se uglavnom sa svim sto si napisao u zadnjem postu,samo se nadovezujem.
Jeste da covek svetine pati zbog svetovnog svakodnevnog zivota,zbog laznih vrednosti koje su sav njegov zivot,ali i mudrac pati jednim delom svog zivota.Mislim da on pati upravo zbog svoje svesnosti.On uvidjajuci svu bedu ljudsku,ne može ostati hladan,a zna da on sam ne može puno izmeniti.
Nije mu lako izgraditi svoj zasebni svet kako ga se ne bi ticale sve podlosti puka.I on mada možda neće,deo sveg sveta,i kao takav mora patiti sa njim,bas kao kad jedan organ oboli onda pati ceo organizam.

„ok. kažu da nepostoji patnja. samim tim ne postoji ni sreća.

ima mudraca koji tvrde da se covek oslobodio sveta kada prestane da se raduje i prestane da bude tuzan.”

Ovo ovo su rascistili na nas način grcko-rimski filozofi stoici.A neki pre njih na drugi način.
Otuda i grcka mudrost kaže da se mudar sreći ne raduje a u nesreci ne tuguje.
Ja to vidim kao prevenciju,jer već kako sam napisao,sto je covek podlozniji sreći tim je i skloniji nesreci.
otuda svet i nije crn ili beo.
Rimski pesnici bi rekli „ne veruj prisutnoj sreći”.
Isto se tako može i reci „ne veruj prisutnoj nesreci”.

mozhe biti da su ga zazidali u sobu kao u vechnu tamnicu ...

iskljuchila bih TV i nastavila svoj ludJachki film , isto mi se hvata ... a srećni svet mozhda i jednog dana dospe do mene ionako mi je garantovana vechnost...

puno bolje nego da mi se u svom sebichnjashtvu desi da se pokvari TV od silne upotrebe pa onda nikom nishta...

nego, chemu vodi ovakvo pitanje, m? tj. odgovori ...?