Па кад си се ти јавио, сигурно да се бежи као од смрдљивог сира :)))

:)))
Јадан си по обичају.

КК дарлинг, вероватно техника није толико инспиративна тема као намештај. Толико често се све мења (технологија израде, дизајн...) да већина људи и не прати сваку иновацију.
Ствари су и овде почеле да се бацају, а не да се поправљају. Јефтиније је купити нешто ново. Овде код нас, све је вишеструко скупље, па су увозници и продавци добри и при попустима од 70%.
Мали пример - летос смо свратили у назовимо то, робну кућу играчака у Солуну. Купили смо доста тога што за малецког, што за рођенданске поклоне његових другара. Пре месец дана, у излогу једне наше продавнице, угледам играчку коју смо купили младунцу и коментаришемо како нисмо морали да довлачимо исту из Грчке. Онда видимо цену - код нас кошта 5230,00 динара, значи 52 евра, а у Грчкој смо исту платили 4 евра... Невероватно. Реч је о неком камиону који се склапа по шеми од металних делића... Изгледа лепо када се склопи и генерално, лепа и едукативна ствар. Права за дечаке.

Сличан је однос (мада не толико диспропорционалан) и са ценама других ствари.
Даље, по закону, за сваку од тих роба треба да постоји овлашћени сервис, резервни делови, гаранције... Често се деси да купиш мачку у џаку, да нема резервних оригиналних делова, да продавац не поштује услове гаранције, а најчешће се дешава да се маса тих фирми после кратког времена пословања гаси... Дакле, имаш гаранцију а немаш код кога да замениш или поправиш неисправну ствар коју си скупо платио. Најчешће баш продавци беле технике.

То је сада друга врста проблема и нема пуно везе са сајмом технике.
Да, то је један од најнепосећенијих сајмова. Сајам аутомобила, Сајам намештаја и Сајам књига су најјачи, као и Сајам грађевине на Београдском сајму, а Сајам пољопривреде у Новом Саду.

КК дарлинг, плашим се да је копија ово чудо код нас које је скупље.
Ради се о невиђеној похлепи и безобразлуку увозника.

Својевремено, радио сам са фирмом која се бави производњом играчака код нас, а пред Нову годину знају да увезу већу количину коју пласирају кроз разне фирме и раде као велепродаја за друге мање продавце. Човек ми је објаснио и несразмеру и због чега оригинална играчка има различите цене. Постоји тзв. четврта смена. То су људи који раде „невидљиво”. Производи се одређена количина за рецимо Мател, а за купце који плаћају кешом, производи се још играчака, а да се не пријављује наручиоцу посла. Само се склањају са траке и пријављују као шкарт, а апсолутно су исправне. Ове наше барабе навукле Кинезе на кеш, па све функционисало само тако. Радио човек тако ’90-тих година. И што је најлепше, није претеривао са уградњом, јер је у старту имао исту робу по знатно нижој цени.
На исти начин функционишу и патике. Дешавало се да се ниоткуд појаве контролори, па се заплене, али је то уобичајена пракса. Најк патика из четврте смене која се продаје по 200 евра, у кругу фабрике кошта око између 30 и 40. Транспорт и други трошкови су по пару око 20, па гледај колика је зарада :)))