Novi Sad je bolje prošao. Na novosadskom keju otkriven je spomenik slavnom azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju! Ne, on nije komponovao pesmu koja je ove godine pobedila na Evrosongu. Uzeiru je autor azerbejdžanske himne, a uzgred se bavi i pevanjem klasične muzike. U te dve rečenice stao je opis čoveka čija bista sada krasi kej „srpske Atine”.

Ali kakav god da je kompozitor, on je ipak samo muzičar, i koliko god nam bio nepoznat, ne može biti da se ogrešio o svoj narod. To što nema nikakve veze sa Srbijom i njenom kulturom, koga briga. Mi smo otvorena zemlja i svako ko nam ponudi bronzanu bistu može da je posadi po srpskim trgovima, gde god hoće i kada god hoće, makar o dotičnom ništa ne znali. Samo neka se plati.

Beograd je prošao mnogo lošije. U Tašmajdanskom parku, uz veliku pompu i nadahnute govore srpskog i sadašnjeg azerbejdžanskog predsednika svečano je otkriven spomenik Hejdaru Alijevu. Ne znate ni ko je on? Pa vašem neznanju nema kraja.

Veliki sin i otac prijateljskog azerbejdžanskog naroda i države Hejdar Alijev je bio dugogodišnji kagebeovac. U vreme dok je postojao Sovjetski Savez visoko se kotirao pa je u jednom momentu bio i šef KGB za ovu sovjetsku republiku.

Kada je došlo vreme da se Rusija svede na što manje granice, Alijev je poveo svoj narod u stvaranje države Azerbejdžan i od tada je bio njen gotovo doživotni predsednik. Tek nekoliko meseci pre smrti prenosi vlast na sina koji je formalnosti radi, da ne kažemo i demokratije, očevu odluku potvrdio na predsedničkim izborima. Dakle, taj momak, drugi u vladavini dinastije Alijev boravio je prethodna dva dana u Srbiji.

Da ne bude zabune, da ne pomislite da njemu za života dižemo spomenik. Ali, ko zna, ako plati pet miliončeta, možda njegova bista osvane na Kalemegdanu. I Kališ kao i Tašmajdan ima te turske reči u korenu, a za Azerbejdžance kažu da su zapravo Turci. Pošto je Srbija u turskoj zoni uticaja, eto još jedan argument za sejanje bista azerbejdžanskih vladara po Srbiji.

Dok čeka svoju bistu, mlađi Alijev slavio je slavu svog oca o kojem Srbi ništa ne znaju, a za kojeg u svakoj enciklopediji piše da je vladao uz kult ličnosti, neviđenu korupciju i teror nad opozicijom.

Takav lik sada „krasi” jedan od najlepših prestoničkih parkova i to samo zato što je sa nepunih dva miliona evra Azerbejdžan učestvovao u obnovi Tašmajdana!

Kada je gradska komisija za imenovanje ulica i trgova prošle godine uz nevericu novinara najavila da je prošao predlog Azerbejdžana - mi vama pare a vi nama bistu našeg voljenog diktatora, kao argumente je navodila to što je Srbija u prijateljskim odnosima sa Azerbejdžanom, a i u Bugarskoj je na ovaj način podignut spomenik starijem Alijevu! Stalno se potezalo i to što, iako dominantno muslimanska zemlja, Azerbejdžan nije priznao Kosovo. A svi znamo da to nije zbog ljubavi prema Srbiji, već zbog secesionizma koji imaju u Nagorno Karabahu.

Nasuprot Alijevu, nalazi se bista Milorada Pavića. Zašto baš Pavića, a otpali su kralj Petar, Stefan Nemanja, Miloš Obrenović, Meša Selimović, Mika Alas?! Pa zato što je Pavić napisao „Hazarski rečnik”, a tamo se pominju preci današnjih Azerbejdžanaca. Dakle sve je bilo podređeno pokojnom Alijevu. Uostalom ko su pomenuta imena iz srpske istorije naspram jednog Azerbejdžanca?! A, i dva miliona na ovu nemaštinu nije za bacanje. O da, oni će zauzvrat u centru Bakua podići spomenik Nikoli Tesli. O svom trošku. Oni Teslu, mi Alijeva, baš je za poređenje.

Šta mislite, koliko bi Hrvati dali za blaženog Stepinca?! Što da ne, sve ima svoju cenu, a mi smo zemlja i narod na rasprodaji.

JA