Треба да видиш део Сењака код зграде БИГЗ-а.
Пре неки дан онако из чисте радозналости скренем у део Сењака у којем никада нисам био... Изненађење. Дођем у Манасијеву. Време као да је стало у том делу. Изађем из кола, прошетам. Мале циганске кућице и непропорционално великим двориштима у којима има свега... Пуна улица деце. Нема саобраћаја. Деца измешана. Има доста и наше. Мусави, трче, весели, неки возе бајсеве старе неколико генерација...Највероватније наслеђене од родитеља или нађених ко зна где. Била и једна поника...
Направио сам круг. На тренутак сам им завидео на безбрижности и једноставности.
А ми и даље нешто журимо, нервирамо се око свега, презаштићујемо децу и купујемо гомилу непотребних ствари. Инфицирани потрошачким вирусом. Живимо стресно са мачем неизвесности изнад глава...
Ето.

bole darling bre! Kakvi su to melodramaticni tonovi kod tebe, nadam se da si dobro. Pa zašto postoji diskusija Beograd? Ovde će da ti oteramo stres :))))

ps. uhvatio si se tih cepova, a ja sam ti lepo govorila da nisi trebao da napustas soferke. Mnogo je manje stresno i manje se radi, a zimi skoro ništa ;D

Ja stare stvari bacam u djubre, a poklanjam nove. Mi ovde u Kanadi često kupimo garderobu koju uopste ne nosimo. Šta znam, dopadne mi se recimo neka bluza i odmah je kupim i kao nosicu je za ovu ili onu priliku. Međutim, nekako ispadne da je ni jednom ne obucem! A još plus, odjednom skapiram da mi se ne svidja. I tako još pet sest komada odece i eto paket novih stvari za poklon kome treba. Meni je zao da dajem staro i iznoseno, imam postovanje prema „less fortunate”.
Ako ljudi nemaju da kupe odecu i obucu, to ne znači da treba da nose nečije iznoseno i isprano.

baresh,

ma šta objašnjavas budali, ovde izigrava kao nekakav „standard” a na Emigraciji se prebrojava za svaki cent na kasi. jandica.

uostalom, sad i nove farmerke kad kupis, već su isprane i iscepane! to je IN. :))))

al to nije ništa, problem je kako pomoći nekome ko je „less fortunate” u glavi, kao nasa KK-enjara.