nisam ni znala za temu tako da ni slovo nisam procitala. isla sam na politiku, ali tamo vas nije bilo.

130 postova?? pa to je bilo gore nego kada nole krene da udara loptice! po ovome sto w rece, vidim da ste se bili „istomišljenici” do mojega.

Eto i ti si bio a Vltava i ja smo deo onih 4,5 miliona sto su sreću morali da potraže izvan otadzbine.
Bilo kako bilo ja ovako priglup uspeo sam da primetim da recimo Englezi Italijani Spanci Francuzi itd više ne traže sreću preko okeana. ne dolaze odavno...
I onda mi je nešto palo na pamet ,možda gresim reci mi ,pozeleo sam da i iz moje zemlje niko ne mora da sanja vizu i odlazak u emigraciju,nego da ljudi žive i umiru tamo gde su rođeni. Uopste ne znam odakle mi takva ideja,evo tek posle tvog posta uvidjam da gresim da je prava sreća živeti 10 000 km od mesta gde si prvi put poljubio neku curu.
Da li ti je već neko rekao da imaš nešto prosvetiteljsko u sebi ?
Svetla buducnost , osam milina Srba svi sa radnom dozvolom i avionskom kartom u dzepu...fenomenalno...

Evo da ti kažem o cemu se radilo, tema je bila manje vise pristojno diskutovana Pomezni inače voli provokativne teme ,desilo se da je potkacio neke malo ozbiljnije stvari al sve je nekako teklo regularno, Onda se pojavila njegova stara drugarica KK i ka dsu poceli da razmenjuju izlive neznosti izgleda da nadlezni to vise nisu mogli da tolerisu, nekako u to vreme i ja samo izlazio iz neta ( zivot, yebes mu majku )tako da ne znam pricu do kraja al nije teško pretpostaviti.

gosn w, ja sam bila pristojna, ok? Zbog mene se sigurno nije obrisala tema. Najverovatnije zbog toga sto je moderator smatrao da je temi mesto iskljucivo na diskusiji Politika.

sada mi je malo jasnije. pompezni je bio za ukazak u eu jer u tome vidi mnogo prednosti, as neki su bili ili protiv toga, ili su videli i negativne strane.

i pre odlaska iz zemlje znala sam za neke negativne strane te odluke, ali tek kada sam pocelas da živim i radim ovde, tek tada sam zaista shvatila prednosti i mane.

tako je i sa ulaskom u eu ili u bilo koju asocijaciju. bez kritickog osvrta na bilo koju odluku i dobro sagledavanje eventualnih posledica, samim tim biti spreman da se sa istima nosis, nema dobre odluke.

verujem da si i ti to radio pre nego si odlucio da se vratis u srbiju.

pompezni,

ti pricas kao da nikada nisi živeo van zemlje :)

ja lično mnogo bolje vidim sa geografske i vremenske distance, ne znam za tebe. kada se igra neki sportski mec, svaka utakmica se detaljno analizira gledanjem snimka i tada se vide propusti i dobri potezi mnogo bolje. dok ucestvujes adrenalin i emocije se teze kontrolisu.

to ne znači da oni koji žive u srbiji ne vide i ne cuju. ima ih koji trpe sve sto im se desava, ali vide i dalje od ovoga sto danas dozivljavaju.

ne, neke teme zaista nisu za sprdanje, ali ovo je javni sajt i svako može da misli i piše šta mu padne na pamet. najteza posledica je brisanje ili banovanje.

Tema ti je s pravom obrisana.
Naslov teme je bio bezobrazno izazivanje. Ton i sadrzaj tvog uvodnog izlaganja je za batine i zatvor.
Mnogi se verovatno osecaju ponizeno i porazeno ovih dana.
Koristis situaciju. Postoji opis hijene kao st si ti:
„Kad mangupi razbiju frajera i ostave ga da lezi na zemlji, on prileti i shuta ga nogama”.

Ti si u dusi ono dete sto tuzaka drugove u stilu: „Nisam ja on je”.
Ti si ona slina koja kad njegova ekipa gubi, neće vise da igra.
Ti si onaj koji menja dres po potrebi kako bi ispalo da si uvek na strani pobednika.
„Ti si rođen cas ko musko cas ko zensko, koga je to briga, sam znaš, rođen si ko p..ch ka”.

I da te obavestim, druzio sam se godinama intenzivno sa Hrvatima. Draži mi je dobar Hrvat nego los Srbin.

Slino drugosrbijanska.

A zaboravljas kada je taj isti Mladic dozvolio HVO-u i Hrvatima civilima kod Varesa da predju na teritoriju RS kada su ove muslimani napali. Tu je bilo na desetine hiljada Hrvata.

Zaboravljas kada je taj isti Mladic isto to dozvolio istim tim Hrvatima u Centralnoj Bosni da predju u RS kada su ove muslimani napali. I tu je bilo na desetine hiljada Hrvata.

Pamtices samo Srebrenicu a zaboravices Dobrovoljacku ulicu u Sarajevu, jamu Kazane u Sarajevu, logore Viktor Bubanj i Centralni zatvor, takođe, u Sarajevu, Tuzlansku kolonu, Bradinu kod Konjica, Vozucu i jade koji je tamo tvoj narod dozivio od mudzahedina. Zaboravices i šta je bilo sa Srbima u Mostaru. Zaboravices i one jadne Srbe cijim su organima trgovali na Kosovu.

Zaboravices ti sve samo da tvom dupetu bude dobro.

Nije u pitanju Mladic, već dokle vise da se Srbija saginje i pushi racku svima okolo, jer „Evropa nema alternativu”.

Isti ovi koji su uhapsili Mladica su rekli da čim se Karadzic uhvati, biće nam bolje.

Eto, Radovan je već treću godinu u Hagu a Srbiji još gore.

Kada budes shvatio znacenje pojmova „Sloboda” i „Dostojanstvo”, biće ti mnogo jasnije neke stvari.

Postoji način da Srbija udje u EU, da bude postovana i cenjena.
Mnogi nasi ljudi su po belom svetu, žive i rade uspesno. Kad bi Srbija radila ono sto je svaki taj pojedinac radio, na putu do belog sveta, kad bi bila snalazljiva i vredna, sve prepreke bi brzo pale.

Na zalost, slinave drugosrbijanske marionete rade nešto sasvim drugacije. Umeju samo da prodaju, izdaju, ponize, upropaste. Umeju samo da kleknu i popuse ili da se naguze kad im i kako im gade kažu. A kad nas takvi vode ne možemo da ocekujemo ničije postovanje već samo prezir, stap i sargarepu.

Slepci kao ovaj pompezni su toliko kupili propalu pricu vladajuce zute gamadi da ne vide dalje od nosa.

Evropa nema alternativu je dogma koja nas skupo kosta.

Onaj ko ne sledi slepo propalu dogmu ne mora da bude zaostala sirovina, već neko ko misli i smatra drugacije.

Волели смо је и због тога, Европу мислим, што су нам тамо студирали прадедови, што нам је отуда са Давидовићем дошла штампа, са Шлезингером музичко образовање, са Доситејем и Стеријом култура и просвета, са Јованом Ђорђевићем и Јоакимом Вујићем позориште, отуда нам је стигла железница, пошта, савремена медицина, архитектура, врхунско сликарство... Волели смо је, Европу мислим, јер се у њој на телевизији, критиковала сопствена влада, новине су откривале политичке афере а радио није преносио само конгресе и извештаје о водостању...

Драги пријатељи, да би човек био срећан, потребно је да живот проводи са особом коју воли, да ради посао који воли, да је здрав и да је слободан. А ми нисмо били слободни!

Зато смо, када је непогрешиви, плавооки обожавани, изненада и сасвим неочекивано, на њихов ужас и огромну жалост, умро, помислили, ево је. А слобода је изостала. Због тога смо, и због имитације демократије, која је уследила, почели да се бунимо, да шетамо, да звиждимо, да организујемо митинге. Хтели смо у Европу! Због ње су нас пендречили, поливали воденим топовима, гушили сузавцем, хапсили...

Хтели смо у Европу, међу уљуђене, поштене, праведне и насмејане народе. Хтели смо да живимо као сав нормалан свет. Као Европљани са властитим именом и презименом, са нашим идентитетом, као своји на своме. Европа нас није хтела такве!

Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру – Европа нема алтернативу. Све има алтернативу, драги пријатељи, алтернатива рату је мир и обратно, да није тако не би било Термопила и Галипоља, Мојковачке битке и Ватерлоа, Косовске битке и Солунског фронта; алтернатива животу је смрт, алтернатива свађи је помирење, алтернатива мржњи је љубав, алтернатива поносу су уњкавост и снисходљивост. Само породица и отаџбина нису алтернативни! И можда ваздух?
А бивши пионирски и омладински руководиоци, поносни носиоци штафете, партијских књижица и функција, данашњи министри и опозициони лидери су управо такви. Снисходљиви до гађења и презира.

Високи европски функционер, Штефан Филе, изјављује пре неки дан, цитирам: „Време је да Европа озбиљно схвати кандидатуру Србије”. Колико цинизма и сарказма у једној реченици. Па шта то значи!? Ово је досад било неозбиљно, шала, шега, завлачење, превара... Десет година лажи и нитковлука. То није Европа Золе, Игоа, Сартра, Роселинија, Бергмана, Харолда Пинтера и Роналда Харвуда, то није Европа части и алтруизма, хуманизма и индивидуалних слобода, радних и хигијенских навика, синдикалне солидарности, Европа речи и принципа, коју смо волели. Ово је Европа интереса и само интереса, безочно и по сваку цену, по цену лажи, преваре, уцене, притиска, крађе и отимачине. То је Европа у којој шаргарепе морају бити идентичне, краставци морају бити прави, пречника три сантиметра а дужине девет. Можда су то димензије које њима одговарају, даме и господо, то нису моје мере. То није Европа за мене!

Говоре да ћемо, уколико не уђемо у Европску унију, по сваку цену, поцркати од глади, да ће се поново орати дрвеним ралом и лечити мокраћом од седам удовица. Као да смо ретардирани народ, неспособан да о себи брине сам, без помоћи добронамерних тутора. Удавићемо се у блату и сопственом измету. Најстрашније је то што то говори и српска квазиелита – или, глупаво, заиста верујући у то, или синекурама и синекурчинама натерана да тако говори. Само се ми радујемо јарму и подређености, славодобитно се објављује: још један Меркатор, још једна Идеа, још један Меркур... Па где иде новац из Меркатора? У Лапово или у Љубљану!? Намеће се идиотизам који се зове либерални капитализам у коме је све дозвољено, баш све.

Драги пријатељи, ако смо народ који не може да живи без милостиње, нек нас не буде! Нек нестанемо! Са Европом се може сарађивати и трговати иако немамо чланску карту. Као Норвежани. Као Швајцарци.

Што се мене тиче, мени Европа без Косова и Метохије не треба. А то ће бити коначни услов, живи били па видели. Ако Србија може без Косова, може и без мене. Ако ће то, тој и таквој Србији, уопште бити битно. Живећу у Републици Српској. Ако и ње, поред ових и оваквих на власти буде било; ако не, онда одох у Аустралију. Тамо бар има Срба и ћирилице.

За крај, дозволите ми једну антиципацију. Мудри, од брига оседели председник, тронут али смирен, одржаће узбудљив говор у коме ће објаснити како је, између Косова и будућности Србије, морао да изабере будућност. Због наше деце, због ... Помало невин и потпуно трудан. Медији ће то подржати, блогери такође, НВО ће се утркивати у хвалоспевима, затрпаће га телеграми подршке. Тако ће кување жабе бити завршено. Знате онај експеримент са жабом. Обећаће се нова радна места, коридори, фабрике авиона, аутомобила, ски центри, кондоми за вишекратне употребе...

Анестезирана и препарирана нација ће то прогутати. Ја и мени слични нећемо. Ми никада нећемо пристати на распарчавање отаџбине! Ако је то услов да Европа уплови у потпуно благостање без нас, нека уплови.
Госпође и господо, може ли понижен човек бити срећан? Чак иако је сит. Да ли је за један усправан живот, достојан човека, довољно да је чанче пуно а то што, да бисте из њега јели, морате да клекнете, није битно. Важно је да се лапће. Све у шеснаест. Важно је само да је чанче пуно.

Драги пријатељи, бечки валцер, тегет одело и љубав према отаџбини никад не излазе из моде. Европа ће увек бити ту где је. Ми такође. Хоћемо ли бити у Европи или не, не зависи од нас, него од ње. Мени оваква, каква је данас, неће недостајати.