sad kad sam bila za uskrs nisam skidala nogu sa 150... gde svi tu i mali mujo... ne mogu sporije pa da me ubijes, zaspacu za volanom...onda popijem 3 red bula da me drže budnom...to mi je najtezi deo puta, ta ravnica i prav put...

ajd slovenija je već brdovita i krivudava pa vreme prođe...u italiji je redovna guzva pa moras 4 oci da otvoris ali hrvatska je monotona... a vidim svi pice...pa sto ja da budem izuzetak...

u najgorem slučaju kazna je 300 evra a toliko imam u dzepu...

sram te bilo vozis u alkoholisanom stanju, zar ne znaš da je kod njih 0.00 promila dozvoljeno... :)))

ja bih uz pivo stala sa strane da spavam :)

ne spavam ni ja na putu ali u kolima da... :)

sram tebi da udje i nikad ne izadje...odma si pomislio na „ono”... a ja samo dzonjam na benzinskoj pumpi... :))))

kad već pomenuste ta iskustva, prica mog druga je sledeća:

prvo imo je dve besane noćijer su mu dva dana pred povratak u italiju gde živi i radi, ukrali auto. zvali ga da otplati svoj rođeni auto, on kaže zovite malo kasnije da mi kazete gde. nije ni on kuce od juče (jes da je elektro inzenjer, ali odrastao u kraju i uvek bio dobar i sa opasnim momcima). pozove jednog od njih, ovaj dodje i kada je telefon zvonio javi se „opaki momak: i ovima na telefonu kaže par reci-pomene neka imena i slično i samo im naredi gde da da ostave auto i da još poprave bravu ili šta su već skrsili :) tako i bi.

krene moj drugar nazad u italiju i nekih 200 km od mesta gde živi pukne od umora i odspava na pumpi jedno dva sata. probudi se, krene, i cuje da nešto udara. izadje i vidi da mu je guma ispustila; krene da vadi rezervni tocak, ali nema sansi da skine jedan sraf kao da je zavaren, a on sam menjao zimske i letnje gume par meseci pre toga. elem, tu stadose dva samaricana, rumunskog porekla i svesrdno ponudise pomoć. dok je jedan pored tocka sa mojim drugom, drugi mazne torbicu, srećom ne i lap top koji mu je za posao strasno važan. kako ni oni nisu mogli da ”pomognu„ moj im se drug bog zna kako zahvali i resi da zove slep sluzbu. tada shvati koliko su mu pomogli. posle je majstor rekao da je taj sraf necim poliven sto je nagrizlo metal...elem i nov tocak je morao da pazari.

preskupo.uhvatili su ih posle jedno dva meseca, drugar ih prepoznao, ali sva dokumenta ponovo vaditi (pasos, kartice, permeso) i za 1.800E biti laksi (drugar u bgd-u mu vratio neki dug inače ne nosi toliki kes). ti rumuni su harali dva leta i konacno ih uhvatili.”

ne diraj mi drugara skotino :) koliko je kilometara presao po evropi taj jedan maler i nije tako los prosek.
umirao je od smeha kada mi je rekao zavrsetak price: morao je da plati slep, a nema para. iz te nedodjije da stigne u mesto boravka bez para isto ne može. morao je da zove ortaka koji mu je komsija u italiji da dodje po njega sa parama...a smejao se jer kaže da je odlepio od umora a ovaj ortak noc pre toga bancio i još nije ocistio maligane i kaže mom drugu: ako stignem ziv do tebe dobro je, ali ti vozis nazad :)

kad ti se zalomi, bas se zalomi. srećom nije, kao neki, imao slep koji se na putu pokvari :)))