Dali je ovo moguće
vito
(plivac)
01. februar 2011. u 18.58
Čekajući preglede umro od hladnoće u bolničkom vozilu
Vladimir Lojanica | 01. 02. 2011. - 00:02h | Foto: M. Cvetković | Komentara: 235

UŽICE - Meni više niko ne mora da priča o javašluku u zdravstvu. Spoznala sam ga dobro za tih dvadesetak dana, koliko je moj suprug bolovao, a posle toga i preminuo. A umro je kao pseto. Izdahnuo je promrzao u starom sanitetu kojim su ga, bez lekarske pratnje iz Beograda transportovali u Užice. Umro je devet meseci pre nego što je trebalo da dođe na red da ga snime na ultrazvuku - ovo su reči Ljiljane Karaičić (66) iz naselja Bela Zemlja kod Užica, čiji je muž Ljubinko Karaičić (71) preminuo 5. januara u vozilu užičkog Doma zdravlja, nekoliko dana posle teške operacije u Beogradu.
Ljiljana Karaičić: Zbog nemara lekara moj muž je umro u uslovima nedostojnim čoveka

Ljiljana Karičić za tragičnu sudbinu supruga ne krivi nikoga poimence. Svesna je da je njen muž bio teško bolestan i da zbog okrutne bolesti nije mogao još dugo poživeti, ali kako kaže, kivna je što je Ljubinko zbog opšteg nemara onih koji je trebalo da brinu o njegovom zdravlju umro u okolnostima nedostojnim čoveka.

VREMENA ZA ČEKANJE NIJE BILO

Ljubinko Karaičić, priča njegova žena, sredinom decembra osetio je jake bolove u stomaku. Kako su tegobe potrajale, Ljiljana je otišla u užički Dom zdravlja, otvorila suprugu zdravstveni karton i pokušala da mu zakaže pregled.

- Kada je karton overen, na prijavnici Doma zdravlja rekli su mi da Ljubinko dođe na pregled tek u februaru. Raspitala sam se kada bi došao na red da ga snime na ultrazvuku, a medicinske sestre su mi poručile: tek u septembru - počinje svoju ispovest Ljiljana Karaičić.

Vremena za čekanje nije bilo. U jednoj privatnoj ordinaciji Ljubinko je istog dana pregledan i snimljen na ultrazvuku. Sagledavši nalaze, lekar je konstatovao da Karaičić u stomaku ima tumor i da mu je potrebna hitna operacija.

- Zahvaljujući nekim vezama došli smo do lekara u Domu zdravlja koji nam je 20. decembra, videvši snimak sa ultrazvuka, odmah dao uput za Beograd u Prvu hiruršku kliniku Kliničkog centra. Uput smo odneli da overimo u užički RZZO. Svojim očima nismo mogli da verujemo kada smo na tom papiru videli da Ljubinka, koji od bolova nije više ni mogao da stoji na nogama, do 200 kilometara udaljene prestonice upućuju - autobusom. Nismo hteli da ga izlažemo tom riziku, odvezli smo ga privatnim automobilom - priča Ljiljana.

TRANSPORT BEZ MEDICINSKE PRATNJE

Karaičić je 24. decembra operisan u Kliničkom centru, gde je porodici, veli Ljiljana, rečeno da kupi flastere, gaze, kateter - jer bolnica nema taj materijal. Nekoliko dana posle operacije Ljubinko je počeo bolje da se oseća, ustajao je, šetao, znaci oporavka su bili vidljivi. Ipak, svaki optimizam njegovih najbližih je pokopan kada su lekari izneli prognozu po kojoj će on živeti još dva meseca, najviše godinu dana.

- Iz bolnice je otpušten 5. januara, a užički Dom zdravlja po njega je poslao sanitet. Ostala sam zapanjena kada sam videla da vozilo kojim će da transportuju mog supruga nema medicinsku pratnju. U tom sanitetu čak nije radilo ni grejanje - priseća se Ljiljana.

U krugu Klinčikog centra, svedoči ova žena, njeg suprug je ubačen u hladni sanitet zajedno sa još jednom pacijentkinjom koja je posle operacije tumora mozga upućena kući u Užice.

- Zamislite scenu: u zadnji deo saniteta u kome nema grejanja ubacuju dva teška bolesnika i bez lekarske pratnje ih ispraćaju na dalek put. Kraj moga muža, bukvalno na točku vozila, sedim ja, na krevetu ove druge bolesnice sedi njena ćerka. Šalju nas u Užice, a u sanitetu niko od zdravstvenih radnika. I to u ledeno hladnim kolima u kojima je bilo samo jedno ćebe - govori Ljiljana Karaičić.

CVOKOTAO OD HLADNOĆE

Tek što su izašli iz bolničkog kruga, Ljubinko, koji je do tada dobro delovao, pričao i nije se žalio na tegobe, počeo se tresti od hladnoće. Sanitet se, priča Ljiljana, non-stop truckao i ljuljao.

- I bolesnički krevet na kome je ležao Ljubinko bio je neispravan. Uzglavlje je stalno spadalo. On je cvokotao od hladnoće. Tek što smo izašli iz Beograda videla sam da je moj suprug klonuo. Pokušala sam da mu opipam puls, ali od truckanja nije vredelo. Zamolila sam vozača da stane u Lazarevcu, ali dom zdravlja u ovom mestu nije radio!? Posle nekoliko kilometara stigli smo u Veliko Crljane. Tu smo potražili pomoć lekara, ali doktorka je samo mogla da konstatuje smrt. Ostala sam kraj nepomičnog tela moga supruga, a hladni sanitet sa drugom pacijentkinjom nastavio je put Užica - jecala je juče, dok nam je ovo pričala Ljubinkova supruga.

ZC Užice: Loše stojimo sa dijagnostikom
- Da li pacijent dobija pratnju tokom transporta, to odlučuje ordinirajući lekar, odnosno doktor koji ga je operisao. Što se tiče saniteta, poslato je ono vozilo koje smo imali na raspolaganju - poručeno nam je juče iz Zdravstvenog centra Užice. Na pitanje „Blica” da li je moguće da pacijent mora čitavih devet meseci da čeka da bi došao na pregled ultrazvukom, dobili smo odgovor: „Istina je da loše stojimo sa dijagnostikom, tako da svi pacijenti ne mogu biti pregledani isti dan”!?

Komentar Zapamti ovu temu!