Неки болесници баш запели око културе:
Блиц:

Vlast nameće nekulturu i primitivizam FOTO

Ranko Pivljanin | 16. 01. 2011. - 00:02h | Komentara: 377
Kulturo, eve me! Ovaj posprdni usklik koji je svako od nas bar neki put upotrebio u različitim kontekstima, zapravo, sažima jadno stanje našeg društvenog miljea koji već decenijama vegetira u zagrljaju rialiti zabave, treš muzike, nakaznih modnih stilova, ostrašćenog političkog govora i tabloidiziranih medija. Kad se tome doda podatak da je u Srbiji više od 1,3 miliona nepismenih i ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu, onda dobijamo plodno tle na kome se lako prima primitivizam svake vrste i nameće stil života u kome se bahatost, površnost i pohlepa promovišu kao poželjni obrasci ponašanja.


Idoli mladih postaju folk pevačice

Postajemo društvo, gde se u biblioteku ide krišom, čitanje smatra sramotom i gde javni govor zagađuju skupštinski TV prenosi, dok država stoji sa strane i mirno posmatra kako životni idoli mladih postaju političari i trećerazredne pevačice jeftinog izgleda i skupe garderobe.

Država stoji sa strane i mirno posmatra kako životni idoli mladih postaju političari i trećerazredne pevačice jeftinog izgleda
Da se razumemo, ni u nazovi prosvećenim društvima se ne otimaju o Tolstojeva i Floberova dela, ali se barem ispovesti marginalaca raznih fela ne uzdižu na nivo književnog obrasca, a zakoni obavezuju na pristojno ponašanje koje uvažava slobodu onog drugog. Ni blazirani Englezi nisu baš ludi za Rahmanjinovom ili Šopenom, ali samo se ovde na pomen klasične muzike zbijaju neukusne šale, a na one koji uveče odlaze na „Kolarac” se gleda kao na sektu devijantnih tipova kojima nešto sigurno fali.

I samo ovde će na parkingu ostaviti kesu punu smeća, „iskulirati” stariju osobu koja stoji u autobusu, a narodni poslanik će bez posledica i na opšte oduševljenje milionskog auditorijuma ministru reći da laže.

Izopačenost svake vrste postoji i preko našeg plota, samo što se tamo zna šta je šta i gde je čemu mesto, a kod nas je sve pomešano i ispremetano, dok na kraju nismo došli do toga da jedna opskurna estradna zvezda u uticajnoj televizijskoj emisiji drži pridike jednom Jovanu Ćirilovu. Otuda je sasvim primereno što se pri vrhu liste bestselera nalazi knjiga televizijske voditeljke koja je najveći deo karijere u „ružičastim” emisijama postavljala pitanja misliocima kao što je Jelena Karleuša, na temu „najnovijeg projekta” i planova za večeras.

Srozavanje društva

Slikar Uroš Đurić smatra da je posledica promocije opšte nekulture, srozavanje svih merila u društvu:

- U novouspostavljenom sistemu vrednosti država preuzima isključivo ulogu poreznika. Važno je da je godišnji saldo namiren, pa makar svi hodali pocepanih gaća. Kultura je nepotrebni trošak i ako vam je do nje - snađite se, to je vaša privatna stvar. Već decenijama su u samom vrhu države ljudi koji su listom posvršavali fakultete, ali njihov opšti obrazovni nivo je poražavajući. Nećete ih videti na izložbi, koncertu, u pozorištu... Deluju kao da nijedan segment svog postojanja nisu osvestili osim trgovine. Trguju svim i svačim, lažu, vređaju se međusobno, loše rade ono za šta su dobro plaćeni, favorizuju opšte srozavanje društva bilo korupcijom bilo svojim nerazumnim angažmanom u gotovo svakom segmentu društvenog života. Potpuno su zauzeli javni prostor i istisnuli sve vrednosti i dostignuća jednog društva osim povremeno sporta i zabave - kaže Đurić i napominje da se opšta primitivizacija zajednice ogleda u malim stvarima - na ulici, u školi, u prodavnici, u hodnicima zgrada, u saobraćaju…

Kultura i tržište

To što nam se događa je logično u društvu koje bije bitku za puki opstanak, smatra Miodrag Zupanc, glavni i odgovorni urednik Kulturno-obrazovnog programa RTS-a:

- Ovo je nužna posledica izlaska kulture na tržište gde ona kao svaka druga roba traži svog kupca. Izgleda zastrašujuće, ali na to se treba navići. Svako, prema svojim sposobnostima i mogućnostima, ima pravo da kupuje ono što mu tržište servira. Moramo se pomiriti s tim da nemamo nikakvog prava da pokazujemo prstom na „skandalozne” realiti programe, da režimo na ljubitelje latino i turskih serija, da besnimo na one koji uzdišu pred izlozima punim besmislenih knjiga, odlaze na kaćiperske, zavijajuće bučne koncerte. Ta roba se bolje prodaje, neko je marketinški ubedio nekoga u to ili, jednostavno, nekim ljudima baš to treba - kaže Zupanc.

Nepravilan govor

Na istom tragu je i književnik i izdavač Gojko Božović kada tvrdi da je javnu scenu u onom delu koji je nekada pripadao kulturi preuzela estrada raznih žanrova:

- To se pokazuje i u prostoru literature, tako da, po pravilu, književna dela koja imaju zahtevniji sadržaj i stil i snažniji umetnički izraz imaju manje šansi na tržištu od knjiga koje su lake i neopterećujuće i po svom stilu i sadržaju neobavezujuće - kaže Božović.

Književnica Ljubica Arsić opšte „kvarenje” vidi i na polju nepoštovanja jezika.

- Nisu se bez veze Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci upeli iz petnih žila da dokažu kako imaju sopstveni jezik i književnost, dobro su znali da im bez propagiranja autentičnog jezika niko, kao narodu, neće verovati. Mi Srbi bagatelišemo svoj jezik, smatramo da nije važno to što na televiziji ili u novinarstvu rade ljudi kojima jezik nije jača strana, prihvatamo da voditelji na radiju, često vrlo mladi ljudi, jezivo govore i prave neoprostive greške. Već odavno svi primećujemo da je zavladala nekulturna kataklizma u kojoj uživa većina - smatra Arsić.

Hvala i izvini

Prof. dr Jelena Đorđević sa Fakulteta političkih nauka mišljenja je da primat treba dati kulturi svakodnevnog života, odakle sve počinje, apostrofirajući nezamenljivu ulogu države u promociji opštih vrednosti uz napomenu da ova naša očigledno nije dorasla tom zadatku.

- Nije srpska kultura samo slaviti slavu i busati se u našu pripadnost Evropi. Kultura je svugde oko nas, na osmesima koje upućujemo jedan drugome, u podršci svima koji rade i vrede, u znanju da se kaže „hvala ili izvini”, u okrečenim kućama, odloženom đubretu, umetničkim delima, bioskopima, znatiželjnim učenicima... Naša država ne smatra da ima bilo kakvu obavezu da ozbiljno, sistematski utiče na kulturu shvaćenu u najširem smislu reči, a nema nijednog društva koje je za sobom ostavilo kulturu da država nije ozbiljno uložila napore da ponudi pravac i poredak neophodan da se život ne bi shvatao kao haos i stihija sudbonosnih slučajnosti... - tvrdi dr Đorđević.



Isprazne zabave

A država i kada pokuša nešto da uradi, onda se taj napor završi na kampanjama kratkog daha i skromnog dometa kakve su bile „Lepše je s kulturom” ili „Nije teško biti fin”. Kakvog efekta mogu imati spotovi koji pozivaju na uljuđenost, a emituju se u reklamnim blokovima televizijskih emisija koje su perjanice šunda svake vrste!? A kako je došlo do toga da zavlada ukus većine istraživala je prof. dr Zagorka Golubović i zaključke sabrala u studiji o vrednosnim usmerenjima građana u promenama posle 2000. godine „Kultura i preobražaj Srbije”.

- Istraživanje je pokazalo da je kultura u tzv. demokratskoj tradiciji potpuno marginalizovana i veoma mali broj građana je znao da kaže da je ona način života čoveka. U sredini su bili prosti konzumenti kulturnih sadržaja, a najveći broj ispitanika nije ništa znao da kaže o kulturi - kaže dr Golubović.

Moglo bi se reći da je svođenje kulture na „ispraznu zabavu” i favorizovanje „turbo-folk matrice” koja zaglupljuje i otupljuje svest u funkciji pasivizacije masa, umrtvljivanja kritičnog mišljenja i guranja ljudi u virtuelnu stvarnost kako bi tako zaboravili na realan život i, ne daj bože, poželeli da ga menjaju.

Nebojša Bradić, ministar kulture:

Kultura ne sme biti trošak

Koliko je država kriva za razorno širenje nekulture, gde je omašila, a gde su joj ruke vezane?
- Ukoliko bismo reč država u vašem pitanju zamenili rečju mediji, dobili bismo odgovor koji bi zadovoljio jedan deo građana koji na stvari gleda pojednostavljeno. Nekultura je oduvek bila prisutna, ali nije bila ovako, ne samo vidljiva, nego agresivno oglašavana.

Zašto je potrebno da, pridajući joj toliku važnost, vreme i pažnju dopuštamo da raste? Ako kažete da je razorno širenje nekulture, sami ste joj dali prevlast i odgovor na pitanje koliko je kultura bitna.

Treba da pođemo od toga ko širi, odnosno prodaje nesreću i proizvodi nekulturu. Za nekulturu je veće tržište. Naš zadatak je jednostavan i težak, da se podsticajem kreativnosti sutprotstavimo ekonomiji nesreće: manje kulture, veći profit

Šta vama najviše smeta?
- Nerad i samozavaravanje!

Prvo ispravimo svoje ponašanje

Uroš Đurić, slikar: Sudaramo se po trotoarima, vređamo nastavnike, formiramo paralelne redove ispred kasa, ne kažemo neznancu „dobar dan” dok čekamo lift, ne poštujemo pravo prvenstva u kružnom toku. Osioni smo. Počnimo od sebe, ispravimo svoje ponašanje, pa ćemo stići i do društva!

Dr Jelena Đorđević, politikolog: Država je odgovorna za kreiranje kulturnog ambijenta, i to baš onda kada surovi zakoni slobodnog tržišta žele da se predstave kao alfa i omega celokupnog ljudskog života, a naša država ne smatra da ima bilo kakvu obavezu da ozbiljno i sistematski utiče na kulturu shvaćenu u najširem smislu reči.

Ljubica Arsić, književnica: Jezik je postao sladoled koji može svako da liže, svako može da objavi knjigu, da postane voditelj ili novinar, čime se omalovažava jezička kultura dovedena kod nas do sramote, a knjiga je prestala da bude umetnost već kilogram banana oljuštenih i pojedenih istog dana.

Gojko Božović, književnik: Ključni zahtev našeg vremena nije ni kultura ni prosvećenost, nego je to zabava, što jednostavnija, utoliko privlačnija i u tom prostoru primat stiče književno štivo neobavezujućeg stila i sadržaja.

Dr Zagorka Golubović, filozof: Populistički intonirana kultura koja proizvodi dobro raspoloženje, stvarajući iluziju učestvovanja u rialiti šouu, uspešno se politički koristi kao sredstvo smirivanja frustriranih i agresivnih masa i kao sredstvo borbe protiv „subverzivne kulture” koja izaziva pobunu.

Miodrag Zupanc, urednik na RTS: Svaki pokušaj uspostavljanja „čvrstih estetskih kriterija” ili „borbe protiv kiča” je zaludan posao, opasna igra koja vodi natrag u autokratiju i jednoumlje. Treba konačno spoznati da nismo svi jednaki i da nam prepoznavanja i potrebe nisu iste.