Кошава, -2 целзијуса, смрзао сам се!

Пуноправни грађанин= лична карта+џукела. Свако у Београду има џукелу.

Невјероватан саобраћај. Типични провинцијалац (ја) никад не би могао да вози тамо.

Буђење националне свијести.

У Бањалуци постоје чопори дивљих паса, у Београду пси имају свој 'друштвени уговор'-чопори се спајају у супер-чопоре.

Музеј-кућа Иве Андрића. 2 КМ улазница. Дао бих 10х више.

Ускочио у аутобус у покрету. Авантура!

Ирци и Енглези имају пабове, Београђанима је мјесто за расправљање о политичким теоријама и завјерама аутобус. Путовање је занимљиво, у сваком случају.

Сељачки графит: 'Ђе ћемо на прело?' квари утисак о доминацији навијачких и политичких(и екстремистичких) група на београдским зидовима.

На једном дрвету 'нестала куца', на другом дрвету друга 'нестала куца'. Један пас личи на пацова, други тек мало на пса.

Кафане које не носе називе Империум, Титаниум, Калцонато, Д Сентр, Артемис,Емпорио, Милиениум и сл. Нормална имена.

Арена, Пионир, историјска мјеста. Маракана, ЈНА, мјеста ИЗ историје. Уз мало среће, будућа градилишта. Тренутна сметљишта.

Храм. Не мораш бити религиозан да би га осјетио.

Стари људи. Доминација у раним јутарњим сатима. Једу, џогирају, шетају керове и називају једни другима 'добро јутро'.

Авала. Ко није био на Авали, тај није сједио на рамену зоре. Ђуро Дамјановић. Човјек објаснио.

Раме уз раме хероји, како национални, тако и народни. Ко је разумио-разумио

Пјева и кад му се плаче.

Споменик за погинулу дјецу. Натпис на енглеском са двије нетачно написане ријечи(од укупно десет)

Сава, Дунав и Авала. Све је речено.

Милице! Милице! Долази овамо! зове старица. Пресвјетла кнегиња и хероина српског народа, инспирација за име пса.

Сајам-разлог посјете. Изненађење. Стотине ученика чекају да стварно уђу на сајам.

Сајам. Књиге, књиге, видио патријарха, упознао Марчела. Љубазни радници. Зафалило пара-знак успијешног сајма.

Динар. Он и ја, љубав и мржња.

Замисли Господар прстенова, други дио. Е сад нешто веће и неосвојивије и добио си Калемегдан.

Трамвај, ша је то!?

Цуре, посвуда. Лијепе. Али реално (без увреде), тек можда могу везати пертле Бањалучанкама.
Разлог- чудна мода. Огромни цвикери и смијешне патике, а ако нема цвикере онда пребаци косу испред лица и закамуфлира се пудером.

Бранимо мостове!

Људи који те назову нашим.

Бре! Бре! Бре! Бре! БРЕ!

Живот, стално и посвуда. Ништа га не може сломити. Београд.

НАПОМЕНА!
Оно што је описано у овом чланку није спам. Само сам описао играчку заједницу еСрбије кроз један град- Београд. Није да нисам путовао, али ниједан град, ниједна метропола нема такав дух као Београд. А његов дух су све горе набројане ствари и још много више него што се може у једном дану искусити. И позитивно и негативно, и у добру и у злу.