Gradonacelnici Beograda..
UhUh
(umetnik)
26. октобар 2010. у 19.29
Nekada davno, pre dosta godina godina, postavio sam na ovom forumu temu sa naslovom ' SledećI PRVI COVEK BEOGRADA'.
Tada nam je aktuelni gradonacelnik bio Djindjic.
Na zalost, nemam taj topic sacuvan, govorio je o bivšim i buducim gradonacelnicima, pocinjao je (čini mi se) sa Brankom Pesicem...to je prvi kojega se ja secam.
Neke od njih znao sam i lično...pa i ovog aktuelnog, popio sam u drustvu sa njim par pica pre desetak godina dok sam živeo u Pragu.
DakleM...
Ovo je prilika da pricate šta je bilo, šta bi valjalo da jeste i šta će možda (ili neće) biti !
Neka svako kaže ko je za njega (Beograd) bio najbolji?
Ko je možda trebao da bude, a nije.
Šta mislite o ovom aktuelnom i ako biste da ga (eventualno :) ) menjate, ko bi mogao dostojno da ga zameni ili premasi?
Ovo je tema o ljudima koji su vodili Beograd, šta mislite o njima?
Treba li prvi covek Beograda da bude Beogradjanin, ili je to nebitno?
Aj' da vas čujem?
baresh
(zanatlija)
27. октобар 2010. у 08.34
Negde sezdesetih minulog veka, gradonacelnik BG-a bio je izvesni M.
Neorcic. Moja sestra od strica je bila njegova licna sekretarica.
Koliko mi je poznato u tadasnjem vremenu gradjani nisu glasali za
gradonacelnika ili pak odbornike,već su postavljani('odozgo')po
zadatku.
baresh
(zanatlija)
27. октобар 2010. у 09.36
p.s.,smatram da je poželjno biti gradonacelnik Beogradjanin.Ne bas rođenjem,ali bar od godina kada se formirao-la kao licnost.
NVuk
28. октобар 2010. у 06.46
Ja mislim da ako mu bar cukundeda nije bio rođeni Beogradjanin, da niko ne bi trebalo ni da se kandiduje.
Ajde, može i pradeda, ali samo ako je iz kruga dvojke.
Lično sam poznavao nekoliko njujorcana koji su u zivotu bili 2-3 puta na Menhetnu. Rođeni, odrasli i žive u Bruklinu preko mosta. Za njih sam ja, novopridosao, već posle dve godine zivota u gradu bio 100x veci njujorcanin. A i govorio bolji engleski (goodfellas ne stoje najbolje s padezi), znao vise o gradu, a i o njihovoj državi, njenoj istoriji, kulturi...
... tako da pravi „beogradjanin” može da postane bilo ko za veoma kratko vreme, bez obzira gde je rođen, koje je boje koze, kakvim dijalektom govori. Sve sto je bitno je da „nauci” grad, postuje ga, prihvati ga kao svoj dom, ponasa se i deluje onako kao grajdaninu prestonice prilici, uklopi se u sredinu i kulturu grada i tu se oseca kao svoj na svome.
Ima jaaaako puno rođenih beogradjana i još vise zemunaca kojima bih rado oduzeo „titulu” gradjanina našeg grada jer je nicim ne zasluzuju.
