Tako je! Pripadao vam je ali ste bili mnogo slabi i niste ga odbranili. Dosli smo mi mnogo jači u svakom pogledu, ostaje ti samo da kukas i gledaš snimke na „jubitu”!

Ja iskreno mislim, i ZNAM jer to upravo Elektricni potvrdjuje, da su UPRAVO seljaci, dosljaci itd ti isti koji UVEK vrte tu plocu...Beograd „nekad” pripadao Beogradjanima, BG Nije ono sto je nekad bio, nije to vise taj grad...tra lala...
Pa koji veliki grad u svetu je „isti onaj stari” sve sami dosljaci imigranti i izbeglice zar će Vankuver ikad da bude isti nakon dolaska silni istocni Evropljana, i oni kukaku kako im jeftina radna snaga sa primitivnog Balkana dolazi i odzima poslove za bagatelu, ne govore Engleski itd itd...
Ja ne mogu ni da ti objašnjavama koliko ima Srpske dece po svetu, koja govore Engleski sa naprimer Puerto Ricanskim naglasom koji su nasledili od dece iz skole i okoline...

Elektricni, šta mislis da si ti „pravi” BG samo sto su ti roditelji dosli u Bg posle II svetskog rata iz Cacka a tada se nije pricalo ko je odakle dosao, vaznije je bilo da grad raste i da se siri...
Uglavnom u svetu pravi starosedeoci, ili aristorkratija je sve izumiralo...bogati su imali po jednu vrh dvoje dece...a elektricki tvoj djed sigurno napravio u proseku 14...imucni nisu imali toliko „naslednika” puno njih su umrli, propali itd itd jednostavno nestali...to znaci ostalo je bar neko od tih siromasni dosljaka i sad su to „kao Beogrdjani”...Rurbanisti, nisu ni iz sela, ni iz grada...

Radnja deshavanja negde na sredini ulice Djure Salaja, 1978 ili 1979 oko 13.30 tog sunchanog prolecnog dana posle zavrshenog posledcnjeg chasa u maloj 8-oj gimnaziji.

Glavni akter radnje je legendarni Grunf, novopridosli stanovnik zgrade pod brojem xx pomenute ulice. Inache Grunfov tata je po partijskoj liniji dosao da sluzbuje u BG iz neke ljute provanse. Zatim par nas drugara iz kraja kao sporedna lica. Deda jednog od nas je imao u vlasnishtvu celu ulicu Djure Salaja negde do oslobodjenja, a onda mu je sve i oduzeto. Tacnije ostavljen mu je samo jedan stan, u istoj zgradi gde je odskora i Grunf živeo.

Grunf, momak od 16-17 leta, izrazenih muskulusa ali ne i mozdanih vijuga je obichno već oko 10-11.00 izjutra bio pijan, i vozikao motor 14-ću ili 15-ću po kraju. Svakog jutra bi u rukama spustao motor sa drugog ili treceg sprata a po zavrshenoj voznji negde oko ruchka bi ga vracao do stana. Par puta je pokushao uz stepenice da upaljen motor izgura do stana ali to mu nije bash ishlo od ruke, a i dim od izduvnih gasova ga je malo gushio na stepenishtu zgrade tako da je Grunf definitivno reshio da motor nosi u rukama, bar dok ne smisli neko bolje reshenje.

Kao shto rekoh posle zavrshenih chasova par nas je uvek malo zastalo pored Grunfovog ulaza. Grunf je poshtovao vreme ruchka tako da je susret sa njim skoro uvek bio siguran. Razgovor sa Grunfom bi zapochinjali obichnim temama i potom chekali momenat kada uzima motor u ruke i kreće uz stepenice. Tada bi ga pitali koliko motor može da razvije, da li je budzen, koliko brzo može da udje u lakat krivinu, kako se ponasha na kishi...Grunf je voleo takva pitanja i davao nam opshirne i iscrpne odgovore sve vreme drzeci motor u rukama. Ponekad bi se setio i spustio motor na zemlju odgovarajuci nam na pitanje, ali tada bi se svi polako okrenuli i kao krenuli kuci. Grunf ponovo podize motor i kreće, mi se okrecemo ka njemu i novo pitanje postavljamo. Zasigurno, Grunfovi odgovori su imali tezinu.

Posle Grunfa pocheshe da pristizu Jablani, a posle njih Zeljovi.

Grunfe oprosti nam, osvanu kao grafit jednog jutra pokraj Dadova.

baresh
Beograd je,uostalom kao i svi gradovi,oduvek bio i ostao dosljacka varos.
Kroz istoriju ON je bio:'keltski,rimski,hunski,avarski,grcki,
bugarski,turski,austrijski,madjarski i još po nečiji po
nekoliko puta.
------------------------------------------------------------------
Da dodam- i, kad- tad, svi su ga napustili. A sad ga napuštaju i ovi domaći došljaci. Polako se vraćaju svojim gradićima i zaseocima iz kojih su nekad došli. Gomila neprodatih i sve više neizdatih stanova govori sama za sebe.

Balanser, imao sam nekad elektonika a 14-ću nisam ali se dosta secam :)))

Koliko god da padnu cene stanova to će za tebe Ka-Kana uvek biti jako skupo!
A i sto ćeš ovde kad ti je tamo u Vankuferu gradu pas do pasa beton do betona????

Možda bi trebalo izracunati koliko kosta karta avionska BGD - HAVANA i VANKUVER - HAVANA , pa se onda odrediti dali se isplati vracati se za Bgd ...a o ceni tompusa da i ne govorimo.

Beograd uvek pripada onima koji ga VOLE a ljubavi ima raznih i svako ima svoj način da voli.

Nisam citao sve komentare, al', slozio bih se sa ElektricniOrgazam.
U kraju gde sam rođen - Zmaj od nocaja, ulica je izgubila svoju dusu.
Zatvoren je jedna od starijih kafana u Beogradu - Komunalac, otvoren je neki butik.
Vama koji sad ovo čitate je možna smesno, zatvorili su jednu birtiju, pa šta? Za mene koji sam odrastao u tom kraju i te kako znaci.
Moj deda je u njemu „visio”, otac, nešto kasnije i ja. Secam se s početka osamdesetih. Deda bi me izvodio u setnju. Pre setnje studenjakom ili kalemegdanom, svratili bismo u Komunalac. On bi popio jutarnju kafu, a ja sokic. Dede vise nema, a nema ni Komunalca.
Voleo bih vise od svega kada bih mogao mog maleckog da prosetam tom istom rutom, da svratimo na kafu i sok, pa produžimo...
Bio bih srećan da se prica zavrsava samo na Komunalcu, al' nazalost se ne zavrsava...

Beograd pre 1991 i posle 1991.Razlika kao dupe i oko.