21. септембар 1958. - 05. новембар 1994.

- Почео сам да свирам у четвртом разреду основне школе када ми је отац купио акустичну гитару на којој је писало Танго, потом сам ишао у музичку школу и научио неке акорде. Било је то у Сарајеву где смо се доселили када сам имао шест година и на чудан начин мислим да је оно мрачно утицало на мене. Био сам страшно ратоборан, истинољубив и стално сам се тукао са старијима од себе. Они су ме наравно млатили, и долазио сам кући крвав, плачући, што је трајало до 1970. када смо се преселили у Београд. У Сарајеву сам имао најбољег пријатеља Амера са којим сам идући улицом стално певао Битлсе. Тада сам желео да када порастем постанем један од њих. У том периоду много сам читао, што ми је остало као потреба и касније. Стално сам мењао укусе, час би ми се нешто свидело, а час не би. Сећам се да сам махнито читао Александра Диму и то испод клупе за време часа због чега сам и оћоравио па сам касније морао да носим тегле на очима и нисам видео белу мачку у мраку - причао је Милан у емисији „Три жеље за златну рибицу” Ирени Мишовић о томе како му је рокенрол био начин живота, а музика ваздух који је удисао и који га је покретао.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=73541