E vidis ja bas mislim da su one te koje su sebične i da su lijene svojoj rođenoj djeci ustati i napraviti dorucak, pa ih kljukaju zamrznutim smecem i kolom.

A tebe iskreno samo mogu da postujem, jer nisi sebična da ih samo rodis, jer ih svi ostali radjaju i imaju.

Puno sreće!

Sebični su ljudi koji ne razumeju niti imaju potrebu da razumeju druge ljude i njihove razloge za određeno ponasanje, nego svoj model sveta prenose na druge. Pa još osuđuju i lepe etikete kada njihov model zivota ne bude prihvacen.

Tvoj zivot je tvoja stvar. Koju god odluku da doneses u vezi dece biće prava za tvoj zivot. A to je jedino sto je bitno. Ljudi će uvek imati mišljenje, dlake izpod pazuha i mišljenje svako ima.

Ma što se pravdas? Bitno je da svojom odlukom ne ugrozavas druge a to što ti ne želiš djecu je tvoja odluka.

Žene bez dece nisu ništa manje vredne nego žene koje imaju decu.

Maslacak odlično receno ni ja ne bih umela bolje :)

Ja sam ubeđena da bi ti bila divna majka s obizorom na stepen svesti i razuma koji posedujes;-)

S+V

Nemam nikakvo specijalno mišljenje o ženama koje odluce da nemaju decu, to je valjda pravo svakog ljudskog bica da odluci šta će u zivotu da radi ili ne radi. Mogu da mi budu glupavi razlozi iz kojih neko odlucuje da nema decu, ali opet, to je moje mišljenje i ne mora da bude tačno, možda su ti razlozi stvarno logicni nekom drugom (ako procitas temu sa linka koji je ovde postavljen na temu „imati ili nemati decu” shvatices o cemu pricam kad kažem glupavi razlozi).

Elem, tvoj razlog za razmišljanje o odluci da nemas decu je ozbiljan i nije za zanemarivanje. Iz iskustva znam da osoba koja ima problem sa anksioznoscu zaista ima velike probleme da prevazidje neke stvari koje ljudi koji nemaju anksioznost uzimaju zdravo za gotovo. Naime jedna meni veoma bliska osoba je takođe bila odlucila da ne želi imati decu iz tog razloga jer ne želi da dete/deca naslede anksioznost i depresiju koje su je mucile. Srećom nasla je osobu koja je u potpunosti razumevala i taj poremecaj i postovala izbor. E sad, ta se prica malo drugacije zavrsila, kako je vreme prolazilo uz odredjenu terapiju (ne lekovima već kroz razgovore i udubljivanje u tematiku, ima nekoliko knjiga koje bi mogla da procitas, ako te vise o tome zanima, dacu ti naslove i autore) osoba se oslobodila većeg dela strahova i dobila dete ali i dalje rade na tome da se potpuno izleci.

Zašto ja sve ovo pricam - zato što mislim da bi ti trebala da probaš da se izlecis prvo pa tek onda da pocnes da razmišljas o odlukama kao sto je da li imati dete ili ne. Ako si primetila da već određeno vreme ne uspevas da krenes na bolje sa terapijom koju trenutno primas, probaj da to menjas. Zapamti - lekovi samo ublazavaju simptome anksioznosti i depresije, potrebno je naći uzrok i ukloniti ga da bi simptomi poceli da se smanjuju i nestaju. A to ne mogu lekovi, to ćeš postici samo kroz razgovor sa dobrim psihoterapeutom. Želim ti sve najbolje, pre svega da pobedis svoje strahove jer to će biti novi početak za tebe - a veruj da to možeš, ti si jača od toga samo to još ne znaš. A za decu - šta god da odlucis, to je tvoj zivot i tvoja odluka i nemoj sebi dozvoliti da zavisis od tudjeg mišljenja.