A šta te zbilja sprečava da joj sve ovo ovako kažeš, kao i ovde nama.
Mislim, nije tvoja sestricina, već sestricina tvog zeta... ma ajde molim te, porazgovaraj sa njom i ako se ne uozbilji za 7 dana, opcija ti je da izbacis iz stana, pa nek se snalazi...
I ne zaboravi na osmeh, dok joj to govoris/saopštavas;))

Javi šta si uradila:))

Prošla sam kroz to i znam šta govoris.
Ja sam jedne godine imala u kuci na moru (tada sesnaestogodisnjake)drugove mog sina dve nedelje. Dva decka iz Beograda i jednog Slovenca. Beogradjani su samo cekali da ih služim, kuvam za njih postavljam i sklanjam. Mali Slovenac je čim je stigao pitao „koje su moje obaveze u vasoj kuci?” i insistirao da mu se kaže šta treba da radi.
Znaci domaće vaspitanje je u pitanju.
Treba joj najnormalnije reci šta se od nje ocekuje u vasoj kuci, kao da je najnormalnije da joj to ti kažeš, jer ona ocigledno ne pomera kasiku u njenoj kuci. I mislim da se neće ni naljutiti.

Ovo sto imam da kažem neće da vam se svidi.
Za tretman koji imate od strane vase gosce ste VI SAMI krivi. Ona je takva kakva je, ocigledno njena mama sve sklanja za njom. Vi ste se slozili sa takvim tretmanom od kako vam je dosla nenajavljena. Neki ljudi nemaju ništa protiv da im se dolazi i prolazi kroz kucu, možda vas dvoje spadate u takve. Neki ljudi žive za druge, jer svi ti gosti verujem da jedu i piju na vas racun. To nije „gde ima za dvoje ima i za troje”, to jr PEDESET POSTO veci trosak na hranu, a koliko vidim 100% veci za kozmetiku posto je sama ne kupuje.

moguće je da volite da pomazete drugima i ako je tako nemam šta drugo da kažem nego svaka cast jer treba imati veliko srce (i dublji novcanik) da se to sve izdrzi.

A ako ne volite, postavite pravila od samog početka. Gazice vas kome god dozvolite da vas gazi. I ne radi se o tome da su oni beskrupulozni, bezobrazni i nevaspitani, NEGO STE VI dozvolili da vas se u rođenoj kuci tretira na taj način.

Mislim da pravo pitanje nije zašto roditelji u srbiji to dopustaju u svojoj kuci, već zašto ti to dopustas u svojoj kuci. Ovo je dobra lekcija za tebe, od toga kako da se izjasnis kada ti nešto ne odgovara, do toga da će ljudi uvek da te tretiraju samo onako kako im ti to dozvolis. Kako to da tebi neko može da najavi visemesecni ostanak u tvojoj kuci? To pokazuje nepostovanje i bezobrazluk, zar ne mislis? Nije najbitnije da ispadnes fina, već da zastitis sebe. Na tvom mestu ja bih prvo dobro razmislila, a onda bih zatvorila besplatni motel-restoran-samoposlugu, i otvorila privatan dom u kome živim samo ja sa svojom porodicom (muž, deca, i niko drugi).

Devojka je ocigledno nevaspitana i velika lencuga, to nema sanse da promenite. Ali, obavi jedan razgovor s njom, pa ako joj se svidja -svidja, ako ne...nek se pakuje!

Mislim da nema potrebe osobu nazivati „to”.
Znam mnoge mlade ljude koji jednostavno nisu navikli da imaju obaveze u zajednici u kojoj žive pa samim tim to nose sa sobom gde god da odu. Vecina tih ljudi ukoliko uspeju da se otrgnu od roditeljskog doma i nastave da se bore kroz zivot sami sve shvate i sve nauce.
Sve može da se kaže na lep i normalan način. Sedi sa njom i objasni joj da vise nije gost u tvojoj kuci i da mora da ima obaveze ko i svi ostali clanovi domaćinstva. Reci joj da mora da zna sama sebi da pripremi hranu, da mora da pospremi za sobom, da ako dugo bude ostala da će morati i finansijski da ucestvuje itd.. reci sve sto smatras da treba da kažeš bez napadanja i ruznih reci. Pusti onda da vidis da li se nešto menja pa ako bude sve ok. vidi da li ti odgovara da ona bude tu ili ne.
Malo mi je zasmetalo sto si nekako kategorisala ljude sa ovih naših podrucja da se tako ponasaju. Nije to bas tako... U svakom zitu ima kukolja.

Slazem se sa Fiona29.

Ako nije naucena kod kuce, ne znači da je ti ne možeš nauciti kod sebe. Objasni joj svoja ocekivanja, kratko i jasno ali i ljubazno. Možda će to biti sve sto joj je potrebno da se prilagodi novim uslovima zivota.

mama2

Ako ti svima sirom otvaras vrata svoje kuce i od kuce pravis zeljeznicku stanicu, to je tvoje pravo. Međutim, tvoja ocekivanja da i ostali ljudi treba da se tako ponasaju su nerealna. Nismo svi isti - zato kuca i ima vrata da bismo mogli da se organizujemo kako želimo, iza zatvorenih vrata.

Shvatam da treba biti dobar domaćin i ugostiti posjetioce, ali niko nije duzan da primi nekoga na par mjeseci, a pogotovo nekoga ko je dosao nepozvan. Zašto bi ona trebala da zavoli goscu? Šta ona uopste ima sa tom djevojkom? Koji je ona faktor u njenom zivotu? Apsolutno mogu da razumijem Tri_boje_plavo. I ona jeste izrazito dobar domaćin kada se u sopstvenoj kuci osjeca nelagodno i stidi se u ime drugih - i trpi iz kurtoazije i postovanja prema zetu.

Šta da vam kažem, bilo šta da kazete sto sagovorniku nije po volji, ispascete rogati. E pa posto ne mozete nikada svima ugoditi a bezobraznim ljudima nikad dosta, ja se onda trudim da ugodim prvenstveno sebi a da druge ne 'zakinem' u procesu. Sjecam se onomad kad sam otisla u posjetu kod familije u Srbiji i dosli rodjaci da me vide (2 momka tada tinejdzera) i dadoh im novac koji im je poslala moja majka a njihova tetka - neka simbolicna suma, cisto da im se eto nadje. I posle par dana eto ti njih opet, trebaju ići na neku zurku i traže pare. Dadoh im sa napomenom da je zadnji put i da ja, i ako sam dosla iz inostranstva, nisam niti narodna banka niti berem pare po drvecu. Direktna komunikacija je najbolja.

me nema blize svojte od zetove sestricine... takoreci rod rođeni... :)

PS-ipak mi nije jasno šta te tjera da vodaš klipaču od 25 godina sa sobom i svojim mužem, vikendom? I da je vodaš na „romantične večere”. Jednostavno povedi muža , a ona ako ne zna uzeti da jede iz frižidera, onda nek gladuje.
Nema veze koliko se ona samopozivala gdje ćete sad na vikend, jednostavno je ostaviš kući, pa kad nazove kažeš joj-uups mi smo već na plaži...

Da, nadam se da će se sve završiti na očevom prigovoru i da će ona mirno iseliti. Ali ja nešto sumnjam u to. Mislim da te očekuje vrlo mukotrpan proces iseljavanja u kome ćeš morati da budeš dosta oštra pa možda čak i prosta da bi je isterala. Jer nije to slučajno što ti se ona tako nametnula, ona je iz drugog društvenog miljea koji ti nisi možda ni videla/srela i zato te očekuju mnoge neočekivane i do sada nevidjene neprijatnosti.

Kada je u pitanju kucno vaspitanje,treba znati da ono se formira kod djeteta još od malih nogu.Svaki roditelje je duzan,da nauci djete ona najosnovnija pravila lijepoga ponasanja.Ako analiziramo tekst osobe koja ima problema sa djevojkom,možemo reći da se radi o djevojci koja je razmazena, i egoisticki nastrojena.Samo kod nas na balkanu postoji ono pravilo roditelja„Dok ja sine imam,imaces i ti”.Sam kontekst recenice dozvoljava djetetu sirok dijapazon iskoristavanja roditelja.Roditelji smatraju da tom recenicom kupuju ljubav djece,zaboravljjuci da postaju vjecni robovii vjerne sluge.Najveca greška roditelja prema djeci,jeste česta povladjivanja i nagradjivanja bez zasluge.Roditelji moraju djecu nauciti radnim navikama,i nauciti da vrijednuju stvari u zivotu.netreba zaboraviti da roditelji formiraju svoju djecu.Nevaspitanost i ljenost su dvije karakteristike koje oznacuju osobu koja nema razumjevanje, i koja nezna da cjeni ljubaznost drugi.Za ovakve tipove žena i muskaraca,je najbolji lijek konstruktivna kritika i ignorisanje prilikom komunikacije kada su u pitanju zelje i potrebe.Stara poslovica kaže„Za dobrog dobro,za lošeg rdjavo”.

Puno uspjeha pozdrav ps,Giddens

I još nešto- rekla si dijete samo vidi kako se živi u toj kući. Da, vidi da je mati „uzorna domaćica” dok se tata izležava a djeca su „mala”. Nema šta drugo vidjeti nego da i ono ne radi, jer samo mama radi. E,kad djeca malo porastu, imaš i dalje tatu koji se izležava (kao i ranije), takodjer i sina (kao i ranije),a ti kćerki odjednom govoriš namjesti krevet i napravi (im) salatu, onda -da- ti je praviš robinjom. Jer to što si ti odabrala da budeš sluškinja, pardon-uzorna domaćica- svojoj porodici, tvoj je izbor a nemaš pravo od djece praviti iste ( a to radiš čim selektiraš one članove „koji bi to trebali” od onih koji su tu da bi bili usluživani, isključivo).
Kćerka kad odraste i oformi svoju porodicu, tad ima izbor da se opredijeli hoće li biti sluškinja ili ravnopravna osoba u domaćinstvu.
Ne osuđujem žene koje su sluškinje u svojoj porodici, to je njihov izbor i odrasle su osobe, ali osuđujem majke koje od kćerke nastoje napraviti čak i nižu od sebe.

Na tvoj odgovor kako se „ne sjeti sama” mislim da je situacija slijedeća- majka se svima u kući davno deklarisala kao sluškinja, počevši s mužem. Kćerka je to gledala cijeli zivot, kao što gleda i ova mladja. Zar misliš da će i one dobiti naglu želju da uslužuju njenog muža?
Djeca su sebična a i racionalna.
One će misliti- kad može njemu, može i meni (posebno jer je tako moralo biti kad su bile male, a on je uvijek bio odrastao). Djeca često stavljaju sebe ispred oca (kod majke), možda s pravom?
Niko te neće tretirati s poštovanjem ako se sama ne tretiraš, a naročito ne djeca koja kopiraju odnose u kući.
I dalje mislim da nema nikakvo pravo tražiti od kćerke da služi NJENOG muža, kojeg se ona dobrovoljno opredijelila služiti i biti mu potčinjena.

hehehehee zvucis pateticno dragi moj, ajd procitaj još jednom šta napisa:
„Ona ne bi uzimala u ruke prljave gaće nekih muškaraca i stavljala ih u mašinu i smatrala da je to SUPER i kako je ona gostoprimljiva”
...
O kome ti ovo,na moj racun ? Koji su to n e k i muskarci ? I šta je tu SUPER, kucni poslovi koje obavlja 99% stanovnistva.

„Naravno da je moja žena dama za tebe i tebi slične, ona se nije i ne bi nikad bacila mužu NITI IKOM pod noge”

...ajd pricaj mi još malo o tome

„nije čudo što si ti mene počela napadati od prvog trena”

...
Ja tebe ? Zanimljivo...posle mog posta si mi se direktno obratio i samim tim mi bacio rukavicu u lice.

Daso još nešto, cudi me da me vredjas po osnovnoj liniji i uporno omalozavas mog *muza,sina* za koje nisam ni nagovestila da postoje, kontrolisi se malo, samim ovim vredjas i UZORNU DomaćICU koja postavi temu, jer ona je zaista uzorna i lepo vaspitana i vrlo vredna žena koja takođe obavlja svoje poslove i na poslu i kod kuce. Znači da sve žene koje nešto znaju da urade i koje same obavljaju svoje domaćinstvo stavljas u isti kos. Ti koji takođe vuces balkanske korenove a koji se hvalise sluzavkom preko bare. Lepo za tebe, ali to nije merilo ostalom narodu.
Zar mislis da svi mi koji smo van granica naše matice ne možemo nabaviti ženu koja će nam održavati stan ? smesno
A pitaj se da li to može narod na našim podrucjima dole koji jedva sastavlja kraj s krajem a koji ti uporno pljujes i omalozavas.
ajd pa tako znam da ćeš opet sastaviti dobar sastav
ali me zaista ne zanima vise,
ja imam svoj stav slično 90% ljudi, ti imaš tvoj stav i akceptiraj to umesto sto izvrces reci i navodis vodu na svoju vodenicu.

-nastavak- tako ve je vozila dva dana a treci mi je rekla da ne može vise do kad ja to kao mislim da cekam na nju da me ona vozi, onda ja njoh kažem - pa ja sam tebe vise od god.dana vozila svako jutro i cekala te sa stanice nazad, a ona će meni pa to je drugo jer je stanica blizu a moj poso je daleko (otprilike 15 min. voznje), i osim toga dva puta kaže popodne je nisam sacekala a bas je pocela da pada kisa, a ja se čak nisam ni izvinila zbog toga ???? inače ona mi je za svaku voznju rekla fala ama bas svaku, ako pravim kafu za sebe ili nekog gosta pitam i nju pa joj napravim ona kaže fala, jednom sam joj rekla aj ti sad da pravis kafu ona kaže da to nezna, obično je volela da jede u dnevnoj pred televizorom i nikad nijednom nije odnela svoj tanjir u kuhinju ako joj ja ne kjazem i tako još monogo toga, da ne nabrajam, dok njjena rođena sestra kad dodje za jedan dan odmah hoće nešto da pomogne sama se prihvati pranja sudja ili bilo čega, a odgojene su u istoj kuci od istih roditelja, sto znaci opet da nije to od lošeg vasptanja to je takva osoba. Inače za mene reci fala za svaku sitnicu je glupost jer umanjuje značaj te reci kad je stvarno potrebna kad za nešto stvarno treba da se zahvalim, a naročito u kuci megju ukucanima u koje smtram i nekog gosta koji je tu vise od tri dana za svaku sitnuci reci fala je bez ikakvog značaja jer šta da kažem kad mi neko učini nešto opet fala?
E sad posto imam skoro isto iskustvo kao postavljacica teme, i bila u toj situacii 3 god. mislim da takvoj osobi treba reci otvoreno kakvi su kucni obicaji u toj kuci. Ja sam mojoj rekla da ja ne želim da imam obavezu kuvanja poistavljanja i sl. da ja kuvam kad ja poželim ne kad treba ili mora, i ona je to dobro prihvatila kad ja ne napravim ništa onda si ona pravi pastu jedini problem sto mi uvek ostavi serpu i ostale rekvizite za pranje. Znaci treba joj reci - ovo nije hotel i svako ima svoja zadusenja i to da se sve za sobom pospremi, da se ucestvuje u kucnim poslovima u smislu jednom nedeln o da ta osoba ocisti kupatilo detaljno i tako dalje. Auuu mnogo sam iznapisala i bespotrebnih stvari, ivinite svi koji budete citali ovo

Pomalo je nezahvalno savetovati druge. Svi mi imamo razlicit prag tolerancije, razlicito domaće vaspitanje, navike, način zivota. Ja lično, ovo ne bih dozvolila u svojoj kuci,ne sada. Ali, ranije sam bila u istoj situaciji kao ti nekoliko puta, i potpuno razumem kroz šta prolazis. Ja bih razgovarala sa njom, mislim da nije kasno za to. Ti ćeš se osecati bolje.I,veruj mi, na kraju ćeš ti ispasti najgora na svetu. Zaboravice se da si je primila kod sebe,da si joj pomogla, pamtice se samo to što je morala da ode od tebe. A,obzirom da će se svakako ljutiti, uradi sve sto možeš da se ti ne nerviras, da se ti osecas bolje.
Mogu da zakljucim da si sama lepo vaspitana, da znaš kako se treba ponasati u tudjoj kuci,da koristis reč „hvala” i da naravno to ocekujes od drugih. U suprotnom ti ne bi ni smetalo njeno nevaspitanje. Najbolji savet koji mogu da ti dam je - slusaj samu sebe. Kada primetis da neke stvari pocinju da te nerviraju, da se osecas loše u svojoj kuci, to je pravi znak da treba da reagujes, i da menjas trenutnu situaciju. Bilo bi bolje za tebe da si reagovala ranije, ali opet kažem da ni sada nije kasno.
Sve sto čini da se ti osecas dobro (šta god to bilo) je prava stvar za tebe. A,sve ono sto čini da se ti osecas loše treba menjati.
Zao mi je sto neki ljudi misle da nisi dobra osoba, da vrebas svaki njen pokret i svaku izgovorenu reč, samo zato što bi oni sve ovo tolerisali. Svi smo mi razliciti, ali to ne znaci i da je onaj drugi los, zato što je razlicit od nas.
Želim ti puno sreće, i da se sve ovo resi na način koji će tebi doneti mir. Volela bih da nam se opet javis, i da nam kažeš kako se ova neprijatna situacija razresila.

Drage moje domaćice (s diplomom i one bez), vidim da sam vas dobrano naljutio (sorry), pa i do mjere gdje ste izvrnule moje riječi?
Naime, gdje sam ja to napisao da moja žena ne bi prala MOJ veš ili veš moje djece? Ama baš nigdje, naprosto jer je to laž, to što vi pišete.
Lijepo sam napisao da iz kuća kao što su vaše -gdje muž ništa ne radi, a to mogu biti kuće mojih sestara, rodjaka i rodica, takve žene ne mogu očekivati da pošalju svog muža meni u goste i da će im moja žena prati veš i slično. Htio sam reći, vama niko ne brani da budete takve kao što i jeste, ali onda nemojte nametati drugima vaš stil života (jer je ova gore govorila da ga i ne nameće?), šaljući vaše nevaspitane sinove i muževe drugim ženama „u goste” od kojih oni onda očekuju isti tretman, tj da ih treba tretirati kao u hotelu. A to mogu biti vaše snaje, sestre i rodice kojima ste poslale nesposobnog muža, sina, ili pak (u vašim slučajevima teže za očekivati)-kćerku.

AnaisAustralije hvala ti na savetu, bas sarmantno I zensteno od tebe.

Drugi slučaj...:)

Bile smo od brata i sestre djeca.
Ona jedanaest god starija od mene.
U mnostvu poremecenih rodbinskih odnosa, koje sam i kao dijete primjecivala, sada mi je s' ponosom kažem 53, ona je bila dragulj.
Razmijenjivale smo posjete.
Bila su to vrata, koja sam rado otvarala .Osjecala se prijatno.
Mogao si joj se obratiti za pomoć.Meni nije trebala , najvse mojoj majci , to nije bilo tako često.U mome odsustvu.

Kada je dosao rat i na mom putu za aAstriju, zastala sam kod njenog sina.Ne sa namjerom da nekome dodjem u kucu.Dosao je nastanicu, uputio nas na Caritas.Izhvalio se svojim uspijehom u Austriji i otisao.Sa isprikom, da bi bila gazdarica ljuta, da nas vidi kod njega u stanu.

Iztraumatizirana, premorena,prijala bi mi skuvana kafa, mojoj djeci supa iz kesice, a tek jedno tusiranje.
Ostali smo u parku , bilo je jutro, cekali smo autobus koji jednom dnevno ide u nedodjiju, navece u pola sedam.

To nije poremetilo moj odnos sa mojom rodjakom.On se poslije izvinjavao mojoj sestri, kada je svracao do nje u predahu , naputu kuci iz austrije.
Na ono osvjezenje koje je izostalo, na dugom putu.
U ime svih proslih vremena, posto je u penziji, pozvala sam je da dodje na duže.U zimskom periodu da zaobidje zimu.
Zašto da ne, pa ona mi je najbliskiji rod.I pored toga sto je uvijek bila dobro stojeca, ima dvoje djece u Austriji, ja sam platila kartu(ovo zaista ne rado spominjem).Jer sto odlucim da dam-poklonim, tako ostaje i ne spomnje se često.
Kcerki sam rekla, da sam platila pola karte a deugu polovinu njena djeca.

U vrijeme njenog dolaska , potrefilo se, damoj sin je imao ozbiljnih zdravstvenih problema.Upozorila sam je na taj momenat.
Bila sam srećna da će doći.Sobom donijeti mnogo lijepih uspomena, sto bi meni sa njenim smislom za humor ,trebala biti relaksacija:)

Valjda je njen problem u samom startu bio, ''imanje'' koje je zatekla u nasoj kuci.Koji smo djeca i ja sami,u Bozijoj milosti stekli.
Kakvim i kolikim trudom , radom i ucenjem, neću spominjati.

Trebalo je da se postuje kult starijeg.

Samo nedelju dana po njenom dolasku, stigla je tragicna vijest, da se sin moje sestre (22)ubio.mMj sin već bolestan.Dvije nedelje iza toga , ja sam imala pulmonariembolizm atak, sa laksim srcanim udarom.I na kraju, za tri nedelje, moj sin je slomio vrat,drugi vratni prsljen u saobracajnoj nesreci.Sve se izdogadjalo u vremenu manje dva mjeseca.
Jedan od hiljade , sa takvom dijagnozom, ne ostane paralisan čitavim tijelom.
Bilo mu je tada 19 god.

SAMO GA JE DRAGI BOG SACUVAO.

Ja u bolnici sa dozvolom, da samo ocima 'kolutam', a sve ostalo moglo bi biti po zivot opasno.Jer su moja pluca bila puna krvnih ugrusaka.Samo jedan tromb u srce ili pluca , moglo bi biti da me vise nema.Ovdje, posto radim u kucnoj njezi bolesnika, i poslije otvorene operacije srca, poslije tri dana te salju na kucno lijecenje.Ja sam u bolnici ostala devet dana, kao najmladji pacijent na odjeljenju.Mnogi su dolazili da me vide, jer je bilo veoma neuobicajeno takva dijagnoza u mojim god.(tada 49 ).
Ne , ne preuvelicavam.Samo rijeci ljekara.

Moj sin okovane glave.
Dva sarafa u celo, i dva sarafa u potiljak, sa obrucem oko glave, i fiksiran do struka.

Bog neka mi oprosti, kao da se njenim dolaskom srucio pogrom na nasu kucu.
NE PONOVILO SE I NIKOM NE BILO!!!

Samo se pretpostaviti može, kroz šta smo prolazili u te dane.
Ja koja sam trebala da lezim u krevetu, brinem se za bolesnog sina.Gdje bi svako najmanje pomjeranje moglo, da mu pomjeri sarafe kroz lobanju i on da dozivi izliv krvi u mozak.To je bilo posebno upozorenje ljekara.Imao je i psihickih problema ,koji su samo usloznjavali njegovu -nasu situaciju.

ZNAM DA JOJ NIJE BILO LAKO U TAKVOJ SITUACIJI.SAMO BITI SVJEDOK DOVOLJNO JE, A KAMO LI DA SVE TO BUDE DIO NJENE SVAKODNEVNICE A PONAJMANJE ODMORA.

Ponudila sam ,da ako želi da se se vrati kuci.
Rekla je NE, i ostala je punih sest mjeseci.Jer to je bio cilj.Da ustedi 6 penzija:):):)
Sjedec na, po meni ne udobnoj stolici.cCtajuci nešto.Sredjujuci nokte.Setkajuci i sa podrskom rijecima: meni je tebe stvarno zao!

Naravno, frizider je pun hrane.Napraviti neku supu ili nešto drugo, to je mogao da bude samo misaoni glagol.Jer njoj ne smeta da jede suvu hranu:).
Kcerka radi puno radno vrijeme, i poslije posla vozi 200 km u jednom pravcu, u četvrtoj god fakulteta.Puno vijeme u skoli , odlazi ujutro i vraca se u ponoc.Vidim samo sjenu koja ulazi i izlazi iz kuce.

Moj sin, onako okovan puna tri mjeseca, spava u sjedecem polozaju u specijalnoj stolici.
Ja hodam na plucima, orosenog cela, krajnje psihofizicki isrpjena.
Da bi sacuvala osiguranje, moram i u takvom stanju na posao.
Sreća, posao mi nije bio tezak. Radila sam u specijalnoj ustanovi , sa starcima.
Ali i sjedenje sa njima me je iscrpljivalo.

Moja rodjaka, koja je bila svijetla tacka u mojoj rodbinskoj istoriji, mogla je biti moj HEROJ.
U uslovima u kojima živimo, sa svim mogućim masinama, kuvanje rucka, mogla bi da uzme kao licni exesarsajz:)(exercize).

Ne mrda.
Setka sa rukama pozadi.Ide u svoju sobu na sprat u određeno vrijeme i ustaje u određeno vrijeme.
Nebrojeno puta sam zavrsila sa sinovim stanjem u hitnoj sluzbi.
Vidjela je kola hitne pomoći da dlaze, nie silazila da vidi šta je razlog.:)

Primjedbe su bile, na to što trebam da ukljucim grijanje ujutro ,da se okupamo, jer je njoj prevruce.
Isto prasine ima u kuci, kao kod njene prijateljice, koja je cijeli zivot bila sama, njena druga prijateljica sa istom dijagnozom, lezala je dugo u bolnici u nasoj zemlji.

Ocupala bi ona travu u dvoristu ali ne zna kako to ja hoću pa ne može:)

A MOJI PRIJATELJI KAžU MENI:
Sreća moja da je je moja rodjaka tu!
Pa će da mi pomogne.

Ja iscrpljena i od sramote cutim.

Moj sin smrsao 20 kg.Dodjem umorna sa posla, nedelja je, ona sjedi na svome uobicajenom mjestu i rijesava ukrstenicu.
Naravno, suva hrana zastupljena:).

Moj sin poslije nekoliko mjeseci, pozeli da mu ispržim krompir, da bi to jeo.
Ja jedva na nogama stojim, srećna da želi nešto pojesti.I naravno iz pistojnosti upitam hoće li iona.
Ona važno okrene glavu i kaže, hoću, hoću!
Umjesto da kaže, vidi kako hodam a i sa posla sam, evo ja ću.Idi lezi odmaraj se.Jer ja nisam umorna od posla već moja bolest, samo sto me ne ubi.

Uradim sto treba, napravim salatu, bukvalno bubnem (serviram) na sto veceru,.Da ne bih pukla ja, izadjem napolje, i nazovem prijateljicu i ispricam sve šta se dogadja u nasoj kuci.

SVI SU OSTALI KAO UKOPANI!

Ja nisam htjela da ista govorim, jer sam sigurna da bi mnoge od prijateljica dosle, rasporedile se.Pomogle mi, olaksale.A ona bi na sve to u mojoj rođenoj kuci i na svu tu JADNU i tragicnu situacioju, pravila i scene.
Jer u njenim stanjima, to se desilo dva puta.

Ma na stotine glupih i jadnih primjera.

BOZE MILI.

Da je slučajem neko mi rekao , da se covjek može toliko mentalno promijeniti, ja bih za nju ruku dala.
Moja najbolja prijateljica, zivjeli su u mjestu kuca do kuce, sa kojom sam radila 18 god, na sve ispricano rekla je:
Pa ona je takva cijeli zivot.
Ti si o njoj uvijek lijepo pricala a ja naravno nisam htjela da ikada ista komentarisem.
I potkrijepila je to,njenim iskustvom ,primjerima iz zivota sa njom.

Dosla je ,sa je sa jednom pocijepanom torbom, a otisla sa tri.
Moji prijatelji iz BG, su je docekali da bi nastavila put dalje.
Pozelila sam poslati po njoj, po neku sitnicu, svima onima koji su se mene sjetili,kada je ona dolazila.
To nije bilo vise od jedne plasticne kese, jer sam gledala da pokloni budu takvog obima, da joj ne zauzmu mnogo prostora.

Kaže:
Zar si morala toliko da spakujes!.
Ja to nemam gdje staviti.
Moj odgovor je bio, izvadi svoje stvari, i napravi prostor. Ovo ćeš ipak ponjeti, ako ništa u znak zahvalnostui sto će te docekati, smjestiti kod kuce i ispratiti na autobus.

Scena je tek bila na aerodromu, kada je trebalo platiti pretrpane torbe.
Kcerka kaže, nesmijem joj dati novac extra!
Kažem , sine dat ću i 1000 $, samo da zaklopim strnu te knjige.

Novac, koji sam joj dala da izvede moje prijatelje na veceru kada se vrati, osta je ne iskoristen u te svrhe.

Poslije, kao malom dijetetu, kcerka mi zaprijeti, da mi na um ne padne, da još nekog dovedem.

U sali moji prijatelji su mi prijetili, da će reci kcerci, da sam joj platila čitavu kartu a ne samo pola:)

Ali ovdje nije kraj:):):)

Ima i lijepih primjera, posjeta i lijepih druzenja.

Znam da se u zivotu mijenjamo fizicki.
Da nas situacije mijenjaju.
Ja opet kažem sto vise prođemo, možemo biti ili ogorceniji ili siri.
Da vise razumijemo.

Biti kod nekoga sest mjeseci, znaci dijeliti zivot sa nekim.
Pa šta god da je.
Ako nam ne pase, onda ostajemo krace i idemo u nas mir.

Ali, za nevjerovat je, šta sve možemo dozivjeti u svojoj 'rođenoj' kuci
U NAJBOLJOJ NAMJERI!

Izvinjavam se, zbog duzine pisanja.

Uzgred i sin i ja i kcerka smo dobro.

Zivot ide nekim drugim tokovima. A mi samo ucima iz naših iskustava.
Šta želimo i šta zasigurno vise si nećemo priustiti.

Drage moje domaćice i kone, ja se izvinjavam što sam vas nasekirao, no nije mi bila namjera.
Zapeo mi je za oko bio samo jedan komentar da se posebno tako - na nerad- vaspitavaju djevojke, što je naravno, čista laž, i što je dovodilo do zaključka da je OK ako tako bezobrazno u goste dodje muškarac.
Poenta moga posta bila je- sve vi koje tako mislite, u redu je ako treba da vašim muževima ili sinovima perete i noge, i to mislim bez imalo ironije (to je vaša kuća i možete da radite šta hoćete, isto kao što ja radim u svojoj, tj kuvam, pa me neka kona evo probala ismijati radi toga, samo ne kapiram zašto?? -možda bi mi bolje pristajalo da opalim ženi dva šamara za doručak kao neki?)- međutim nije u redu da ih puštate takve u bijeli svijet, tudjim ženama na grbaču.
Jer, nismo svi mi muževi isti. Meni je moja žena dragocjena i ja ne bih volio da se ona slama od posla dok ja ležim, a kod mnogih nije tako. A zašto onda mislite da bih trebao gledati mirno kad neka od vas pošalje svog muža meni u goste da ga moja služi i pere mu noge?
ma yock!