primer pokazujemo detetu da je strpljenje zakon i kako se prevazilazi tastina, ... valjda

Tresnjo, odlicna je tema, ne znam doduse koliko ima sanse da se ovde primi, ali je tema sjajna.

Možda ne bi bilo loše da kažeš koje su te to stvari naterale na razmišljanje? Šta si ti naucila i kako su tebe deca vaspitala?

Meni se čini da je pitanje mnogo kompleksnije nego sto na prvi pogled možda izgleda. Iz nekog razloga roditeljstvo je obavijeno velom tajne. Neka neprikosnovenost starih obicaja, ili kako već da nazovem tu pojavu. Stari se obicaji teško menjaju. Sto patrijarhalnije drustvo to teze pristaje na promene.

Mene godinama boli stav mojih roditelja - mama često ima obicaj da kaže da je ona starija pa prema tome treba da je i dalje „slusam” u smislu da uzimam njene savete u obzir. Žena želi da mi daje savete u vezi mog posla. Jer smatra i dalje da je nas odnos roditelj - dete.

To naravno vuce korene iz moje najranije mladosti kada smo mi deca tretirani kao u nekom smislu niza bica. Ono u fazonu svako može da prevari dete, pa nas zbog nezrelosti niko nije uzimao za oziljno. Dok su roditelji uvek bili shvatani ozbiljno.

Taj odnos primecujem i dan danas pogotovu ovde na forumu. Deca nemaju nikakva prava, šta će deci sloboda, oni su samo deca. Meni su te stvari strasne.

Zato ja svoj podmladak gledam drugacijim ocima. Ravnopravni u smislu ljudskih prava od prvog dana. Ne postoji neozbiljan problem, polomljeni autic ili probusena gum od bicikla - sve su to krajnje ozbiljni problemi i sa tih pozicija im i pristupamo.

Kad kažem svojim roditeljima da je vaspitanje dece dvosmerni proces oni misle da sam na drogama...

odličan primer, priznati svoju grešku. Moji nisu hteli da priznaju ni da im nazujes spansku cizmu :)

moj veliki momenat je kada sam rekla sinu da mi je zao sto sam ga ikada istukla.

takođe je veliko otkrovenje da batine nisu ni potrebne ni pozeljne, te da dete već ima mehanizme u sebi i za motivaciju i za kaznjavanje, samo treba da se nadje dugme.