Meni je najviše ostao u secanju onaj njegov gol Realu!
http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/132887/sa-zvezdom-je-11-puta-tukao-partizan-u-derbiju-a-zbog-naciona... ca-izvisio-za-reprezentaciju?fbclid=IwAR2a111vaTvm34ILAhd5_qB4UpX7h2krE_vCIYh31GOT9ftj4D6kqSlWE88
Са Звездом је 11 пута тукао Партизан у дербију, а због националног кључа извисио за репрезентацију
Жарко Ђуровић, некадашња поуздана „радилица” Црвене звезде, Чукаричког, Сутјеске и Белинцоне
Жарко Ђуровић je био фудбалер средине терена који је знањем и залагањем у маневарском простору, те важним головима у домаћем шампионату и на међународној сцени изборио место у галерији незаборавних и уселио у срце армије навијача Црвене звезде. Успешан је био и као спортски функционер и тренер више клубова.
Вредна Звездина радилица Жарко Ђуровић, играо је најбоље кад је и најтеже. Као и у Чукаричком, Сутјесци и Белинцони. Био је неуморни ратник, играо до последњег даха. Зато му је фудбал донео пристојан живот, али и ко зна колико успомена.
- Најдраже је оно што оставите иза себе, да вас људи памте по томе. Успех је у моје време био више вреднован од новца, више гледало да останете у сећањима многих, будете цењенији од других - каже Ђуровић.
Због кључа и Катанеца
Наставио је каријеру у швајцарској Белинцони, али ни тад за њега није било места у репрезентацији Југославије.
- Био сам капитен младе и олимпијске репрезентације. Кад сам куцао на врата сениорске, прорадио је национални кључ. Играо сам на месту на ком је играо изврсни Срећко Катанец, али једини из Словеније. Жалим и данас због тога – уверава Ђуровић.
С Црвеном звездом освојио је титуле 1984. и 1988. године, као и Куп Југославије 1982.
- Сваки трофеј има своју драж и сваки је мио на посебан начин. Када са Звездом освојите трофеј, то се дуго памти. Срце моје је пуно и кад садашња генерација побеђује и док будем жив ценићу и поштоваћу допринос свих генерација да Црвена звезда буде све боља и успешнија.
Одиграо је 15 вечитих дербија, радовао се у 11, три пута је доживео пораз, једном је било нерешено. Издваја 80-ти на Васкрс, 19. априла 1987. Звезда је победила са 3:1...
- Мени је та утакмица најдража. Ваљда зато што смо у сваком сегменту надиграли Партизан, били много бољи. Комшије се ништа нису питале. играли смо лагано и лако добили утакмицу. Као и многе друге, што се види колико сам се пута радовао. Што и не чуди, боље играче и екипу смо имали, надомоћнију у свом линијама.
Оставио је дубок траг и у Никшићу, а као првотимац Сутјеске такође је затресао мрежу црно-белих, али и своје Црвене звезде. На стадиону крај Бистрице тада се играо леп фудбал, Сутјеска је имала низ сјајних играча.
- То је много интересантно. Сутјеска је тек била ушла у најјаче југословенско такмичење, ја дошао као млад играч са још неколико играча из Звезде. С неколико врхунских домаћих играча успели смо да будемо осми на табели. Сарајево је тада било шампион Југославије, а ми смо их добили без већих проблема. Чак Звезда и Партизан у Никшићу нису се суверено понашали - присећа се Ђуровић.
Црвена звезда је савладала Реал Мадрид са 4:2, на минус 11 4. марта 1987. Полувреме је решила у своју корист са 3:0, а требало је бити макар још толико. Ђуровић је постигао погодак у 12. минуту, што му је и најдраже фудбалско остварење.
- По анализама гледалаца и неких статистичара та утакмица спада међу три најбоље у историји Црвене звезде, многи тврде и најлепша икада. Драго ми је да сам био актер и стрелац. У укупном скору било је 4:4, али одлучио је гол више у гостима и отишли су даље.
Милан–Црвена звезда на „Сан Сиру” 1:1, у реваншу су Београђани повели, али је магла спречила црвено–беле да сруше снове будућег шампиона Европе.
- И та утакмица је једна од бољих које је Звезда одиграла. Од тада се најављивало нешто велико што ће Звезда касније и да освоји у Барију. Људи је памте и дан-данас, а у спорту ако сте вечни - успели сте. Разбили смо комплекс дуела с моћним иностраним клубовима, касније смо многе са лакоћом добијали.
Пикси не подлеже притисцима
Радио је и са Драганом Стојковићем у Кини.
- Пикси је мој пријатељ, велик човек и огроман ауторитет. Заговара нападачки фудбал, не подлеже притисцима, има лепу визију. Играче је растеретио, силно му верују и надам се да ће и на СП имати добре резултате.
После завршетка играчке каријере опробао се као фудбалски функционер, затим и као тренер. Предводио је млади тим Црвене звезде, радио у Младеновцу, Смедереву, Радничком из Обреновца, Борцу из Чачка, словачким Кошицама. Био је Роберту Просинечком асистент у сениорском тиму. Да стигне позив да буде први тренер Звезде, тврди, позив не би одбио!
- Црвену звезду никад не бих одбио, напротив, знам какве фудбалере хоће и какви требају. Био сам сарадник Роберта Просинечког, добили смо за 45 дана три пута Партизан. То се не заборавља. Велика ми је жеља да водим Црвену звезду, знам да бих оправдао поверење и донео Звезди добре резултате. Мислим да сам и као тренер оставио траг у вољеном клубу, кад је главни тренер био Просинечки.
Пролазиће време и ми у том времену, играће у Црвеној звезди, Партизану, Реалу, Милану... неки нови Ђуровићи. Али увек памтиће се златно време југо-фудбала, игре и голови Жарка Ђуровића.
Вредног Звездиног враголана…
