Svaka cast naravno! Pred njiam su velika dela. Samo neka ovako nastave. Postajes veliki pobedjujuci velike. Ova pobeda je isto kao da smo pobedili Brazil, Argentinu, Nemacku, Francusku, Englesku, Spaniju ili Italiju!

Nije isto Zagi , veruj mi. Sa Tumbakovicem je bila katastrofa. On je čak i izjavio da mu je zao sto je vodio repreznetaciju. Sa njim nije ni cudo stos mo onako igrali. Sa Krstajicem takođe.
Ali sa Piiskijem je drugacije. Covece posed lopte 60-40 protiv Portugalije! Eeej! To nije slučajno!Pa on je i pre nego sto je postao selektor verovao da će odvesti u Katar ako postane selektor. Imaju izjave na youtube o tome! To je jedno neverovatno samopouzdanje i vera koju jeulio igračima! . Ranije smo mi pokisli i isli na prvenstva. Bilo je klanova u repreznetaciji. Svadja sa selektorima. Nepoznatih svadja koje do dan danas nisu izasle na videlo, otkaza reprezentativaca itd Toga nema sada. Nijedan selektor osim Antica koga je spotakao Karadzic u Juznoj Africi radeci mu iza ledja kao predsednik saveza, nije imao autoritet. Piksi ima takav autoritet da ga slusaju i ispunjavaju šta on kaže i hoće.
Ne pamtim ovakvu pobedu nad velikom reprezentacjom i to u gostima.
Zatos am danas poredio ovu pobedu sa pobedom Bugarske protiv francuske 1993 koja je posle stigla u polufinale SP 94. Sto kaže Kusturica da nikad nikome ovako nismo ocitali lekciju..
Ranije smo odlazili na SP pobedama nad Madjarskom 1997 Bosnom 2005, Rumunijom 2009, Gruzijom 2017, a sada nad Portugalijom. I to pravi veliku razliku i daje nam veliku nadu, zar ne?

I zaboravio si na ono sto smo pisali o klupskom fudbalu. Nisi mi odgovorio. Eno je tema dole na dnu pretposlednja sa 26 komenatara. Pogledaj ako hoćeš.

Ne bih previše komentirao Tumbu. Kada ste ga izabrali za selektora, stvarno sam navijao da odete na Euro, jer sam znao da nam s njime ne možete nauditi.
Zapravo sam više htio komentirati euforiju koja se, po mom mišljenju, ponavlja. Nije to nikakva briga već samo podsjećanje na nešto što smo već vidjeli. Ali ste vi zaboravili.
U utakmici sa Portugalom vam se desilo najbolje što vam se moglo desiti. Greška na samom početku utakmice koja vas je pokrenula a njih uspavala jer su vjerovatno pomislili da će „ovo biti lako”. Da je potrebno „zatvoriti” i do kraja taktički odraditi utakmicu, u čemu su oni inače majstori. Vi u takvoj situaciji niste imali što za izgubiti a imali ste još cijelu utakmicu pred sobom. Dovoljno vremena za preokret. Ovo nije umanjivanje vrijednosti ove pobjede koja je stvarno fantastična jer ste doista odigrali odlično. Dobro znam koliko je teško igrati sa Portugalcima. Nama su oni „crna mačka”.
Svaka čast Piksiju na samopouzdanju. Ali ovo je tek jedna utakmica. Do sada vam je javnost, što se njega tiče, bila uglavnom podijeljena. Pa i ti si komentirao „zašto nismo razbili Luxemburg”. On nije, kao što sam već napisao, trener sa „pedigreom”. Nisam pratio njegovu trenersku karijeru, no koliko sam primjetio, nije imao nekih rezultata za razliku od pokojnih Antića i naročito Boškova.
--------

Ranije smo mi pokisli i isli na prvenstva. Bilo je klanova u repreznetaciji. Svadja sa selektorima. Nepoznatih svadja koje do dan danas nisu izasle na videlo, otkaza reprezentativaca itd Toga nema sada.

Da, toga sada nema. Sada su to „naši momci” a još jučer...? Ali ko ti garantira da neće biti nečega sličnog? Zato sam i napomenuo da je do mundijala cijela jedna godina. Što je dovoljno vremena i za svađe i za klanove ili nešto treće.
Ne želim biti zloguki prorok već mislim nešto drugo. Vaš problem je što nemate kult reprezentacije. Kult se ne dobija jednom pobjedom, koja doduše može biti inicijator, niti se gubi porazom ili više njih.
Od pojave one danske generacije iz 80-ih, oni su mi uvijek bili pojam reprezentativnog kulta. Bez obzira na uspone ili padove, uvijek se osjetilo to „nešto” kod njihovih igrača kao i kod vjernih navijača. Irci, Škoti. Mali narodi velikog srca koji su uvijek uz svoje igrače bez obzira na rezultat.

Nisam čitao što je Mamić izjavio, vidio sam samo naslov, tako da mi i nije važno što on kaže. Ono sam ionako rekao više u šali. I ne bi se složio sa tobom. Sa sportskog aspekta gledano to bi bila dobra utakmica. Uvijek smo i vi i mi imali dobrih igrača. Da završim sa Maminjom, neka ga tamo gdje je sada i neka se ne vraća. Iako se još uvijek osjete njegovi pipci. Puno je ljudi kod njega „plaći” da ih ne bi osjetili.

Naravno da se sjećam 2002-e. No nije Hrvatska ovdje tema.

Mislio sam da smo se manje-više složili, oko klupskog fudbala, da je teško odrediti kad je netko velik već da treba gledati periodično. Odnosno kad je neko i jak i dobar.
Spomenuo si „male divove” poput škotskih klubova. Aberdeen je u eurokupovima prestao postojati sa odlaskom Fergusona. Od kako ih je on napustio ne znam jesu li prošli dvije prepreke. Nevjerovatno koliko jedan čovjek može značiti za jedan klub.
Dundee utd je imao zanimljiv nadimak. Zvali su ih „teroristi”. Zbog načina igre, presinga kojim su lomili protivnike. Najveći skalp im je Barca sa kojom su odigrali 4 službene utakmice i u sve četiri pobijedili. Fascinantno! Zar ne?
Ja bih još spomenuo i Göteburg dvostrukog osvajača kupa uefa.
Mnogi su klubovi sa istoka Europe pali na niske grane. Mnogi su u bivšem sistemu bili na državnoj sisi pa su padom istog i oni pali. Neki se ugasili, promjenili imena, pali u niže rangove a neki samo životare.

Lijep pozdrav!

Mislio sam da smo se manje-više složili, oko klupskog fudbala, da je teško odrediti kad je netko velik već da treba gledati periodično. Odnosno kad je neko i jak i dobar.
Spomenuo si „male divove” poput škotskih klubova. Aberdeen je u eurokupovima prestao postojati sa odlaskom Fergusona. Od kako ih je on napustio ne znam jesu li prošli dvije prepreke. Nevjerovatno koliko jedan čovjek može značiti za jedan klub.
Dundee utd je imao zanimljiv nadimak. Zvali su ih „teroristi”. Zbog načina igre, presinga kojim su lomili protivnike. Najveći skalp im je Barca sa kojom su odigrali 4 službene utakmice i u sve četiri pobijedili. Fascinantno! Zar ne?
Ja bih još spomenuo i Göteburg dvostrukog osvajača kupa uefa.
Mnogi su klubovi sa istoka Europe pali na niske grane. Mnogi su u bivšem sistemu bili na državnoj sisi pa su padom istog i oni pali. Neki se ugasili, promjenili imena, pali u niže rangove a neki samo životare.
-------------------------------------------------------------

Danndi junajted je ubijao i Borusiju Mg 5-0. Znam za to sa Barselonom. To je fantastican uspeh zasita. Aberdin j edobio Real valjda u finalu KPK. I tu je Ferguson sa njima osvojio sve moguće. I od tada oni su niko n ništa. Jedino mi nije jasno kako je Geteborg uspeo dva puta da osvoji Kup UEFA? To mi je nekako enigma.

Evo ti tvoj primjer!
Samo nekoliko dana prije utakmice pokazuješ frustraciju zbog slabih rezultata a pretpostavljam i loših igara protiv objektivno slab(iji)h protivnika. I onda, odmah nakon utakmice, euforija. Kažem, razumijem sreću i veselje zbog pobjede nad velikim suparnikom. To mi je jasno. Ali mi nije jasno mišljenje da ste nakon samo jedne pobjede postali reprezentacija kojoj sanjate polufinale kao što je bio slučaj sa Bugarima 94'. Sada je odjednom sve „divno i krasno” a samo par dana ranije frustriranost i „nema šanse”(svaka čast iznimkama) stav.
O tome ti ja govorim a ne da vam nešto loše priželjkujem. Uostalom, vrijeme će najbolje pokazati jeli moja skepsa bila opravdana ili je to bio ovaj delirij.

____________________________

Rekao sam to zato što da je bilo 5-0 ne bismo jurili pobedu u Portugaliji. U tom trenutku u Srbiji nije postojao 1 % ljudi koji e vreovao u pobedu osim onih na terenu i na klupi na celu sa selektorom. Naravno da sledi euforiju jer takva pobeda nikad nije ostvarena. Nismo ni imali na osnovu čega da gradimo optimizam jer ne može biti reprer pobede nad osrednjim ili malim protivnicima. Treba neko veci. E kada njih pobedis kao Portugaliju onda shvatis da to možeš a doi sad nisi mogao. Koa kad kresnes foto model sto nikad ranije nisi uradio ili neku seks bombu! A zašto je sve odlično? Zatso tos e sve vidi sada sto je pricano ranije i sto tek sad to ima svoju snagu,a ne pre! Zato sto sve sto je rekao pre utakmice Piksi je sproveo preko igrača na terenu. Zato sto njegove izjave pre i posle su apsolutno u znaku jednakosti. Zato sto to nikad nije bilo ranije! Nikad. I to se vidi tek posle svega ne pre! To ću ti ponoviti sto puta! Nisma ja bio frustriran sa samo 1-0 protiv Luksemburga, nego sam samo rekao da smo tada pobedili sa većim rezulatatoom ne bismo jurili pobedu protiv evelikana na strani. Jer tako nešto ni ona veca Jugoslavija nije uspevala da uradi na strani protiv velikih ii vrlo retko. Ova pobeda je najveca do sada i zato je i euforija najveca do sada. Ovakvu pobedu mi nemamo pa još na strani! I ne radi se o jednoj utakmici nego o pristupu. A da je pristup bio slabiji sada bih onih samo 1-0 protiv Luksemburga bili aktuelni. Ali to je promenjeno u potpuno nevažno. Nismo mogli da budemo u euforiji zbog pobeda nad Luksemburgom, Irskom i Azerbejdzanom. Za euforiju je potreban mnogo veci skalp. Ovakvu euforiju ja ne pamtim. Sve je mnogo drugacije i pozitivnije. Nema zle krvi, nema gluposti. Zato sto ih Piksi nedozvoljava.
Što se tiče Bugarske ja sam samo poredjenje napravio i ništa vise. Možda to i nije slučajno, a možda i jeste. Videcemo. Ova pobeda je za istoriju. Presli smo prag na kome smo se stalno saplitali. I moramo da verujemo u bolje dane. Vera je ono sto je i donelo uspeh kakav niko nije ocekivao. Zato sada onih 1-0 protiv Luksemburga znace samo 3 boda, a pre utakmice su znacili za nas nepovoljnu gol razliku koja je nasom poslednjom pobedom postala nebitna!

Što se tiče DDR klubova njih sam uvek smatrao strasno jakim ekipama. Oba Dinama, Karl Cajs, Lokomotiva Lajpcig, Magdeburg... Mogli su svakoga da pobede 5-0 i od svakog da izgube...

Takođe mogao si da vidis da ja ne smatram da je Tadic najbolji na svetu, kao sto srbo misli. I da sam dugo i potanko objašnjavao razloge takvog svog mišljenja. Inače da sam blesav kao sto nisam, nego sam apsolutno svestan onoga sto pricam i pišem, pa zar bih imao taj razuman stav?

Jesu, dobili su ih 2-0 to je tačno, ali to nije bila odlucujuca utakmica ako me razumes. Odlucivalo je ipak poslednje kolo gde smo još imali sansu i trebala nam je pobeda u Parizu i poraz Bugarske od Istocne Nemacke. Istocna Nemacka je pobedila, ali mi nismo. Zapamtio sam teren u Istocnoj Nemackoj pod snegom i crvenu loptu kojom se igralo. Prosto Bugarska do 1993 od 1986 i neresenog rezultata u Meksiku sa Italijom nije imala nikakve velike rezultate. Ali eto tada jesu. I nadam se nekom cudu na Svetskom prvenstvu koje dolazi od rada i vere u sopstvene snage koja sada postoji u reprezentaciji i jednom postovanju koje se vidi i oseca. Piksi ima crvene linije koje igrači jednostavno ne smeju da predju, a ako ih predju zna se šta sledi. .
Hvala na postovanju. uzajamno je. Ja pokusavam uvek argumentima da baratam. Ako nisam u pravu ili negde pogresim ja to priznam. Jedino kada me neke budale od onih grobara iznerviraju onda sam grublji nego obično i koristim recnik koji meni nije primeren i ne prilici mi, ali me toliko neki likova ponekad izvedu iz takta da moram da reagujem. Ti nisi od tih i nećeš siguran sam ni biti. Nema vredjanja između nas dvojice. Hoću da omuniciramo, razgovaramo i razmenjujemo mišljenja kao i do sada. Što se tiče Mishka, on je jedan od retkih Grobara koji me obraduju kada se pojave, a pojavljuje se uglavnom kada su važne i velike utkamice u pitanju. Pozdrav.

Evo da bude jasnije

1.FRANCE... 8 5 1 2 15- 4 11
2.BULGARIA... 8 5 1 2 13- 5 11
3.East Germany... 8 5 0 3 16- 9 10
4.Yugoslavia... 8 3 2 3 7- 8 8
5.Luxembourg... 8 0 0 8 2-27 0

Nisi u pravu. Gledala se gol razlika!

Evo ti link pa provjeri 1 grupu koju Poljaci završavaju prvi sa istim brojem bodova kao i Belgijanci ali sa lošijim međusobnim omjerom.

http://rsssf.com/tables/86q.html

Znaci odgovaralo nam je samo da Bugarska ne izgubi, ako mi pobedimo. Eto saboravio sam to. Pobrkao sam.
Sada je jasno kako ni ona velika repreznetacija nije znala da resi te velike meceve u gostima. A pricaju mngi kako smo znali da igramo. Ma nismo znali. Na prste mogu da se izbroje velike pobede od kraja 60-h pa do raspada zemlje. Inače te kvalifikacije su jedne od najgorih koje pamtim. Bas smo bili nikakvi.

Ta velika reprezentacija je bila velika, kao što si rekao, do kraja 60-ih. Iako su i u tom periodu imali rupu između 62-e do 68-e.
Stariji su uvijek govorili da je bila najjača u 50-ima mada su uvijek zapinjali u četvrtfinalima mudiala ali su to kompenzirali dobrim rezultatima na Olimpijskim Igrama.
Nakon toga su i prsti jedne ruke bili previše da bi nabrojali pobjede nad velikima.

Tu utakmicu u Istocnoj Nemackoj smo igrali izuzetno dobro. Može da se nadje na youtube. Čini mi se da je to druga utakmica po redu u grupi. A utakmice sa Lukesmburgom smo odigrali jako loše i niko nije mogao da veruje da je bilo samo dva puta po 1-0. Secam se da je nas komentator brojao koliko puta su igrači Luksemburga sutnuli loptu ka nasem golu, da su amateri itd Stvarno su smesno izgledali. Ali mi nismo znali bolje. Čini mi se da je Gudelj tada postigao svoj poslednji gol u reprezentaciji. Inače rereznetaciaj je stvarno bla nikakva od 1984 do 1988 i one pobede nad Francuskom kada je sve krenulo na bolje. CELE 70-e smo se slepali secajuci se 60-h. A 80-h je to već bila daleka proslost,
Što se tiče 60-h, ta rupa koju spominjes između 62 i 68 i nije toliko strasna. Tu rupu su popunili klubovi svojim upsesima i finalima u Evropi. Partizan jedim finalom, Dinamo sa dva finala i jednoim trofejom. Osim toga 60-e su najuspesnije godine i decenija našeg fudbala. Dva finala EP(60, 68) i jedno polufinale SP(62) je nešto sjajno.
Naravno mi smo bili prvaci sveta u prijateljskim utakmicama i izuzetno smo se palili na to! Pogotovo na onu glupost o Evropskim Brazilcima i kako umiremo u lepoti igre! Trebaš e samo setiti da smo 1979 pobedili zvanicnog Svestkog pravka Argentinu 4-2 i buduceg Svestkog prvaka Italiju 4-1 u prijateljskim utakmicama. da smo Holandiju dobili nekoliko puta u prvoj polovini 70-h sto u kvalifikacijama za EP sto u prijateljskim utakmciama, a kada su dosle zvanicne utakmice Holandija je bila dva puta druga na svetu i jednom treca u Evropi. A mi smo najviše dostigli 4 mesto '76, i u Zagrebu u utakmici za treće mesto izgubili od te Holandije 3-2, koju smo stalno pobedjivali nekoliko godina pre. Inače posle tog EP '76 dolazi nekoliko bas katastrofalnih godina, pogotovo '77 kada smo izgubili skoro sve utakmica i u kvalifikacijama i u prijateljskim. Izuzetak je ona utakmica sa Rumunijom 6-4, koja je samo izuzetak kojije potvrdio da neumemo da sklopimo reprezentaciju koja će doneti veliki upseh. Nimsam mogao da verujem kada sam citao ko je bio selektor 74 u Nemackoj! Njih 5 su bili u nekakvoj selektorskoj komisiji! Miljanic, Milan Ribar, Tomislav Ivici, Sulejman Rebac, Milovan Ciric! Strasno! I ništa nisu uradili osim dranja Zaira ciji igrači verovatno nikad loptu nisu sutnuli i 9-0!
A o glupostima i problemima na velikim takmicenjima kojih je bilo bezbroj pricano je mnogo puta. Na Svetskom '82 je bila problem sportska oprema razlicitih proizvodjaca koju su igrali nosili, '74 su problem bile premije, čak je i Tito dolazio u Nemacku da ih poseti. Nije mi jasno kako smo uspeli da budemo treci na Olimpijadi '84 posle katastrofe na EP? Valjda sto niko to nije ni uzimao za ozbiljno osim nas i sto su poslali manje dobre igrace. Zato smo i dobili Nemacku u četvrtfinalu 5-2 i Italiju 2-1 za treće mesto! I od tada ništa do 88 i kvalifikacija za Italiju.

Jedan mali poklon za tebe
Na ovom sajtu možeš da nadjes sve utakmce svih Jugoslavija i kasnije SCG i Srbije od 1920 do 2021!
Kliknes na utakmice i imaš po decenijama sve utakmice! Sto u kvalifkacijama, sto prijateljske, kliknes misom na rezultat i izacice ti sastavi timova i ostali podaci za tu utakmicu. Uzivaj ako te zanima. Izabrao sam ti jednu deceniju, 70-e, Pozdrav.
https://www.reprezentacija.rs/utakmice-reprezentacije-1970-1979/

rsssf je meni bio prvi bukvalno sajt na kome sam nalazio stare fudbalske reultate. Inače pre pojave interneta sam viso po bibliotekama i tražio po starim ukoricenim novinamz rezultate iz 60-h i 70-h godina i izvestaje sa utakmica i prepisivao rezultate i svasta nešto.
Stos e tiče naše bivše lige i ja mislimda je preterano recid a je bila u prvih pet. Imamo Nemacku ligu, Francusku, Spaniju, Italiju, Englesku. To je već 5. Ne bih rekao da smo tada bili jači od bilo koje od tih liga. Imamo i SSSR, Belgiju, Holandiju i znamo kako smo prolazili sa njihovim klubovima. To je već 8 liga. U prvih 10 smo možda bili. Ali u prvih 5 nikako. Ono sto je davalo posebnu draž to je sto je nekoliko timova pre svake sezone isticalo kandidaturu za titulu. Sto su nekad favoriti dospevali u donji deo tabele a mnogi relativno mali klubovi izbijali u prvi plan. Koliko puta je secam se Zvezda zavrsavala na celu sa 6-7 poraza i skoro 40 primljenih golova. O teskim gostovanjima i da se ne govori. Plus sto je svaki klub imao svoje navijace i to u ne malom broju. Igrači su dugo igrali zajedno i kada igrac ode u inostranstvo to je bilo to. Skoro niko se nije vracao u nasu ligu do kraja karijere. Svaki klub je imao igrace zbog kojih je vredelo doći na stadion. Smene genracija i odlasci velikih igrača pravili su lomove i u velikim klubovima, sto su drugi klubovi koristili da se popnu blize vrhu ili na vrh dok se veliki ne konsoliduju. Prelazni rok je nosio velike mnogo puta neocekivane i „zabranjene” transfere koje su navijace dovodile do usijanja kada ljubimac navijaca predje kod velikog rivala. I to je bila draž i posebnost koju vredi negovati u secanjima jer je imala svou vrednost i kvalitet.