Ovakav partizan kakav jeste danas, prvo kao fudbalski tim i drugo kao organizacija je u sustini realan prikaz kako će taj klub izgledati u nekoj daljoj buducnosti. To što se desava sada je vracanje stvari u njihov prirodni poredak.

Znaci svih ovih godina patlidzanci su bili jedna anomalija Srpskog pa i Evropskog sporta gde je država i njen politicki i vojni vrh direktno stajo iza jednog kluba i direktno uticao na rezultate, na nepresusnu finansisku pomoć i ranijih godina isto neprekidno snabdevanje mladim talentima koje su ko turci janicari odvodili iz svojih maticnih klubova i primoravali ih da igraju za komunisticko-masonsku sektu iz humske. Znaci tih sezdesetih sedamdesetih godina je bio njihov najveci uspeh i to igranje finala LS i to je to. Za vreme milosevica i dosovaca posle je bilo dosta finansiske pomoći a za talente su morali sami da se pobrinu.

Sada smo svedoci da Vucic nema uopste nameru da i dalje podržava masonsku sektu i to bar ne u okvirima u kojima su prethodne vlasti radile. Tako da sada po prvi put sektasi su doziveli sok terapiju kada moraju sami o sebi da se staraju a to je naravno najteze i zato tu sada dolazi do posrtanja. Ali u sustini to je njihova prava snaga i oni spadaju u jedan osrednji klub koji će da bude srećan ako igra ligu evrope a LS će da vide samo kad gledaju Zvezdu na TV-u. Par stotina navijaca u proseku na njihovim tekmama najbolje govori kolika je to anomalija da imaju stadion koji imaju koji im je Srbija dala na poklon. Njihova realnost bi bio mali stadion kao rad ili vozdovac i to je to. Zapamtite ove reci, još koju godinu i gledajte na kom će stadionu oni igrati a šta ko će da uzme stadion u humskoj.