Дискусије : Историја

 Коментар
Interesantno pismo
biberstruc
04. јануар 2014. у 15.07
У задњих пар месеци сам се добро заглавио у 19 век ,на ово писмо сам налетео случајно а делује ми веома занимљиво.Уколико се дискусија развије како ваља имао бих још што шта да досолим.

http://tinyurl.com/qzqqhhz

http://tinyurl.com/mr8qw6r

http://tinyurl.com/kt42e69

http://tiny url.com/ly6hyhl

Следи објашњење>

http://tinyurl.com/nwuje8m

http://tinyurl.com/khq5neb

http://tinyurl.com/oweas26

Ко је био конзул Русије те године у Призрену?
biberstruc
04. јануар 2014. у 15.18
tulkas
04. јануар 2014. у 18.03
Пре убиства Г.С. Шћербина?
tulkas
04. јануар 2014. у 18.13
Пре Шћербина га није било, био је у Скопљу, сада погледах. После Шћербина је био Александар Аркадевич Ростковски, у Битољу, исто убијен, али од турских жандара.
biberstruc
04. јануар 2014. у 18.24
Бураз,зољом отвараш врата од шпајза ?
mandalina
(vila)
04. јануар 2014. у 19.11
Onaj ko je nasledio Jastrebova?

Jastrebov je 1867. sekretar ruskog konzula u Skadru, 1870. vicekonzul u Prizrenu, zatim 1874. u Skadru, 1879. konzul u Prizrenu, 1880. u Janjini i najzad 1886. generalni konzul u Solunu...po enciklopediji,

википедија каже :ипак ОН

Јастребов је 1879. године дошао у Призрен. Краће време је био конзул у Јањини од 6. септембра 1880. до 20. фебруара 1881. године, када се вратио као руски конзул у Призрен и остао је у Призрену све до марта 1886. године.

Налазим још да је конзулат радио до 1912.године

Скини пдф
http://www.sanu.ac.rs/Izdanja/Kosovo/05DjordjeMikic.pdf
tulkas
04. јануар 2014. у 19.28
Бураз,зољом отвараш врата од шпајза ?
Kao pripadnik mladje generacije Srba, teško kontam ovakve konstatacije.
Nije moja sfera interesovanja, pokusah da pomognem guglanjem, najbolje sto mogu. Toliko.
Tabanac
(DR.voseca)
05. јануар 2014. у 18.14
„tulkas”,dobar rad je u sklopu ove teme,od Vladimira Bovana „Jastrebov
u Prizrenu”...Imam je u svojoj biblioteci,sa posvetom...
Gde je...!? Nacicu je!Puno beleski...gde su...Naci ću ih!
Pozdrav!

PS

Zaboravi,ono bradato strasilo i knjigu „Ruski Konzul”!
trag
(xy)
06. јануар 2014. у 03.49
biberstruc
06. јануар 2014. у 07.35
Биће да је конзул био опасно изведен из такта кад је попу одговорио овако нетактично и отворено.Да ли је овде излетела огољена руска политика према Србији тог времена?

Archiv für slavische Philologie, донео је 1886 године паралелно поређење истоветних песама које су скупили Јастребов и Милојевић Први је добио серију похвала док је други развучен на стуб срама. Уредник је Ватрослав Јагић.

http://img801.imageshack.us/img801/3442/2w5a.jpg

http://img839.imageshack.us/img839/636/4oyu.jpg

http ://img585.imageshack.us/img585/6451/l24w.jpg

http://img836.imageshack.us/img836/1478/1gys.jpg

http://img10.imagesh ack.us/img10/3691/c5uo.jpg

http://img843.imageshack.us/img843/2962/54to.jpg

http://img191.imageshack.us/img191/789 6/q5jw.jpg

Поседујем књигу Стара Србија од Јастребова репринт из 1995 осакаћена избацивањем појединих делова који се односе на територију данашње Албаније и Македоније ,ако неко може да ископа руски оригинал : Старая Сербия Албания Ястребов, Иван Степанович
tulkas
06. јануар 2014. у 10.00
Nazalost, nisam nasao. Po svemu sudeci onda, nema.
Nasao sam jednu drugu:

http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksRu/Yastrebov_I_S_Obuechai_i_pesni_tureckih_serbov.pdf

Preporuka za još neke knjige i POSEBNO srpske sovinisticke karte, hehe,

http://www.bulgari-istoria-2010.com/web/1.html

Još nešto od knjiga:

http://yugosphere.ru/index.php/knigi-po-istorii-balkan-19-20-vek

Možda ova zbirka dokumenata, isto pomogne:

http://en.calameo.com/read/000798340cfd23d1715f5

Taban bi možda mogao reći da li se u onim gore pesmama Budim grad odnosi na Drvengrad (239.str)...videh usput pomen Dukadjini, pa, Budim...malo cudno. Fin kontekst na 376. strana. Vendika vaznija od Rusije... Surfah na brzinu, pa tako i na brzaka prelistah pesme...

Pozdrav!!!
tulkas
06. јануар 2014. у 10.05
P.S. Jagic kod mene nije na ceni;
P.P.S.„Sarcel” je jedna druga osoba...
sedava
(hostesa)
06. јануар 2014. у 18.12
Prebacila sam pismo da može da se čita ucelo, bez nerviranja oko ovog foruma
http://serbdom.webs.com/apps/forums/topics/show/11961949-prizren-1880-

http://tinyurl.com/plgkfmt

I prebacila sam paralelene zapise pesama koje su zapisali Jastrebov i Milojević, da može da se čita ucelo
http://serbdom.webs.com/apps/forums/topics/show/11961816-narodne-srpske-pesme?page=last

http://tinyurl.com/nmb vydf
sedava
(hostesa)
06. јануар 2014. у 18.38
Izgleda da je bar deo knjige, ako ne celu, Jastrebova o Staroj Srbiji štampala Srpska Kraljevska akademija

Ястребов И. С. Стара Сербія и Албанія. Путевыя записки // Споменик СКА. XLI, други разред. Београд, 1904.

Našla sam to u radu Slavenka Terzića prevedenom na bugarski i objavljenom na promakedonija , pominje se još jedan konzul uz Jastrebova,Lisečev, i da je ruski konzulat imao prekid rada nekoliko godina.

Огромный корпус исторических материалов о сербском наследии Косово и Метохии содержит книга Ивана Степановича Ястребова «Старая Сербия и Албания», опубликованная в серии «Памятники Сербской королевской академии» в 1904 г. [22]

И.С. Ястребов (1839-1894) много лет был российским вице-консулом и консулом в Призрене (консульство было открыто в мае 1866 г.) и в Скадаре, и он изъездил эти области вдоль и поперек. В начале 1870 г. Ястребов вступил в должность вице-консула в Призрене и занимал ее до конца 1874 г. На смену ему пришел Лисевич, но лишь до мая 1875 г., когда российское консульство было закрыто. Консульство вновь открылось в 1879 г., и И.С. Ястребов вернулся в Призрен уже на должность консула. В сентябре 1880 г. Он перешел на должность консула в Янине, а в начале марта 1881 г. стал генеральным консулом в Салониках, оставаясь им вплоть до своей смерти 20 января 1894 г.
http://www.promacedonia.org/id4/id_07.htm

IMA PDF DA SE SKINE!!!!
http://starieknigi.info/Knigi/JA/Yastrebov_I_S_Stara_Serbiya_i_Albaniya_1904.pdf

http://tinyurl.com/q2b6bn 5
Varuna
(novinar)
07. јануар 2014. у 19.46
Još jedan dokaz kako su nas Rusi prodali, ni prvi put ni poslednji
StevaCar
08. јануар 2014. у 09.57
Pre toga je bilo rusko huškanje da započenom rat sa Turcima 1876., a 1878., kad smo oslobodili od Turaka Niš,Vranje,Kuršumliju i istočne srane, ispostavilo se da su Rusi već dogovorili i sa Austrijancima i sa Turcima da od naših teritorija prave svoje kolonije i ustupaju Bosnu za austrijsku koloniju.
mandalina
(vila)
08. јануар 2014. у 20.40
I sad, ko je bio taj ruski konzul u Prizrenu, koji je tako otvoreno kazao da je ruska politika ustvari antisrpska?
Nemoguće da je to bio Jastrebov.
mandalina
(vila)
08. јануар 2014. у 20.49
Треба проверити тог Седавиног Лисечева, ев. Бјељајева, обавезно Тухолку (он је ваљда имао аферу у вези Дечана) и та наша презимена Мисевић и Аћимовић.

Са линка о призренској библиотеци:

На Јастребова, великог дародавца библиотеке Призренске богословије, угледали су се и потоњи руски конзули, Лисевич, Бјељајев, Аћимовић и Тухолка. Њихов пример следили су и други појединци и институције.
По одласку Јастребова Руски конзулат у Призрену је затворен до 1875. године када за конзула долази Теодосије Мисевић. Јастребов се у Призрен враћа 1879. године.
http://tinyurl.com/nookchs
Много мутно?

Очекуваната помош од руската армија изостанала. Пред крајот од војната одново било направено радикално свртување на руската позиција спрема Македонија и македонското прашање. Русија се откажа од солуцијата создавање автономна македонска државност и се определила за голема бугарска држава [27] од Бугарија и Тракија (чие што создавање од руската привремена окупациска управа било во тек) и со вклучување и на Македонија [28], (попрецизно, најголемиот нејзин дел)
http://tinyurl.com/m9zocfg
mandalina
(vila)
08. јануар 2014. у 20.55
Тада дође за вицеконзула Теодосије Мисевић, бивши вицеконзул у Варни,...

Тај је, кладим се !

Помиње га Владимир Бован у књизи „ Јастребов у Призрену”(Јединство, 1983.г.)
http://tinyurl.com/po6qaxp
http://tinyurl.com/mvjahsl
biberstruc
09. јануар 2014. у 09.39
Сваком је теже учити другога,него ли учити сам себе,јер се од онога који учи другога,изискује много више разборитости,много више стрпљења и много више вештине тј,умења у његовом раду ,него од онога који се учи сам.
tulkas
09. јануар 2014. у 10.20
Amin.
mandalina
(vila)
09. јануар 2014. у 14.12
Šta sam pogrešila, budi precizan, ne razumem ovakve duge rečenice
mandalina
(vila)
09. јануар 2014. у 21.10
ajde kaži mi
pa da pitam ko je Sv,David (U Stematografiji iz 1741.g.) car blgarski?
http://tinyurl.com/nv92kwv
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id= 1428&m=2#page/6/mode/1up

tulkas
10. јануар 2014. у 08.44
:)
:)
:)
:)
:)
:)
:)
tulkas
10. јануар 2014. у 14.30
Modze.

http://www.youtube.com/watch?v=QCDf9oWqytU

5. meseci sam cekao divan dogadjaj da poslusam ovu pesmu,
koja ujedno, i najavljuje novi album ATB, za 24.01.

Sad, mogu da umrem srećan i u miru!

Pozdrav!!!
mandalina
(vila)
11. јануар 2014. у 19.54
Године 1871. за време валије призренског вилајета Сафет-паше, би решено да се отпочне издавати један званичан вилајетски орган, под називом „Призрен”, који би поред турског текста био штампан с друге стране и српским. Стога је Сафет-паша тражио једно лице које ће турски текст преводити на српски језик и уједно уређивати га.

На предлог неколицине призренских Срба, Сафет-паша сагласи се, да за тај посао узме Тодора П. Станковића, и одредио му је за тај рад плату од 800 гроша месечно. Кад је тадашњи мутесариф нишки Абдураман-паша. добио горње наређење од валије, одмах је одговорио да Тодор П. Станковић није спососбан за тај посао, па је у исто време препоручио наместо њега неког Бугарина из Рушчука чини ми се да се звао Јованча. А кад је овај предлог нишког паше Сафет-паша показао Србима, ови му одговорише, да никако не треба позивати за уредника и преводиоца човека из Рушчука, пошто ће он сасвим природно, тај лист преводити с турског на бугарски језик.

Пошто пак бугарским у целом пространом Призренском вилајету нити ко говори, нити га разуме, те нема смисла ни издавати га тим језиком - то су из тог разлога, Призренци поново замолили Сафет-пашу да узме преводиоца Станковића. Тек сам много доцније сазнао да, уколико су сами Призренци дејствовали да се за уредника не доведе Бугарин, утолико више дејствовао је тадашњи руски консул у Призрену г.Јастербов.
biberstruc
12. јануар 2014. у 08.50
Jel to Jovan Hadzivasiljevic?
mandalina
(vila)
12. јануар 2014. у 14.11
Nije pisalo, uzela sam sajta koji o Prizrenskoj istoriji govori.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Unicorn Gifts?
.