Srbija, zemlja probisveta
trag
(xy)
05. новембар 2012. у 15.45
Eto, posle 12-13 godina uzimanja, odneli su sve. Ove jeseni je odnesen i poslednji sanduk pun eksponata.
Pod okrivljem mraka.
Posao je zapoceo Djindjic, nastavio Tadici a okoncao Dilas.
Sve arheolosko blago sa teritorije Srbije sada je u muzejima Engleske i Nemacke. Nešto malo, 18000 primeraka, zavrsilo je kod Kroata a 1064 eksponata se još restoriraju, da se oni ne bi mucili, i uskoro će im biti poslati ( Toma postije Tadicijevu borbu za ocuvanje Srbije, kako teritorijalno tako i kulturno )
Da ne bih mesala jabuke i pljesniv krompir evo dva clanka o tome:
Весна Радојловић
30. 5. 2002, грађани су могли да виде неуобичајену слику на средини Трга Републике у Београду, где су била паркирана три возила UNCHR-а. Како није уобичајено да се возила чак ни наших председника и премијера паркирају на том месту, изазвали су разумљиву пажњу новинара. Успоставило се да је лично гувернер господин М. Штајнер, у пратњи потпредседника Владе Србије господина Н. Човића и помоћника министра за културу Републике Србије господина Ј. Деспотовића, дошао да узме познату винчанску фигурину из Предионице код Приштине. Није јасно која је законска основа за такав поступак, и по ком основу је господин М. Штајнер потписао реверс за преузети музејски предмет. Ова фигурина је била на изложби „Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до раног средњег века”, у САНУ, склоњеној због бомбардовања НАТО пакта. После бомбардовања више није било интереса да се изложба поново постави у Галерији САНУ, већ је од тада чувана у депоима Народног музеја. Није познато каква је судбина предмета из осталих музеја односно музејских збирки Косова и Метохије, што је још увек у компетенцији разних завода за заштиту споменика културе.
Говори се да је непосредан повод за овај поступак наводно враћање ове фигурине, која је „опљачкана” из Приштине као и остали археолошки предмети који су били на изложби. Ова фигурина неолитске културе Винче, била је знак Музеја Косова и Метохије у Приштини. Њене копије коришћене су за поклањање страним делегацијама Приштини. Зову је чак „Илирска богиња”. Има гласова да се разматра прављење два музеја, од којих би престони био у Приштини, а други у Липљану или Косовској Митровици. У оном првом би, како наговештава одношење винчанске фигурине из Предионице, била Праисторија, Антика и Рани средњи век, а у другом Позни средњи век.
Овај случај добро показује да међународни представници, они који одлучују о подручју бивше Југославије, итекако воде рачуна о тумачењу прошлости односно археолошког наслеђа нашег тла. Реакција Српског археолошког друштва на луксузно штампану публикацију „Природна и културна баштина Косова и Метохије”, објављена 2000. у Гласнику САД 15-16: 455-468, показала се оправданом. Сасвим неприлично добу коме се надамо, заједничко археолошко наслеђе човечанства, користи се за манипулисање народима. Теза да су Албанци домороци Балканског полуострва заступају албански археолози, њихова држава, окупационе власти; она налази не само на инострану подршку, већ и неких наших научника.
У одговору, заједнички став свих археолога, требало би да буде залагање за спашавање и најпогоднију заштиту свог археолошког наслеђа Косова и Метохије, без обзира на епоху којој припада, укључујући и оно национално опредељиво. Археолошка грађа не сме се користити за манипулисање самосвешћу појединаца и народа; мора се приказивати објективно, кроз своје материјалне особине, одређене проверљиво у простору и времену.
trag
(xy)
05. новембар 2012. у 15.55
НЕМА ИНДОЕВРОПЉАНА – ИМА СЛОВЕНА (АРИЈЕВАЦА)
Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији „На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација „Обједињење Срба” у Москви, „Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе „Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке „Ћирилица” у Београду, Удружење „Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење „КолоВенија” у Београду.
Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.
Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио јавним гласилима допис с наводом да ова конференција нема никакву научну вредност - што ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Није јасно, да ли је садржај овог дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду.
Како ће Филозофски факултет у Београду одбранити свој став, кад му то затражи Харвардски универзитет из Сједињених Америчких Држава, чији је представник био на Конференцији - проф. др Анатолиј А. Кљосов? Професор Кљосов је, као и остали академици и доктори наука из иностранства, био запањен саопштењем Филозофског факултета у Београду. Изјавио је, да ће Харвард, званично, затражити објашњење од Филозофског факултета у Београду – шта је то ненаучно у раду о Словенима професора др Кљосова.
Проф. др Кљосов тврди, да је прапостојбина свих Словена Балкан и Подунавље и ево извода из његовог рада, прочитаног на Конференцији:
„У раду се разматра питање ”порекла Словена„, или ”порекла полазне словенске заједнице„, односно тражење «индоевропске» «прапостојбине». Одговор на питање прапостојбине Словена и Индоевропљана даје ДНК-генеалогија. Помоћу ДНК-генеалогије, могуће je пратити кретања народа и без помоћи лопате и четкице археолога, или мерења лобања, и без довитљивог расплитања сазвучја и значења речи у живим и мртвим језицима, већ просто пратећи маркере у нашим ДНК. Њих, те маркере, не могу ”асимиловати„ или ”прогутати„ други језици, културе или народи, како се то дешава хиљадама година - у оквиру појмова историје, лингвистике, антропологије. Износи се гледиште, да се хаплотипови и хаплогрупе не асимилују, омогућавају да се израчуна време када су њихови преци живели. Појам ”предачка хапло-група„, или ”хаплогрупа рода„ одређују маркери, или слика мутација у мушком полном хромозому. Овај метод је омогућио да се убедљиво покаже како нису ”индоевропски језици„ првобитни - већ прасловенски, аријевски. ”Индоевропски језици„ је еуфемизам - настао услед несхватања шта повезује санскрит и његове варијанте и европске језике. Закључује се да словенски/аријевски језици представљају основ и европских језика, и санскрита, и ”индоевропских„ иранских језика. На простору Лепенског Вира, Винче, Дњепра, Дона и на реци Уралу, нису живели ”народи који су говорили на иранским језицима„. Овде на простору Лепенског Вира и Винче и тамо на Дњепру, Дону и реци Урал су живели Словени, Прасловени, Аријевци и то је био њихов језик. Тај су језик донели у Индију, Иран, Авганистан”.
Влада Републике Српске Крајине је, годинама, колико је била у могућности, помагала истраживаче древне историје Словена, који су заступали став, да је прапостојбина Словена Балкан и Подунавље, како је то, на основу хемиских и биолошких истраживања, утврдио и професор др Анатолиј А. Кљосов.
Милорад Буха, премијер Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине
I kao sto rekoh, posao je okoncan, pre 2 dana. I sad vise nikoga ne cudi sto je Djilas urgirao da se ovaj skup u septembru ne odrzi.
